Граматика немачког језика
немачки језик | |
---|---|
Deutsche Sprache, Deutsch | |
Изговор | [dɔʏtʃ] |
Говори се у | Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава. |
Број говорника | матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум) |
латиница (немачки алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | de |
ISO 639-2 | ger (B) deu (T) |
ISO 639-3 | deu |
У немачком се користи 26 главним и 4 споредна слова. У Швајцарској ß нема и имају неке другачије речи. Постоји и винериш (бечки дијалект) где се не употребљава предлог "без" са акузативом, већ са дативом и нема генитива. У немачком се користи абецеда, као писмо.
Слова
[уреди | уреди извор]Главни чланак: Немачка абецеда
- A
- Ä (споредно слово, као српско е)
- B
- C
- D
- E
- F
- G
- H
- I
- J
- K
- L
- M
- N
- O
- Ö (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа o, али се каже е)
- P
- Q
- R
- S
- ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)[а]
- T
- U
- Ü (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа у, aли се изговара и)
- V
- W
- X
- Y
- Z
У Швајцарској се ß не користи и тамо имају неке своје речи, баш као и винериш (бечки дијалект). Слово ß се никада не пише на почетку. Увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.
Читање
[уреди | уреди извор]- ä: [ɛː]
- ae: [ɛː]
- ö: [øː]
- oe [øː]
- ü: [yː]
- ue [yː]
- y: [yː]
- ß: [s]
- ss: [s]
- ei: [aɪ]
- ie: [iː] (не важи за речи Familie (породица, фамилија) и за државе које се завршавају на -ien)
- eu: [ɔʏ] (не важи за речи Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и речи које се завршавају на -eur)
- äu: [ɔʏ]
- аеu: [ɔʏ]
- s: [z] (иза R, L, M, N и између вокала, а понекада и на почетку и понекада испред сонанта и звучних сугласника)
- z: [t͡s] (не важи за реч Quiz (квиз))
- tz: [t͡s]
- h: између вокала и у средини се не чита (не важи за реч Alkohol (алкохол) и имена Johann, Johannes)
- ch: [ç], [χ] (када се налази испред вокала a, o и u, али не и када се налази између два вокала)
- w: [v]
- ig: [ɪç] (на крају речи)
- v: [f] (не важи за позајмљенице и реч Klavier (клавир))
- sch: [ʃ]
- tsch: [t͡ʃ]
- ck: [k]
- sp: [ʃp] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
- st: [ʃt] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
- dt: [t]
- dsch: [d͡ʒ]
- tion: [t͡sion] (на крају речи, чак и када је додат суфикс)
- th: [t]
- ph: [f]
- ng: [ŋ]
- r: [ʁ], [ɐ] (када се налази испред самогласника, али не и када се налази између два самогласника)
- qu: [kv]
- el: [l̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- em: [m̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- en: [n̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
- e: [ə] (на крају речи)
- er: [ɐ] (на крају речи) (не важи за реч der (одређени члан мушког рода), јер се чита [d͡eɐ])
Одступање од правила
[уреди | уреди извор]Када се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:
die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft
Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:
zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst
Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:
enthalten: ɛntˈχaltn̩, јер је ent + halten
Лица
[уреди | уреди извор]- 1. Ich (ја)
- 2. Du (ти)
- 3. Er, Sie, Es (он, она, оно)
- 1. Wir (ми)
- 2. Ihr (ви)
- 3. sie (они, оне, она)/Sie (Ви, заменица за персирање)
У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:
Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година.)
Глагол "бити"
[уреди | уреди извор]Глагол бити је sein.
- 1. Ich bin
- 2. Du bist
- 3. Er, Sie, Es ist
- 1. Wir sind
- 2. Ihr seid
- 3. sie/Sie sind
Основни појмови
[уреди | уреди извор]- Hallo - здраво
- Guten Morgen - добро јутро
- Guten Tag - добар дан
- Guten Abend - добро вече
- (Auf) Wiedersehen - довиђења
- Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - како си/сте, како иде
- Danke - хвала
- Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
- Ich heiße - Ја се зовем
- Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
- ja - да
- nein - не
Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.
Основни бројеви
[уреди | уреди извор]- 1 eins
- 2 zwei
- 3 drei
- 4 vier
- 5 fünf
- 6 sechs
- 7 sieben
- 8 acht
- 9 neun
- 10 zehn
- 11 elf
- 12 zwölf
- 13 dreizehn
- 14 vierzehn
- 15 fünfzehn
- 16 sechzehn
- 17 siebzehn
- 18 achtzehn
- 19 neunzehn
- 20 zwanzig
- 21 einundzwanzig
- 30 dreißig
- 40 vierzig
- 50 fünfzig
- 60 sechzig
- 70 siebzig
- 80 achtzig
- 90 neunzig
- 100 (ein)hundert
- 1000 (ein)tausend
Бројеви који су после 20, а да нису десетице, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица. Притом се све то пише заједно.
Чланови и родови
[уреди | уреди извор]У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:
Der - означава мушки род ;
Die - означава женски род ;
Das - означава средњи род ;
Die - означава множину.
Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.
Ово су неодређени чланови:
Ein - означава мушки и средњи род ;
Eine - означава женски род.
Падежи и њихова функција
[уреди | уреди извор]У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.
Номинатив
[уреди | уреди извор]Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.
Генитив
[уреди | уреди извор]Генитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица је исти као и у дативу. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон).
Датив
[уреди | уреди извор]Датив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи, нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду) и zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род). А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр. Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).
Акузатив
[уреди | уреди извор]Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када хоће да се покаже нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).
Деклинација и облици
[уреди | уреди извор]Чланови
[уреди | уреди извор]Падеж | одређени | неодређени | одређени множине |
---|---|---|---|
Номинатив | der, die, das | ein, eine | die |
Генитив | des (мушки и средњи род)
der (женски род) |
eines (мушки и средњи род)
einer (женски род) |
der |
Датив | dem (мушки и средњи род)
der (женски род) |
einem (мушки и средњи род)
einer (женски род) |
den |
Акузатив | den (мушки род)
die (женски род) das (средњи род) |
einen (мушки род)
eine (женски род) ein (средњи род) |
die |
Именице
[уреди | уреди извор]Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Немачке именице спадају у:
- једну од три деклинације
- један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
- два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
- четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)
Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.
Множина именица се додаје наставцима –ä, ö или ü/-еr, –tе, –s, -er, не промени се, –en, –ä, ö или ü или се додају само умлаути на слова –ä/-е, ö/-е или ü/-е. Множина именица се учи напамет јер постоје различити облици множине неких именица.
Падеж | Деклинације именице der Mann (човек) | Деклинације именице die Frau (жена) | Деклинације именице das Zimmer (соба) | Деклинације именице die Freunde (пријатељи)
(множина) |
---|---|---|---|---|
Номинатив | der Mann | die Frau | das Zimmer | die Freunde |
Генитив | des Mannes | der Frau | des Zimmers | der Freunde |
Датив | dem Mann | der Frau | dem Zimmer | den Freunden |
Акузатив | den Mann | die Frau | das Zimmer | die Freunde |
Н- или слаба деклинација
[уреди | уреди извор]Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица и свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак –n или –en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија –s или –es.
Ова деклинација се врши овако:
- Када се именице мушког рода завршавају на -е.
Падеж | Деклинације именице der Hase (зец) | Деклинације именице der Junge (дечак) | Деклинације именице der Deutsche (Немац) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | der Hase | die Hasen | der Junge | die Jungen | der Deutsche | die Deutschen |
Генитив | des Hasen | der Hasen | des Jungen | der Jungen | des Deutschen | der Deutschen |
Датив | dem Hasen | den Hasen | dem Jungen | den Jungen | dem Deutschen | den Deutschen |
Акузатив | den Hasen | die Hasen | den Jungen | die Jungen | den Deutschen | die Deutschen |
- Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на –e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс –n или –en у свим случајевима осим у номинативу једнине.
Падеж | Деклинације именице der Bauer (фармер) | Деклинације именице der Mensch (човек) | Деклинације именице der Elefant (слон) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | der Bauer | die Bauern | der Mensch | die Menschen | der Elefant | die Elefanten |
Генитив | des Bauern | der Bauern | des Menschen | der Menschen | des Elefanten | der Elefanten |
Датив | dem Bauern | den Bauern | dem Menschen | den Menschen | dem Elefanten | den Elefanten |
Акузатив | den Bauern | die Bauern | den Menschen | die Menschen | den Elefanten | die Elefanten |
- Именице мушког рода, латинског порекла и завршавају се на:
- -ant, -and:
Падеж | Деклинације именице der Musikant (музикант) | Деклинације именице der Doktorand (докторант) | ||
---|---|---|---|---|
Номинатив | der Musikant | die Musikanten | der Doktorand | die Doktoranden |
Генитив | des Musikanten | der Musikanten | des Doktoranden | der Doktoranden |
Датив | dem Musikanten | den Musikanten | dem Doktoranden | den Doktoranden |
Акузатив | den Musikanten | die Musikanten | den Doktoranden | die Doktoranden |
- или:
- -еnt:
Падеж | Деклинације именице der Student (студент) | |
---|---|---|
Номинатив | der Student | die Studenten |
Генитив | des Studenten | der Studenten |
Датив | dem Studenten | den Studenten |
Акузатив | den Studenten | die Studenten |
- или:
- -ist:
Падеж | Деклинације именице der Jurist (правник) | |
---|---|---|
Номинатив | der Jurist | die Juristen |
Генитив | des Juristen | der Juristen |
Датив | dem Juristen | den Juristen |
Акузатив | den Juristen | die Juristen |
- или:
- -at:
Падеж | Деклинације именице der Diplomat (дипломата) | |
---|---|---|
Номинатив | der Diplomat | die Diplomaten |
Генитив | des Diplomaten | der Diplomaten |
Датив | dem Diplomaten | den Diplomaten |
Акузатив | den Diplomaten | die Diplomaten |
Изузеци
[уреди | уреди извор]нпр:
Падеж | Деклинације именице das Herz (срце) | |
---|---|---|
Номинатив | das Herz | die Herzen |
Генитив | des Herzens[б] | der Herzen |
Датив | dem Herzen | den Herzen |
Акузатив | das Herz[в] | die Herzen |
Падеж | Деклинације именице der Herr (господин) | |
---|---|---|
Номинатив | der Herr | die Herren |
Генитив | des Herrn | der Herren |
Датив | dem Herrn | den Herren |
Акузатив | den Herrn | die Herren |
Придеви
[уреди | уреди извор]Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.
Прављење компаратива и суперлатива
[уреди | уреди извор]Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:
Умлаутизовањем самогласника
a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив) |
Само се додаваје наставак -еr
(за компаратив) и -sten (за суперлатив) |
Изузеци | ||||||
Позитив | Компаратив | Суперлатив | Позитив | Компаратив | Суперлатив | Позитив | Компаратив | Суперлатив |
arm | ärmer | am ärmsten | reich | reicher | am reichsten | gut | besser | am besten |
groß | größer | am größten | häufig | häufiger | am häufigsten | gern | lieber | am liebsten |
alt | älter | am ältesten[г] | selten | seltener | am seltensten | viel | mehr | am meisten |
Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:
Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).
Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:
Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).
Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:
Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).
Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:
Was am besten zu Ihnen passt? (Шта вам највише одговара?).
Деклинација придева по падежу
[уреди | уреди извор]Јака деклинација придева
|
||||||||||||||||||||
Слаба деклинација придева
|
||||||||||||||||||||
Мешовита деклинација придева
|
Јака деклинација придева се користи када код придева нема никаквог члана, слаба деклинација када је код придева одређени члан и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.
Заменице
[уреди | уреди извор]У немачком, генитив за личне заменице је исти као датив. Деклинација личних заменица је приказана у табели:
Једнина | Номинатив | ich (ја) | du (ти) | er, sie, es (он, она, оно) |
---|---|---|---|---|
Датив | mir | dir | ihm, ihr, es | |
Акузатив | mich | dich | ihn, sie, es | |
Множина | Номинатив | wir (ми) | ihr (ви) | sie/Sie (они, оне, она/Ви) |
Датив | uns | euch | ihnen/Ihnen | |
Акузатив | uns | euch | sie/Sie |
Упитно-односне неличне именичке заменице су:
- wer?, (ко?)
- wem?, (коме?) Деклинира се wer у датив
- wen?, (кога?) Деклинира се wer у акузатив
- was?, (шта?, понекад и који?)
- wie?, (како?, за реченицу wie ist dein Name? има значење и који?)
- welcher?, (који?)
- welche?, (која?)
- welches?, (које?)
- welchem?, (којем?) Деклинира се у датив мушког и средњег рода
- welchen?, (којег?) Деклинира се у акузатив мушког рода
- wie viel?, (колико?)
- wann?, (када?)
За упитну заменицу welcher? важи деклинација по члану.
Редни бројеви
[уреди | уреди извор]Када су у питању редни бројеви, додају се само наставци t, te, tes или ten, зависно од рода и падежа. То све важи од 1 до 19, јер се од 20 па надаље додају се само наставци st, ste, stes или sten. Слично функционишу као придеви. Ево табеле:
Јака деклинација редних бројева
|
||||||||||
Слаба деклинација придева
|
||||||||||
Мешовита деклинација придева
|
Ево и изузетака:
- 1 erst
- 3 dritt
- 7 siebt
- 8 acht
Промена глагола
[уреди | уреди извор]Немачки глаголи се мењају према:
- једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
- три лица: првом, другом и трећем
- два броја: једнини и множини
- три начина: индикатив, коњуктиви и императив
- два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
- два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).
Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.
Помоћни глаголи
[уреди | уреди извор]Помоћни глаголи у немачком су: haben (имати), sein (бити) и werden (постати).
Индикатив
[уреди | уреди извор]Презент
[уреди | уреди извор]Правилна промена
[уреди | уреди извор]Правилна промена глагола kommen (доћи):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich komme | wir kommen |
2. лице | du kommst | ihr kommt |
3. лице | er, sie, es kommt | sie/Sie kommen |
Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.
Промена са раздвојивим префиксом
[уреди | уреди извор]Префикси који су раздвојиви од глагола су: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein и um.
Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich stehe ... auf | wir stehen ... auf |
2. лице | du stehst ... auf | ihr steht ... auf |
3. лице | er, sie, es steht ... auf | sie/Sie stehen ... auf |
Префикси који су раздвојиви од глагола увек иду на крај реченице или неке теме које имају запету.
Неправилна промена
[уреди | уреди извор]Неправилна промена глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe | wir haben |
2. лице | du hast | ihr habt |
3. лице | er, sie, es hat | sie/Sie haben |
За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице једнине, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине.
Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један консонант и после њега и n и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.
Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich finde | wir finden |
2. лице | du findest | ihr findet |
3. лице | er, sie, es findet | sie/Sie finden |
Такође, Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код коњугације. Такви глаголи нису неправилни.
Пример тих глагола tanzen (плесати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich tanze | wir tanzen |
2. лице | du tanzt | ihr tanzt |
3. лице | er, sie, es tanzt | sie/Sie tanzen |
Модални глагол
[уреди | уреди извор]Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто
Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich will | wir wollen |
2. лице | du willst | ihr wollt |
3. лице | er, sie, es will | sie/Sie wollen |
Перфекат
[уреди | уреди извор]Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом који се гради префиксом ge- и глагол прелази у треће лице једнине или друго лице множине и на крају уместо -en, остаје -t (за правилне глаголе важи, а правилни су када је и презент правилан, али то није за све правилне глаголе у презенту). Партицип увек иде на крај реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом. Перфекат се не користи када су у питању модални глаголи.
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe ... gespielt | wir haben ... gespielt |
2. лице | du hast ... gespielt | ihr habt ... gespielt |
3. лице | er, sie, es hat ... gespielt | sie/Sie haben ... gespielt |
Претерит
[уреди | уреди извор]Претерит је врста прошлог времена у које се глагол мења у други облик (не у партицип) без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich war | wir waren |
2. лице | du warst | ihr wart |
3. лице | er, sie, es war | sie/Sie waren |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hatte | wir hatten |
2. лице | du hattest | ihr hattet |
3. лице | er, sie, es hatte | sie/Sie hatten |
Плусквамперфекат
[уреди | уреди извор]Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту.
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hatte ... gespielt | wir hatten ... gespielt |
2. лице | du hattest ... gespielt | ihr hattet ... gespielt |
3. лице | er, sie, es hatte ... gespielt | sie/Sie hatten ... gespielt |
Футур I
[уреди | уреди извор]Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву.
Мењање глагола werden (постати):
[уреди | уреди извор]Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde | wir werden |
2. лице | du wirst | ihr werdet |
3. лице | er, sie, es wird | sie/Sie werden |
Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.
Пример глагола у футур I kommen (доћи):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde ... kommen | wir werden ... kommen |
2. лице | du wirst ... kommen | ihr werdet ... kommen |
3. лице | er, sie, es wird ... kommen | sie/Sie werden ... kommen |
Футур II
[уреди | уреди извор]Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву sein (бити).
Пример глагола spielen (играти, свирати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich werde ... gespielt sein | wir werden ... gespielt sein |
2. лице | du wirst ... gespielt sein | ihr werdet ... gespielt sein |
3. лице | er, sie, es wird ... gespielt sein | sie/Sie werden ... gespielt sein |
Коњуктив I
[уреди | уреди извор]Коњуктив, односно субјуктив I је облик глагола који показује неке нестварне догађаје или претпоставке. Овај субјуктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich sei | wir seien |
2. лице | du sei(e)st | ihr sei(e)t |
3. лице | er, sie, es sei | sie/Sie seien |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich habe | wir haben |
2. лице | du habest | ihr habet |
3. лице | er, sie, es habe | sie/Sie haben |
Пример мењања глагола schreiben (писати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich schreibe | wir schreiben |
2. лице | du schreibest | ihr schreibet |
3. лице | er, sie, es schreibe | sie/Sie schreiben |
Коњуктив II
[уреди | уреди извор]Коњуктив, односно субјуктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал. Овај субјуктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Помоћни глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде коњуктивом претерита werden (постати).
Пример мењања глагола sein (бити):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich wäre | wir wären |
2. лице | du wärest | ihr wäret |
3. лице | er, sie, es wäre | sie/Sie wären |
Пример мењања глагола haben (имати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich hätte | wir hätten |
2. лице | du hättest | ihr hättet |
3. лице | er, sie, es hätte | sie/Sie hätten |
Пример мењања глагола werden (постати):
Лице | једнина | множина |
---|---|---|
1. лице | ich würde | wir würden |
2. лице | du würdest | ihr würdet |
3. лице | er, sie, es würde | sie/Sie würden |
Императив
[уреди | уреди извор]Императив или заповедни начин у немачком се прави на три начина:
Необраћање једној особи у персирању (обраћање особи на du (ти))
[уреди | уреди извор]Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):
- Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
- Geh (dir) dorthin! (иди тамо)
Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))
[уреди | уреди извор]Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):
- Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
- Geht (euch) dorthin! (идите тамо)
Обраћање једној особи у персирању (обраћање особи на Sie (Ви))
[уреди | уреди извор]Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:
- Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
- Gehen Sie dorthin! (идите тамо)
Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.
Ред речи у реченици и састављање реченице
[уреди | уреди извор]Ред речи у реченици је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Међутим, ако пре субјекта нешто буде у реченици нпр. Um 7:00 Uhr stehe ich auf, онда се субјекат и објекат ротирају.
Потврдан
[уреди | уреди извор]Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:
- субјекат
- предикат
- објекат
Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).
или овако:
- објекат
- предикат
- субјекат
Zu Hause bin ich. (Код куће сам).
Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:
- субјекат
- модалан глагол
- објекат
- предикат
Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).
Одричан
[уреди | уреди извор]Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:
- субјекат
- предикат
- речца nicht
- објекат
Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).
Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:
- субјекат
- предикат (модалан глагол)
- речца nicht
- предлог (+ члан)
- члан (није обавезан, због комбинације у 4. кораку)
- објекат
- предикат (непромењени глагол)
Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).
Потврдан облик са везницима wenn (када или ако), weil (зато што, због или јер), dass (да (када се нешто повезује)), obwohl (иако) и са упритно-односним придевским заменицама када је потврдан облик
[уреди | уреди извор]Када се појаве везници wenn, weil, dass, obwohl, онда редослед иде овако:
- везник
- заменица
- објекат
- глагол
Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).
а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:
- везник
- заменица
- именица
- глагол у инфинитиву
- модални глагол промењен по лицу
Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).
Ако се нешто у продужетку наставља, редослед речи изгледа овако
- везник
- заменица
- објекат
- глагол у инфинитиву
- модални глагол промењен по лицу
- глагол
- заменица (није обавезна)
- именица
- глагол
Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако или када то желиш да имаш, можеш га прочитати).
Овакав облик се користи и са упитно односне заменице у примеру ове реченице:
Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ово је дечак који је веома паметан).
Оне такође зависе и од рода и броја именице.
Одричан облик са везницима wenn, weil, dass, obwohl, da
[уреди | уреди извор]- везник
- субјекат
- одричне речце kein, keine, keinem, keinen
- објекат
- предикат
Wenn du kein Buch willst. (Ако или када не желиш да имаш књигу).
Са прилозима
[уреди | уреди извор]- субјекат
- предикат
- прилог
- објекат
Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге)
Правопис и склапање речи у једну реч
[уреди | уреди извор]Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч (суфикс) у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).
Најдужа званична реч у немачком језику је Donaudampfschifffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamtengesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.
У немачком се све именице пише великим словом, чак иако нису на почетку речи.
Као и у енглеском, тако се и у немачком када је неодређено лице, користи заменица es.
Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008.
- ^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Не користи се никад на почетку.
- ^ Овде се чак и генитиву једнине добија наставак –s.
- ^ Овде се не добија никакав наставак
- ^ За суперлатив придева који се завршају на –d и –t, као и за неке који се завршавају на –ß, остаје –e.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]