Svoboda | Graniru | BBC Russia | Golosameriki | Facebook
Пређи на садржај

Андреј Јерјоменко

С Википедије, слободне енциклопедије
андреј јерјоменко
Андреј Јерјоменко
Лични подаци
Датум рођења(1892-10-14)14. октобар 1892.
Место рођењаМарковка, Старобелски округ, Јекатеринославска губернија, Руска Империја
Датум смрти19. новембар 1970.(1970-11-19) (78 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПСС од1918.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Руски грађански рат
Велики отаџбински рат
СлужбаСовјетска армија
ЧинМаршал Совјетског Савеза


Андреј Јерјоменко (рус. Андре́й Ива́нович Ерёменко; Марковка, 14. октобар 1892. — Москва, 19. новембар 1970) био је маршал Совјетског Савеза

Од 1913. служио у руској царској војсци. Учествовао на страни Совјетске Русије у грађанском рату 19181920. Члан КПСС од 1918. Од 1919. до 1939. на служби у 14. коњичкој дивизији, у којој је вршио дужности од командира извиђачког одељења, до команданта дивизије. Војну академију М. В. Фрунзе завршио 1935. Командант Козачког корпуса постао је 1939, а командант 1. самосталне армије на Далеком истоку 1940. У Другом светском рату, био је 1941. најпре заменик, а затим командант западног, па Брјанског фронта, који је затварао Московски правац. У 1942. Јерјоменко је командант 4. ударне армије, Југоисточног, па Стаљинградског фронта, чије су јединице учествовале у стаљинградској бици. У 1943. командант Јужног и Калининског фронта, који су успешно учествовали у општој совјетској офанзиви. У 1944. командовао самосталном Приморском армијом, која је ослободила Крим; затим 2. прибалтичким фронтом, који је избио на Ришки залив, и учествовао у ослобођењу Риге. Од априла 1945. Јерјоменко је командант 4. украјинског фронта, чије кроз Словачку надирале у правцу Прага. После Другог светског рата је командант Прикарпатског, Западносибирског и Севернокавкавског војног округа, а од маја 1958. Генерални инспектор Министарства одбране СССР. Написао је више дела о Другом светском рату (На западном правцу, Београд, 1961; Стаљинград, Београд, 1965. и др.).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vojna enciklopedija. 4 (Drugo izdanje изд.). Beograd. 1972. стр. 58. 
МеђународнеДржавнеЉудиОстале