I N T E R N A T I O N A L   P R O G R E S S    O R G A N I Z A T I O N

Carevo Novo Odelo,  23-05-1999

Medjunarodna Organizacija za Progres, povodom danasnje �optuznice� pred �Medjunarodnim Krivicnim Tribunalom�, izjavljuje sledece:

1. Optuznica �Vrhovnog Tuzioca� tzv. �Medjunarodnog Krivicnog Tribunala za bivsu Jugoslaviju� je pravno nistavna, jer ovaj �Tribunal� u ovom i bilo kom drugom slucaju nema nikakvu nadleznost.

2. �Tribunal� je zasnovan iskljucivo na rezoluciji 827 Saveta Bezbednosti UN, usvojenoj na 3217. sastanku Saveta 25. maja 1993. Uspostavljajuci tzv. �Medjunarodni Krivicni Tribunal�, Savet Bezbednosti u rezoluciji zasniva taj cin na �Poglavlju VII Povelje Ujedinjenih Nacija�.

3. Usvajajuci gore navedenu rezoluciju, Savet Bezbednosti je delovao ultra vires (izvan svoje nadleznosti � prim. prev.). Po odredbama Povelje UN, Savet nema nikakva ovlascenja u oblasti sudske vlasti. Poglavlje VII se bavi nadleznostima Saveta u oblasti medjunarodne bezbednosti, a ne krivicnog ili bilo kog drugog prava. Jedini ovlasceni sud za medjunarodne sporove je Medjunarodni Sud Pravde.

4. �Odluka� u preambuli in Rezolucije 827, paragraf cetiri, da �obimno i flagrantno krsenje medjunarodnog humanitarnog prava� na teritoriji bivse Jugoslavije �predstavlja pretnju po medjunarodni mir i bezbednost� ne predstavlja pravnu osnovu po kojoj bi Savet Bezbednosti mogao da uzurpira sudsku vlast i uspostavi medjunarodni sud nadlezan za ovaj ili bilo koji drugi slucaj.

5. Za zaljenje je situacija u kojoj se institucija Saveta Bezbednosti koristi za preduzimanje tzv. �zakonskih� mera protiv legitimnog sefa drzave i drugih rukovodilaca zemlje koja se nalazi pod napadom NATO, dok sam Savet nije u stanju da zaustavi neobjavljeni rat NATO protiv Jugoslavije (ociglednu povredu medjunarodnog prava) i ne moze � zbog prava veta zemalja koje taj rat vode � da osigura mir i bezbednost u toj zemlji.

6. U sadasnjim okolnostima, cin �Vrhovnog Tuzioca� tzv. �Tribunala�, g-dje Luiz Arbur, moze da se smatra iskljucivo kao akt politicke prirode. Ovu perspektivu potvrdjuje i danasnja izjava Predsednika SAD, koji je proglasio �optuznicu� tzv. �Tribunala� za cin podrske kampanji NATO.

7. Cisto politicka priroda �optuznice� i nedostatak svake pravne osnove za ovu odluku je jos ocigledniji zbog cinjenica da su funkcioneri tzv. �Tribunala� - od �predsedavajuceg�, g-dje Gabrijel Kirk MakDonald (Gabrielle Kirk-MacDonald, SAD) i �Vrhovnog Tuzioca� g-dje. Luiz Arbur (Louise Arbour, Kanada) do istraznog �sudije�, u ovom slucaju g. Dejvida Antoni Hanta (David Anthony Hunt, Australija) � drzavljani ili zemalja koje su direktno odgovorne za neobjavljeni rat NATO protiv Jugoslavije, ili drzava koje taj rat podrzavaju. Kada bi �Tribunal� uzimao za ozbiljno opste standarde nepristrasnosti, imao bi obavezu da zakljuci kako postoji sukob interesa, jer �sudije� iz drzava koje vode neobjavljeni rat protiv Jugoslavije pokrecu �sudski� postupak protiv sefa drzave koju napadaju.

8. U prilog politickoj prirodi �optuznice� ide i danasnja izjava �Vrhovnog Tuzioca�, u kojoj je [g-dja Arbur] izjavila da �optuzeni� sef drzave ne moze da se smatra sagovornikom u pregovorima za mirno resenje sukoba. Takva izjava predstavlja izrugivanje svim pravnim standardima kojih se �Tribunal� navodno pridrzava. Svojom izjavom, �Vrhovni Tuzilac� je pokusala da utice na politicke procese u interesu drzava NATO koje trenutno vode rat protiv Jugoslavije.

9. Kada grupa drzava sama sebi dodeli pravo da krsi Povelju UN u ime medjunarodnog mira i ljudskih prava, zapocne opsti rat protiv suverene clanice UN, te namerno i bez uzdrzavanja razara civilnu infrastrukturu te drzave, akt tzv. �Tribunala� kojim se legitimni lideri te drzave proglasavaju za zlocince moze da bude samo smetnja naporima medjunarodne zajednice da sukob u Jugoslaviji resi mirnim putem. Ovakav cin potkopava sve napore da se sukob resi u okviru UN, i samo produzava patnje naroda Jugoslavije � a samim tim i kosovskih Albanaca.

10. Bilo bi pozeljno da tzv. �Tribunal� - ukoliko ima zelju da dokaze svoju verodostojnost u odnosu na osnovne moralne standarde, bez obzira na ranije spomenuti nedostatak sudskih nadleznosti � obrati paznju na delovanje NATO koalicije u procesu neobjavljenog rata protiv naroda Jugoslavije (u koju spada i pokrajina Kosovo). Clan 3 Statuta tzv. �Tribunala� citira, izmedju ostalog, i sledeca dela kao �povrede zakona i obicaja rata�: (a) �upotreba otrovnog oruzja i drugog oruzja koja izaziva nepotrebnu patnju�; (c) �napadanje ili bombardovanje bilo kojim sredstvima nezasticenih gradova, sela, domova, ili drugih zgrada�; itd. Upotreba projektila sa osiromasenim uranijumom i kasetnih bombi u napadima NATO na sela, civilne autobuse i slicne ciljeve jasno spada u kategoriju �krsenja zakona i obicaja rata� kako je definise Statut tog istog tzv. �Tribunala�. Tu su takodje jos i brojna teska krsenja Zenevske Konvencije iz 1949 od strane NATO, za koje �Tribunal� takodje smatra da je nadlezan, na osnovu clana 2 Statuta. Sve dok �Tribunal� ne preduzme mere protiv oficira i politickih vodja NATO odgovornih za ove povrede medjunarodnog humanitarnog prava, �Tribunal� moze samo da se smatra kao jos jedan jalovi slucaj zloupotrebe prava, u sklopu prakse dvostrukih arsina koja, po svemu sudeci, predstavlja sustinu politike sile u �Novom svetskom poretku� NATO.

11. Ovo koriscenje sudskog postupka u korist politike sile predstavlja opasan presedan. Potpuno se ignorise nacelo odvojenih struktura vlasti � sto je jedan od sustinskih preduslova vladavine zakona � kada cisto politicko telo UN kao sto je Savet Bezbednosti prisvoji sudsku vlast uspostavljanjem �Medjunarodnog Krivicnog Tribunala�, te kada zvanicnici tog �Tribunala� deluju kao politicki faktori koji ometaju politicko resenje medjunarodnog oruzanog sukoba. Jedino je Medjunarodni Sud Pravde ovlascen da se bavi pravnim postupcima u medjunarodnim odnosima. Samo ova institucija moze da odluci o pravnim pitanjima vezanim za agresiju jedne drzave ili koalicije protiv druge drzave, ili o pitanjima medjunarodnog humanitarnog prava.

12. Zbog zalosne paralize Saveta Bezbednosti, clanice UN predstavljene u Generalnoj Skupstini bi trebalo da preduzmu odlucne mere na osnovu rezolucije �Jedinstvom za mir� (broj 377 A [V] Generalne Skupstine) kako bi se sprecilo dalje pogorsanje situacije u Jugoslaviji. Koriscenje nezakonitih pravnih procedura kako bi se sprecilo politicko resenje, kao i masovno bombardovanje Jugoslavije koje za posledicu ima ekolosku katastrofu i unistenje sirokog podrucja, zahteva hitnu akciju medjunarodne zajednice. Ako se ovaj novi oblik samoproglasene sile ne obuzda, slicne akcije se mogu ocekivati u buducnosti protiv drugih suverenih drzava i njihovih rukovodstava. U tom slucaju, �zakon sile� ce zameniti �vladavinu zakona� u medjunarodnim odnosima, a neizbezni rezultat tog procesa bice medjunarodna anarhija. Svi rukovodioci i ljudi dobre volje moraju da se ujedine protiv ove ozbiljne pretnje medjunarodnom poretku � najozbiljnije od kraja Hladnog rata.

Dr. Hans Kohler  [Hans Koechler], Predsedavajuci