Франко Каузио
| Франко Каузио | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. фебруар 1949. | ||
| Место рођења | Лече, Италија | ||
| Висина | 1,70 m | ||
| Позиција | Десно крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1964—1965 1965—1966 1966—1968 1968—1969 1969—1970 1970—1981 1981—1984 1984—1985 1985—1986 1986—1988 |
Леће Самбенедетезе Јувентус →Ређина →Палермо Јувентус Удинезе Интер Милано Леће Триестина |
3 13 1 30 22 304 83 24 26 64 |
(0) (0) (0) (5) (3) (49) (11) (0) (3) (5) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1972—1983 |
 Италија | 63 | (6) |
Награде
| |||
.svg/16px-Gold_medal_icon_(З_initial).svg.png){kind=icon}
Франко Каузио (итал. Franco Causio; 1. фебруар 1949) бивши је италијански фудбалер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Прешао је у Јувентус када је имао 17 година. После неколико година био је на позајмици у Серији Б (играо за Ређину и Палермо), вратио се у Јувентус током 1970. године, да би потом 11 година носио дрес торинског клуба са бројем 7. Играо је уз познате играче као што су: Роберто Бетега, Роберто Бонинсења, Пјетро Анастаси, Клаудио Ђентиле, Марко Тардели, Дино Зоф, Гаетано Ширеа и Антонио Кабрини. Током веома успешног периода проведеног у Јувентусу, освојио је Скудето шест пута, као и један Куп Италије и Куп УЕФА.
Такође је стигао до финала Купа европских шампиона са Јувентусом током сезоне 1972/73, као и до финала Интерконтиненталног купа те године. Поражени су у финалу Купа Италије, али су освојили Серију А. Његов најбољи резултат у Купу победника купова био је у сезони 1979/80, када је Јувентус стигао до полуфинала такмичења.
Од 1972. до 1983. одиграо је 63 утакмице за репрезентацију Италије и постигао 6 голова.[1]
Учесник Светског првенства 1974. (одиграо 2 утакмице, без голова) и Светског првенства 1978. (7 утакмица, 1 гол на утакмици за 3. место),
Полуфиналиста Европског првенства у Италији 1980.
Са 33 године уврштен је у репрезентацију на Светском првенству у Шпанији 1982. где је углавном био резерва, али је изашао на терен у два меча (друго полувреме у мечу са Перуом, а такође и као у знак његовог великог поштовања и у знак захвалности тренер Енцо Беарцот га је увео у игру у финалу од 89 минута), није постигао ниједан гол. Азури су на крају постали шампиони света.[2][3]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Јувентус
- Серија А: 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81.
- Куп Италије: 1978/79.
- Куп УЕФА: 1976/77.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Италија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Franco Causio, eu-football.info, 28. 6. 2024.
- ^ Roberto Di Maggio (29. 5. 2005). „Franco Causio - International Appearances”. RSSSF. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „Franco Causio Statistics”. FIFA.com. 2. 2. 2010. Архивирано из оригинала 8. 6. 2008. г. Приступљено 23. 1. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Франко Каузио на сајту FootballDatabase.eu (језик: енглески)
- Франко Каузио на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Франко Каузио на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Франко Каузио на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
