Svoboda | Graniru | BBC Russia | Golosameriki | Facebook
Пређи на садржај

Граматика немачког језика

С Википедије, слободне енциклопедије
немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор[dɔʏtʃ]
Говори се у Немачка
 Аустрија
 Швајцарска
 Лихтенштајн
и у 37 других држава.
Број говорника
матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Аустрија
 Белгија
 Италија (Болцано (округ))
 Немачка
 Лихтенштајн
 Луксембург
 Швајцарска
 Европска унија

Даље званични језик:
Крахуле, Словачка (Службени језик општине)[1]
 Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)[2]
 Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)[3]

 Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)[4]
Признати мањински језик у
РегулишеСавет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3deu

Граматика немачког одликује то да још увек садржи 4 падежа (номинатив, генитив, датив и акузатив) и 3 рода (мушки, женски и средњи), за разлику од других германских језика који су изгубили падеже и мушки и женски род су се спојили и направили заједнички род.

Главни чланак: Немачка абецеда

  1. A
  2. Ä (споредно слово, као српско е)
  3. B
  4. C
  5. D
  6. E
  7. F
  8. G
  9. H
  10. I
  11. J
  12. K
  13. L
  14. M
  15. N
  16. O
  17. Ö (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа o, али се каже е)
  18. P
  19. Q
  20. R
  21. S
  22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)[а]
  23. T
  24. U
  25. Ü (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа у, aли се изговара е)
  26. V
  27. W
  28. X
  29. Y
  30. Z

Слово ß се никада не пише на почетку и увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Читање се у овом примеру базира на стандардном књижевном немачком.

  • ä, ae: [ɛ], [ɛː] или [еː]
  • ö, oe: [øː] или [œ]
  • ü, ue, y: [yː] или [ʏ]
  • ß, ss: [s]
  • i: [ɪ]
  • ei, ay, ey: [aɪ]
  • ie: [iː] (не важи за позајмљенице и за државе које се завршавају на -ien)
  • eu, äu, аеu: [ɔʏ] или [ɔɪ] (eu се тако не чита само код позајмљеница, као и код позајмљеница које се завршавају на -eur)
  • s: [z] (иза r, l, m, n и између вокала, а понекада и на почетку и понекада испред сонанта и звучних сугласника)
  • z, tz: [t͡s] (не важи за реч Quiz (квиз))
  • h: [∅] (у средини, када је самостално) (осим у позајмљеницама и именима Johann, Johannes)
  • ch: [x] (када се налази после гласова [a], [aː], [ɔ], [оː], [ʊ] и [uː])
  • ch: [ç] (у осталим случајевима)
  • chs: [ks]
  • w: [v]
  • ig: [ɪç] (на крају речи, чак и када се дода слово t)
  • v, ph: [f] (v се тако не чита у позајмљеницама)
  • sch: [ʃ]
  • tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ]
  • ck: [k]
  • sp: [ʃp] (на почетку речи, чак и када се дода префикс)
  • st: [ʃt] (на почетку речи, чак и када се дода префикс)
  • dt, th: [t]
  • dsch: [d͡ʒ]
  • ti: [t͡sɪ̯] (на крају или при крају речи латинског порекла са наставцима -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium)
  • ng: [ŋ]
  • nk: [ŋk]
  • r: [ɐ̯] (на крају слога или при крају једносложне речи, ако се она завршава на један или неколико сугласника, нпр.: erst (први))
  • r, rh: [ʁ] или [ʀ] (у осталим случајевима)
  • qu: [kv]
  • rch: [ɐç] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
  • el: [l̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс) (не важи за речи са удвострученим l, нпр.: schnell (брз))
  • em: [m̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс)
  • en: [n̩] (на крају речи, чак и када се дода суфикс или слово d)
  • e: [ə] (на крају речи и код префикса ge-)
  • er: [ɐ] (на крају речи) (не важи за реч der (одређени члан мушког рода))

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Ствар специфична не само за немачки, већ и за остале западногерманске језике (сем енглеског и шкотског), јесте то да се звучни сугласники на крају речи претворе у беззвучне (ако ти звучни сугласници имају свог безвучног пара), нпр.: Abend [ˈaːbənt] (не мора да буде тачно на крају речи, јер може такође бити и претпоследње или треће слово до краја одређене речи. Такође, исто се дешава и када се на ту реч дода суфикс).

Одступање од правила

[уреди | уреди извор]

Код речи које почињу на префикс као што су ent или zu, одступа се од правила читања.

  • 1. Ich (ја)
  • 2. Du (ти)
  • 3. Er, Sie, Es (он, она, оно)
  • 1. Wir (ми)
  • 2. Ihr (ви)
  • 3. sie (они, оне, она)/Sie (Ви, заменица за формални говор, тј., слична је као заменица Ви у српском)

У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година.)

Глагол "бити"

[уреди | уреди извор]

Глагол бити је sein.

  • 1. Ich bin
  • 2. Du bist
  • 3. Er, Sie, Es ist
  • 1. Wir sind
  • 2. Ihr seid
  • 3. sie/Sie sind

Основни појмови

[уреди | уреди извор]
  • Hallo - здраво
  • Guten Morgen - добро јутро
  • Guten Tag - добар дан
  • Guten Abend - добро вече
  • (Auf) Wiedersehen - довиђења
  • Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - како си/сте, како иде
  • Danke - хвала
  • Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
  • Ich heiße - Ја се зовем
  • Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
  • ja - да
  • nein - не

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Основни бројеви

[уреди | уреди извор]
  • 1 eins
  • 2 zwei
  • 3 drei
  • 4 vier
  • 5 fünf
  • 6 sechs
  • 7 sieben
  • 8 acht
  • 9 neun
  • 10 zehn
  • 11 elf
  • 12 zwölf
  • 13 dreizehn
  • 14 vierzehn
  • 15 fünfzehn
  • 16 sechzehn
  • 17 siebzehn
  • 18 achtzehn
  • 19 neunzehn
  • 20 zwanzig
  • 21 einundzwanzig
  • 30 dreißig
  • 40 vierzig
  • 50 fünfzig
  • 60 sechzig
  • 70 siebzig
  • 80 achtzig
  • 90 neunzig
  • 100 (ein)hundert
  • 1000 (ein)tausend

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, као и код многих других германских језика, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица. Притом се све то пише заједно.

Чланови и родови

[уреди | уреди извор]

У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die. Постоји такође и одрични члан kein (који се такође употребљава и у множини) :

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени чланови, само што постоји један и за множину):

Kein - означава мушки и средњи род ;

Keine - означава женски род и множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Падежи и њихова функција

[уреди | уреди извор]

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.

Номинатив

[уреди | уреди извор]

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.

Генитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица је исти као и у дативу. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон). У осталим случајевима се генитив неупотребљава за имена.

Датив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи. Нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду) и zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род). А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр.: Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).

Акузатив

[уреди | уреди извор]

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када се показује нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).

Деклинација и облици

[уреди | уреди извор]

Ево табеле деклинације одређених чланова и члана множине:

Падеж мушки средњи женски множина
Номинатив der das die
Акузатив den
Генитив dem der
Датив des der den

Ево табеле деклинације неодређених чланова:

Падеж мушки средњи женски
Номинатив ein ein eine
Акузатив einen
Генитив eines einer
Датив einem

Ево табеле деклинације неодређених чланова:

Падеж мушки средњи женски множина
Номинатив kein kein keine
Акузатив keinen
Генитив keines keiner keiner
Датив keinem keinen

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Немачке именице спадају у:

  • једну од три деклинације
  • један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
  • два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
  • четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старовисоконемачки, исландски или ферјарски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.

Множина именица у немачком се гради на следеће начине:

  • -(e)n ; (die Ente, die Enten) ;
  • -e ; (der Freund, die Freunde) ;
  • -(e)r ; (das Ei, die Eier) ;
  • -s ; (das Auto, die Autos) ;
  • не промени се: (das Fenster, die Fenster) ;
  • ¨ ; (der Mantel, die Mäntel) ;
  • ¨ + -e ; (der Stuhl, die Stühle) ;
  • ¨ + -er ; (das Buch, die Bücher).
Падеж Деклинације именице der Mann (човек) Деклинације именице die Frau (жена) Деклинације именице das Zimmer (соба) Деклинације именице die Freunde (пријатељи)

(множина)

Номинатив der Mann die Frau das Zimmer die Freunde
Генитив des Mannes der Frau des Zimmers der Freunde
Датив dem Mann der Frau dem Zimmer den Freunden
Акузатив den Mann die Frau das Zimmer die Freunde

Н- или слаба деклинација

[уреди | уреди извор]

Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица и свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак -n или -en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија -s или -es.

Ова деклинација се врши овако:

  • Када се именице мушког рода завршавају на .
Падеж Деклинације именице der Hase (зец) Деклинације именице der Junge (дечак) Деклинације именице der Deutsche (Немац)
Номинатив der Hase die Hasen der Junge die Jungen der Deutsche die Deutschen
Генитив des Hasen der Hasen des Jungen der Jungen des Deutschen der Deutschen
Датив dem Hasen den Hasen dem Jungen den Jungen dem Deutschen den Deutschen
Акузатив den Hasen die Hasen den Jungen die Jungen den Deutschen die Deutschen
  • Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на –e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс –n или –en у свим случајевима осим у номинативу једнине.
Падеж Деклинације именице der Bauer (фармер) Деклинације именице der Mensch (човек) Деклинације именице der Elefant (слон)
Номинатив der Bauer die Bauern der Mensch die Menschen der Elefant die Elefanten
Генитив des Bauern der Bauern des Menschen der Menschen des Elefanten der Elefanten
Датив dem Bauern den Bauern dem Menschen den Menschen dem Elefanten den Elefanten
Акузатив den Bauern die Bauern den Menschen die Menschen den Elefanten die Elefanten
Падеж Деклинације именице der Musikant (музикант) Деклинације именице der Doktorand (докторант)
Номинатив der Musikant die Musikanten der Doktorand die Doktoranden
Генитив des Musikanten der Musikanten des Doktoranden der Doktoranden
Датив dem Musikanten den Musikanten dem Doktoranden den Doktoranden
Акузатив den Musikanten die Musikanten den Doktoranden die Doktoranden
  • или:
    • -еnt:
Падеж Деклинације именице der Student (студент)
Номинатив der Student die Studenten
Генитив des Studenten der Studenten
Датив dem Studenten den Studenten
Акузатив den Studenten die Studenten
  • или:
    • -ist:
Падеж Деклинације именице der Jurist (правник)
Номинатив der Jurist die Juristen
Генитив des Juristen der Juristen
Датив dem Juristen den Juristen
Акузатив den Juristen die Juristen
  • или:
    • -at:
Падеж Деклинације именице der Diplomat (дипломата)
Номинатив der Diplomat die Diplomaten
Генитив des Diplomaten der Diplomaten
Датив dem Diplomaten den Diplomaten
Акузатив den Diplomaten die Diplomaten

нпр:

Падеж Деклинације именице das Herz (срце)
Номинатив das Herz die Herzen
Генитив des Herzens[б] der Herzen
Датив dem Herzen den Herzen
Акузатив das Herz[в] die Herzen
Падеж Деклинације именице der Herr (господин)
Номинатив der Herr die Herren
Генитив des Herrn der Herren
Датив dem Herrn den Herren
Акузатив den Herrn die Herren

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.

Прављење компаратива и суперлатива

[уреди | уреди извор]

Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:

Умлаутизовањем самогласника

a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и

-sten (за суперлатив)

Само се додаваје наставак -еr

(за компаратив) и -sten (за суперлатив)

Изузеци
Позитив Компаратив Суперлатив Позитив Компаратив Суперлатив Позитив Компаратив Суперлатив
arm ärmer am ärmsten reich reicher am reichsten gut besser am besten
groß größer am größten häufig häufiger am häufigsten gern lieber am liebsten
alt älter am ältesten[г] selten seltener am seltensten viel mehr am meisten

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).

Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:

Was am besten zu Ihnen passt? (Шта вам највише одговара?).

Деклинација придева по падежу

[уреди | уреди извор]
Јака деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schöner, schöne, schönes, schöne groß, große, großes, große wild, wilde, wildes, wilde
Генитив schönen, schöner, schönen, schöner großen, großer, großen, großer wilden, wilder, wilden, wilder
Датив schönem, schöner, schönem, schönen großem, großer, großem, großen wildem, wilder, wildem, wilden
Акузатив schönen, schöne, schönes, schöne großen, große, großes, große wilden, wilde, wildes, wilde
Слаба деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schöne, schöne, schöne, schönen große, große, große, großen wilde, wilde, wilde, wilden
Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Акузатив schönen, schöne, schöne, schönen großer, große, große, großen wilder, wilde, wilde, wilde
Мешовита деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schöner, schöne, schönes, schönen große, große, große, großen wilder, wilde, wildes, wilden
Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Акузатив schönen, schöne, schönes, schönen großen, große, großes, großen wilden, wilde, wildes, wilde

Јака деклинација придева се користи када код придева нема никаквог члана, слаба деклинација када је код придева одређени члан и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.

Заменице

[уреди | уреди извор]

У немачком, генитив за личне заменице је исти као датив. Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Једнина Номинатив ich (ја) du (ти) er, sie, es (он, она, оно)
Датив mir dir ihm, ihr, es
Акузатив mich dich ihn, sie, es
Множина Номинатив wir (ми) ihr (ви) sie/Sie (они, оне, она/Ви)
Датив uns euch ihnen/Ihnen
Акузатив uns euch sie/Sie

Упитно-односне неличне именичке заменице су:

  • wer? ; (ко?) ;
  • was? ; (шта?, понекад и који?) ;
  • wie?, (како?, за реченицу нпр.: wie ist dein Name? има значење и који?) ;
  • welcher? ; (који?) ;
  • welche? ; (која?) ;
  • welches? ; (које?) ;
  • wie viel? или wieviel? ; (колико?) ;
  • wann? ; (када?).

За упитну заменицу welcher? важи деклинација по члану.

Редни бројеви

[уреди | уреди извор]

Када су у питању редни бројеви, додају се само наставци t, te, tes или ten, зависно од рода и падежа. То све важи од 1 до 19, јер се од 20 па надаље додају се само наставци st, ste, stes или sten. Слично функционишу као придеви. Ево табеле:

Јака деклинација редних бројева
Падеж Деклинација редног броја zweit (други)
Номинатив zweiter, zweite, zweites, zweite
Генитив zweiten, zweiter, zweiten, zweiter
Датив zweitem, zweiter, zweitem, zweiten
Акузатив zweiten, zweite, zweites, zweite
Слаба деклинација придева
Падеж Деклинација редног броја zweit (други)
Номинатив zweite, zweite, zweite, zweiten
Генитив zweiten, zweiten, zweiten, zweiten
Датив zweiten, zweiten, zweiten, zweiten
Акузатив zweiter, zweite, zweite, zweiten
Мешовита деклинација придева
Падеж Деклинација редног броја zweit (други)
Номинатив zweiter, zweite, zweites, zweiten
Генитив zweiten, zweiten, zweiten, zweiten
Датив zweiten, zweiten, zweiten, zweiten
Акузатив zweiten, zweite, zweites, zweiten

Ево и изузетака:

  • 1 erst
  • 3 dritt
  • 7 siebt
  • 8 acht

Промена глагола

[уреди | уреди извор]

Немачки глаголи се мењају према:

  • једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
  • три лица: првом, другом и трећем
  • два броја: једнини и множини
  • три начина: индикатив, коњуктиви и императив
  • два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
  • два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Помоћни глаголи

[уреди | уреди извор]

Помоћни глаголи у немачком су: haben (имати), sein (бити) и werden (постати).

Партицип I

[уреди | уреди извор]

Партипцип I је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). Гради се искључиво суфиксом -(e)nd.

Пример глагола spielen (играти, свирати): spiel- + -end = spielend

Пример реченице са функцијом придева: der spielende Junge (дечак који се игра или разиграни дечак).

Пример реченице са функцијом прилога: er kam redend nach Hause (дошао је кући причајући).

Партицип II

[уреди | уреди извор]

Партипцип II је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и трпни глаголски придев. Гради се префиксом ge-[д], граматичком основом глагола и суфиксом -t (код правилних глагола), односно код неправилних остаје наставак -en, тј., дода се само префикс ge-. Постоје и мешовити, код којих се средина мало промени и дода само суфикс -t. Међутим, њих је свега неколико. Не мора увек да правилни глагол има и правилни партицип. Сваки партицип иде на крај реченице или зависне реченице (ако постоји нека независна).

Правилни глаголи

[уреди | уреди извор]

Пример глагола spielen (играти, свирати): ge- + spiel- + -t = gespielt

Правилни глагол са неправилним партиципом

[уреди | уреди извор]

Пример глагола gehen (ићи): ge- + gangen = gegangen

Неправилни глаголи

[уреди | уреди извор]

Пример глагола lesen (читати): ge- + lesen = gelesen

Мешовити глаголи

[уреди | уреди извор]

Пример глагола nennen (назвати, називати): ge- + nann- + -t = genannt

За пасив се употребљава помоћни глагол werden (постати) и партицип II.

Динамички

[уреди | уреди извор]

У немачком се динамички пасив може исказати на два начина:

  1. Das Buch liest man (Реч man овде значи нешто као заменица се у српском)
  2. Das Buch wird gelesen

Оба значе: књига се чита.

Статички

[уреди | уреди извор]

У немачком се статички пасив баш као и динамички може исказати на два начина:

  1. Das Buch las man (Реч man овде значи нешто као заменица се у српском)
  2. Das Buch wurde gelesen

Оба значе: књига се читала или књига је прочитана.

Индикатив

[уреди | уреди извор]
Правилна промена
[уреди | уреди извор]

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Лице једнина множина
1. лице ich komme wir kommen
2. лице du kommst ihr kommt
3. лице er, sie, es kommt sie/Sie kommen

Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Промена са раздвојивим префиксом
[уреди | уреди извор]

Префикси који су раздвојиви од глагола су: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein и um.

Раздвојиви префикси увек иду на крај реченице или зависне реченице (ако постоји нека независна).

Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):

Лице једнина множина
1. лице ich stehe ... auf wir stehen ... auf
2. лице du stehst ... auf ihr steht ... auf
3. лице er, sie, es steht ... auf sie/Sie stehen ... auf

Префикси који су раздвојиви од глагола увек иду на крај реченице или неке теме које имају запету.

Неправилна промена
[уреди | уреди извор]

Неправилна промена глагола haben (имати):

Лице једнина множина
1. лице ich habe wir haben
2. лице du hast ihr habt
3. лице er, sie, es hat sie/Sie haben

За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице једнине, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине.

Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један консонант и после њега и n и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Лице једнина множина
1. лице ich finde wir finden
2. лице du findest ihr findet
3. лице er, sie, es findet sie/Sie finden

Такође, Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код коњугације. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола tanzen (плесати):

Лице једнина множина
1. лице ich tanze wir tanzen
2. лице du tanzt ihr tanzt
3. лице er, sie, es tanzt sie/Sie tanzen
Модални глагол
[уреди | уреди извор]

Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Лице једнина множина
1. лице ich will wir wollen
2. лице du willst ihr wollt
3. лице er, sie, es will sie/Sie wollen

Перфекат

[уреди | уреди извор]

Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе који приказују стање кретања, али и поједине глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом глагола.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице једнина множина
1. лице ich habe ... gespielt wir haben ... gespielt
2. лице du hast ... gespielt ihr habt ... gespielt
3. лице er, sie, es hat ... gespielt sie/Sie haben ... gespielt

Претерит

[уреди | уреди извор]

Претерит је врста простог прошлог времена у које се глагол мења у други облик без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице једнина множина
1. лице ich war wir waren
2. лице du warst ihr wart
3. лице er, sie, es war sie/Sie waren

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице једнина множина
1. лице ich hatte wir hatten
2. лице du hattest ihr hattet
3. лице er, sie, es hatte sie/Sie hatten

Плусквамперфекат

[уреди | уреди извор]

Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице једнина множина
1. лице ich hatte ... gespielt wir hatten ... gespielt
2. лице du hattest ... gespielt ihr hattet ... gespielt
3. лице er, sie, es hatte ... gespielt sie/Sie hatten ... gespielt

Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву.

Мењање глагола werden (постати):
[уреди | уреди извор]
Лице једнина множина
1. лице ich werde wir werden
2. лице du wirst ihr werdet
3. лице er, sie, es wird sie/Sie werden

Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.

Пример глагола у футур I kommen (доћи):

Лице једнина множина
1. лице ich werde ... kommen wir werden ... kommen
2. лице du wirst ... kommen ihr werdet ... kommen
3. лице er, sie, es wird ... kommen sie/Sie werden ... kommen

Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву sein (бити).

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице једнина множина
1. лице ich werde ... gespielt sein wir werden ... gespielt sein
2. лице du wirst ... gespielt sein ihr werdet ... gespielt sein
3. лице er, sie, es wird ... gespielt sein sie/Sie werden ... gespielt sein

Коњуктив I

[уреди | уреди извор]

Коњуктив, односно субјунктив I је облик глагола којим се исказује индиректан говор, тј., време којим се препричава нешто што је неко рекао. Нпр., Er sagt, er habe keine Zeit (он каже да нема времена). Овај субјунктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице једнина множина
1. лице ich sei wir seien
2. лице du sei(e)st ihr sei(e)t
3. лице er, sie, es sei sie/Sie seien

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице једнина множина
1. лице ich habe wir haben
2. лице du habest ihr habet
3. лице er, sie, es habe sie/Sie haben

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Лице једнина множина
1. лице ich schreibe wir schreiben
2. лице du schreibest ihr schreibet
3. лице er, sie, es schreibe sie/Sie schreiben

Коњуктив II

[уреди | уреди извор]

Коњуктив, односно субјунктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал. Овај субјуктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Помоћни глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде коњуктивом претерита werden (постати).

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице једнина множина
1. лице ich wäre wir wären
2. лице du wärest ihr wäret
3. лице er, sie, es wäre sie/Sie wären

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице једнина множина
1. лице ich hätte wir hätten
2. лице du hättest ihr hättet
3. лице er, sie, es hätte sie/Sie hätten

Пример мењања глагола werden (постати):

Лице једнина множина
1. лице ich würde wir würden
2. лице du würdest ihr würdet
3. лице er, sie, es würde sie/Sie würden

Императив

[уреди | уреди извор]

Императив или заповедни начин у немачком се прави на три начина:

Обраћање једној особи у неформалном облику (обраћање особи на du (ти))

[уреди | уреди извор]

Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

  1. Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
  2. Geh (dir) dorthin! (иди тамо)

Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))

[уреди | уреди извор]

Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

  1. Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
  2. Geht (euch) dorthin! (идите тамо)

Обраћање једној особи у формалном облику (обраћање особи на Sie (Ви))

[уреди | уреди извор]

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

  1. Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
  2. Gehen Sie dorthin! (идите тамо)

Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.

Синтакса и састављање реченице

[уреди | уреди извор]

Основни облик синтаксе је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта.

Најобичнији облик синтаксе

[уреди | уреди извор]

Потврдан

[уреди | уреди извор]

Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:

  1. субјекат
  2. предикат
  3. објекат

Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).

или овако:

  1. објекат
  2. предикат
  3. субјекат

Zu Hause bin ich. (Код куће сам).

Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

  1. субјекат
  2. прекидат (као модалан глагол)
  3. објекат
  4. предикат

Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Исти овај редослед речи се употребљава и са два обична глагола, сем што овај други који иде на крај реченице добија предлог zu, као и што што се после првог глагола дода запета. Ево пример:

Ich habe vor, Klavier zu spielen. (Ја планирам да свирам клавир).

Међутим, када су ту глаголи са раздвојивим префиксом, zu се смешта између префикса и глагола. Притом се све то пише заједно. Ево пример:

Ich habe vor, aufzustehen. (Ја планирам да устанем).

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:

  1. субјекат
  2. предикат
  3. речца nicht
  4. објекат

Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

  1. субјекат
  2. предикат (модалан глагол)
  3. речца nicht
  4. предлог (+ члан)
  5. члан (није обавезан, због комбинације у 4. кораку)
  6. објекат
  7. предикат (непромењени глагол)

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја не желим да идем у биоскоп).

Облик са прилогом

[уреди | уреди извор]

После независне реченице

[уреди | уреди извор]
Независна реченица без модалног глагола
[уреди | уреди извор]
Потврдан облик
[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. предикат
  3. прилог

Ich laufe morgen. (Сутра трчим).

Одричан облик
[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. предикат
  3. прилог
  4. речца nicht

Ich laufe morgen nicht. (Сутра не трчим).

Независна реченица са модалним глаголом
[уреди | уреди извор]
Потврдан облик
[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. предикат (као модалан глагол)
  3. прилог
  4. предикат (као обичан глагол)

Ich werde morgen laufen. (Сутра ћу да трчим).

Одричан облик
[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. предикат (као модалан глагол)
  3. прилог
  4. речца nicht
  5. предикат (као обичан глагол)

Ich werde morgen nicht laufen. (Сутра нећу да трчим).

Пре независне реченице

[уреди | уреди извор]

Овај облик се често назива и V2 облик, што значи да глагол мора увек да буде на другом месту.

Независна реченица без модалног глагола
[уреди | уреди извор]
Потврдан облик
[уреди | уреди извор]
  1. прилог
  2. предикат
  3. субјекат

Morgen laufe ich. (Сутра трчим).

Одричан облик
[уреди | уреди извор]
  1. прилог
  2. предикат
  3. субјекат
  4. речца nicht

Morgen laufe ich nicht. (Сутра не трчим).

Независна реченица са модалним глаголом
[уреди | уреди извор]
Потврдан облик
[уреди | уреди извор]
  1. прилог
  2. предикат (као модалан глагол)
  3. субјекат
  4. предикат (као обичан глагол)

Morgen werde ich laufen. (Сутра ћу да трчим).

Одричан облик
[уреди | уреди извор]
  1. прилог
  2. предикат (као модалан глагол)
  3. субјекат
  4. речца nicht
  5. предикат (као обичан глагол)

Morgen werde ich nicht laufen. (Сутра нећу да трчим).

Облик са већином везника и са упитно-односним придевским заменицама

[уреди | уреди извор]

Потврдан

[уреди | уреди извор]

Када се појаве везници, онда редослед иде овако:

  1. везник
  2. субјекат
  3. објекат
  4. предикат

Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).

а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:

  1. везник
  2. субјекат
  3. објекат
  4. предикат (као обичан глагол)
  5. предикат (као модалан глагол)

Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).

Ако постоји даље независна реченица, редослед речи изгледа овако

  1. везник
  2. субјекат
  3. објекат
  4. предикат (као обичан глагол)
  5. предикат (као модалан глагол)
  6. предикат (као модалан глагол)
  7. субјекат (није обавезан)
  8. објекат
  9. предикат (као обичан глагол)

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако или када то желиш да имаш, можеш га прочитати).

Овакав облик се користи и са упитно односне заменице у примеру ове реченице:

Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ово је дечак који је веома паметан).

Оне такође зависе и од рода и броја именице.

  1. везник
  2. субјекат
  3. одрични чланови или објекат (као заменица у 3. роду)
  4. објекат (као именица) или одрична речца
  5. предикат
Са објектом као именица
[уреди | уреди извор]

Wenn du kein Buch willst. (Ако или када не желиш да имаш књигу).

Са објектом као заменица
[уреди | уреди извор]

Wenn du es nicht willst. (Ако или када то не желиш да имаш).

Овај ред се исто употребљава и са реченицама без везника и са прилозима и прилошким одредбама, само је предикат на 2. месту.

Са прилозима

[уреди | уреди извор]

Потврдан

[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. предикат
  3. прилог
  4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге).

  1. субјекат
  2. предикат
  3. речца nicht
  4. прилог
  5. објекат

Ich kaufe nicht oft Bücher. (Не купујем често књиге).

Са прилошким одредбама

[уреди | уреди извор]

Потврдан

[уреди | уреди извор]
  • субјекат
  • предикат (може бити и потврдан и одричан)
  • прилошка одредба
  • објекат или предикат (као обичан глагол)
Са објектом
[уреди | уреди извор]

Ich spiele sehr gut Klavier. (Свирам клавир врло добро).

Са предикатом
[уреди | уреди извор]

Ich kann gut schreiben. (Знам добро да пишем).

  • субјекат
  • предикат (може бити и потврдан и одричан)
  • речца nicht
  • прилошка одредба
  • објекат или предикат (као обичан глагол)
Са објектом
[уреди | уреди извор]

Ich spiele nicht gut Klavier. (Не свирам добро клавир).

Са предикатом
[уреди | уреди извор]

Ich kann nicht gut schreiben. (Не знам добро да пишем).

Када постоји два модална и један обичан глагол

[уреди | уреди извор]

Потврдан

[уреди | уреди извор]
  1. субјекат
  2. прекидат (као обичан глагол)
  3. објекат
  4. прекидат (као обичан глагол)
  5. прекидат (као модалан глагол)

Ich möchte Klavier spielen können. (Желим да могу да свирам клавир).

  1. субјекат
  2. прекидат (као модалан глагол)
  3. речца nicht
  4. везник dass
  5. субјекат
  6. објекат
  7. прекидат (као обичан глагол)
  8. прекидат (као модалан глагол)

Ich möchte nicht Klavier spielen können. (Не желим да могу да свирам клавир).

Адвербијалне реченице

[уреди | уреди извор]

Прилошке реченице су по синтаксичном статусу и функцији, зависне клаузе.[5] Њихов други назив су адвербијалне реченице. Адвербијалне реченице су реченице које настају када се прилошке (адвербијалне) одредбе развију у реченице. Пошто има више врста адвербијалних одредаба, то има више врста адвербијалних реченица.[6] У немачком језику су прилошке реченице (нем. die Adverbialsätze) такође, зависне клаузе, а по значењу се могу делити на : локалне (месне) реченице, темпоралне (временске), компаративне (начинске), консекутивне (последичне), каузалне (узрочне) финалне (намерне), кондиционалне (условне), концесивне (износе сметњу радње).

Локалним се реченицама описује прилошка одредба за место. Таква реченица може почети :

  1. прилозима - где, куда, колико далеко (нем. wo, wohin, wie weit) и њима одговарају прилози овде, овамо, туда (da, dahin, daher) и она је увек релативна.
  2. Примери :

- Ich suchte meine Freundin, wo sie vor einigen Tagen war. (Тражила сам своју другарицу тамо где је била пре неколико дана.)

- Du gehst dahin, wo ich dich hinführe. (Ићи ћеш тамо куд те ја водим.)

Напомена : Истим овим прилозима могу почињати и субјекатске и објекатске реченице, само оне не садрже адвербијалну одредбу за место.

- Es ist ihr nich bekannt, wo ihre Mutter jetzt ist. (Непознато јој је где јој је мајка.) - субјекатска реченица

- Er weiß nicht, wo sie die Zeit verbringt. (Он не зна где она проводи време.) - објекатска реченица

Темпоралне

[уреди | уреди извор]

Временска реченица описује прилошку одредбу за време. Радња може почети следећим везницима :

  • истовремена радња (нем. als*, wenn*, da, sobald, sooft, solange, sowie, während*, wie, indem) :
  • Примери :
  1. Ich war fünf Jahre alt, als ich den ersten Berg bestieg. (Био сам пет година стар када сам се попео на први брег.)
  2. Er war immer hier, wenn es von neuem Arbeit gab. (Био је увек овде када је поново било посла.)
  3. Während er sprach, kam sie ins Zimmer. (Још док је говорио, дошла је у собу.)
  4. Solange es regnet, müssen wir unsere Regenschirme aufspannen. (Све док пада киша, морамо отворити кишобране.)

*während може имати и адверзативно значење, али иза њега ред речи остаје неизмењен, тј. зависне реченице.[7]

*Sie fuhr mit dem Zug, während er mit dem Bus fahren wollte. (Она је отпутовала возом, док је он хтео да путује аутобусом.)

  • претходна радња (нем. nachdem, seit, seitdem, als, wenn, sobald) :
  • Примери :
  1. Nachdem wir uns verabschiedet hatten, begaben wir uns nach Hause. (Пошто смо се опростили, кренули смо кући.)
  2. Seit wir befreundet sind, besuchen wir einander oft. (Откад смо се спријатељили, посећујемо се често.)
  3. Seitdem ihre Eltern gestorben waren, hatte sie keine Freude mehr am Leben. (Откако су јој умрли родитељи, није имала више воље за животом.)

*ако је у главној реченици перфекат, онда је у временској футур I - Nachdem er Deutsch gelernt hat, wird er sein Studium beginnen. (Када буде научио немачки, започеће своје студије.)

Разлика између wenn и als

[уреди | уреди извор]

Wenn се употребљава за садашњу, будућу и прошлу радњу која се понавља увек кад, кад год.

Wenn ich meine Prüfung bestanden habe, dann feiern wir. (Када будем положио испит, славићемо.)

Als се употребљава за прошлу радњу која се једанпут десила у прошлости, која се не понавља.

Als ich klein war, hatte ich viele Freunde. (Када сам била мала, имала сам пуно пријатеља.)

  • за накнадну радњу (нем. ehe, bevor, bis) :
  • Примери :
  1. Еhe ich einen Satz schreibe, muss ich auf die Grammatik aufpassen. (Пре него што напишем реченицу, морам пазити на граматику.)
  2. Bevor ich etwas sage, bedenke ich es gut. (Пре него што нешто кажем, размислим добро.)
  3. Lange hat sie ihr Kind betrachtet, bis es eingeschlafen ist. (Дуго је посматрала своје дете док није заспало.)

Компаративне реченице

[уреди | уреди извор]

Ова врста реченица описује начин радње главне реченице. Оне показују однос једнакости или неједнакости према радњи главне реченице и то су, у ствари, компаративне реченице (нем. die Komparativsätze).

  • једнакост се изриче везником wie :
  1. Alles geht nicht so, wie wir wollen. (Све не иде онако, како желимо.)
  • неједнакост се изриче везником als
  1. Sie weiß mehr, als ich dachte. (Она зна много више, него што сам мислила.)

- Sie schaut mich an, als ob sie mich nicht verstünde. (Она ме гледа, као да ме не разуме.)

- Sie schaut mich an, als verstünde sie mich nicht.

Консекутивне реченице

[уреди | уреди извор]

Последичне реченице у немачком језику износе последицу радње главне реченице и почиње везницима (нем. so - dass, so dass). Ако је у главној реченици претерит, мора доћи до слагања времена, односно, у зависној реченици морамо имати претерит.

  1. Der Gast stieß die Kellnerin an, so dass sie die Suppe verschüttete. (Гост је гурнуо конобарицу, због чега је пролила супу.)
  2. Bald war genug Geld zusammen, so dass zahlreiche Holzhäuser gebaut werden konnten. (Ускоро се скупило довољно новца, толико да су се бројне дрвене куће изградиле.)

*Напомена - ако имамо придев или прилог користимо so... dass да бисмо нагласили значење.

  1. Er fuhr so rücksichtslos durch die Pfütze, dass er alle Umstehenden schmuzig machte. (Возио је тако немилосрдно, да је целу околину испрљао.)
  2. Er war ein so erfolgreicher Geschäftsmann, dass er in kurzer Zeit viel Geld verdiente. (Био је тако успешан бизнисмен, да је за кратко време зарадио много новца.)

Каузалне реченице

[уреди | уреди извор]

Ове реченице користе везнике (нем. weil, da, zumal). Каузалне реченице износе узрок радње главне реченице. Корелати ове групе реченица су : (нем. daher, darum, deshalb, deswegen, aus diesem Grund). Битно је напоменути, да је конјунктор независних реченица denn. Њега користимо када у независним реченицама имамо лични глаголски облик, а он увек иде на крају.

  1. Еr ist nicht gekommen, weil er Kopfschmerzen hat. (Није дошао, јер има главобољу.)
  2. Er ist nicht gekommen, denn er hat Kopfschmerzen. (Није дошао, зато што има главобољу.)
  3. Er  ist nicht gekommen, weil der Autobus eine Panne hatte. (Није дошао, јер је аутобус имао квар.)
  4. Er ist nicht gekommen, denn hatte der Autobus eine Panne. (Није дошао, зато што је аутобус имао квар.)

У говорном језику почиње реченица са weil и као одговор на постављено питање, а везник da стоји у реченици која претходи главној, јер означава познати узрок и приликом коришћења овог везника, глагол је на другом месту, а не на крају зависне реченице.

Worüber ärgern Sie sich? - Weil ich den Bus versäumt habe. (Због чега се љутите? Јер сам пропустила аутобус.)

Da wir zusammen arbeiten, kommt er zu mir. (Пошто заједно радимо, долази он к мени.)

Финалне реченице

[уреди | уреди извор]

Ова група реченица износи намеру или циљ радње главне реченице и почиње везницима : (нем. damit, um zu).

Важно је напоменути, да се финалне реченице могу изразити инфинитивном реченицом, односно, групом, тј. са um zu и инфинитивом. Када имамо два различита субјекта, морамо користити везник damit.

  1. Damit der Arzt nichts merkte, versteckte der Kranke die Zigaretten. (Да лекар не би приметио, сакрио је пацијент цигарете.)
  2. Er trank heiße Milch, damit er leichter einschlafen konnte. (Пио је вруће млеко, да би лакше могао да заспи.)/ Er trank heiße Milch, um leichter einschlafen zu können.

Како би се реченица још скратила, може се употребити инфинитивна конструкција zu + Infinitiv :

Er trank heiße Milch, um leichter einzuschlafen. (Пио је вруће млеко, да би лакше заспао.)

Концесивне реченице

[уреди | уреди извор]

Концесивна реченица износи сметњу радње главне реченице, али допушта да се радња ипак изврши; она почиње са (нем. obwohl, obgleich, obschon, wenn auch noch so). Obgleich и obschon су архаични облици ове групе везника. Најучесталија употреба је везника obwohl. Исти превод као и значење имају и архаични и облици који су присутни у савременом немачком језику.

  1. Obwohl wir uns ständig streiten, sind wir doch gute Freunde. (Иако се често свађамо, добри смо пријатељи.)
  2. Wenn er auch noch so schlecht schlief, er weigerte sich, eine Tablette zu nehmen. (Чак иако је лоше спавао, противио се, да узме таблету.)
  3. Obgleich er kommen wollte, ist er nicht gekommen. (Иако је хтео доћи, није дошао.)

Елиптичне реченице

[уреди | уреди извор]

Елиптичне реченице су независне реченице у којима се често изостављају неке речи, па и поједини делови, да би се истакло само оно најбитније у реченици.[8] Тако се изостављају :

Nicht wahr? (Ist es..?) ( Зар не?) Schon zurück! (Већ се вратио!)

Er ist fort (fortgegangen). (Отишао је.)

Mein Sohn ist noch nicht zehn Jahre. (alt) (Мој син нема још ни десет година.)

Ich gehe in die Schule, und sie ins Kino (geht). (Ја идем у школу, она у биоскоп.)

Ich habe heute geschrieben und gelernt. (Данас сам писао и учио.)

Kann dir die Hand nicht geben (Uhland). (Не могу ти дати руку (Уланд)).

Ja! Nein! Danke! Bitte! Tag! Morgen! Bis bald! Anwesend! (Присутан!)

Правопис и склапање речи у једну реч

[уреди | уреди извор]

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

У немачком се све именице пише великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Када се у енглеском користи заменица it, тада се и у немачком користи заменица es.

Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, као и код других германских језика, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  3. ^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ Бугарски, Ранко (2014). Увод у општу лингвистику. Београд: Завод за уџбенике Београд. стр. 118. ISBN 978-86-17-18650-8. 
  6. ^ Arsenijević, Nada S. (2007). Gramatika savremenog nemačkog jezika (sa novim nemačkim pravopisom) (13., dopunjeno izd изд.). Beograd. ISBN 978-86-7157-360-3. OCLC 227337479. 
  7. ^ Arsenijević, Nada S. (2007). Gramatika savremenog nemačkog jezika (sa novim nemačkim pravopisom) (13., dopunjeno izd изд.). Beograd. ISBN 978-86-7157-360-3. OCLC 227337479. 
  8. ^ Arsenijević, Nada S. (2007). Gramatika savremenog nemačkog jezika (sa novim nemačkim pravopisom) (13., dopunjeno izd изд.). Beograd. ISBN 978-86-7157-360-3. OCLC 227337479. 

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Не користи се никад на почетку.
  2. ^ Овде се чак и генитиву једнине добија наставак –s.
  3. ^ Овде се не добија никакав наставак
  4. ^ За суперлатив придева који се завршају на –d и –t, као и за неке који се завршавају на –ß, остаје –e.
  5. ^ Не додаје се ако глагол почиње на префиксе ver–, er–, be–, über– и ent–. Такође, ако је префикс раздвојив, онда се ge– смешта између раздвојивог префикса и глагола и то се све пише заједно, нпр.: aufgestanden

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]