Andrićeva nagrada
| Andrićeva nagrada | |
|---|---|
| Dodjeljuje se za | pripovjetku, ciklus ili zbirku pripovjedaka |
| Lokacija | Beograd |
| Država | Srbija |
| U organizaciji | Zadužbina Ive Andrića |
| Nagrada | povelja i novčani iznos |
| Prvi put dodijeljena | 1975 |
| Trenutno nagrađeni | Darko Tuševljaković |
Andrićeva nagrada jest jugoslavenska i srbijanska književna nagrada koja se dodjeljuje od 1975, za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku.[1]
Historija
[uredi | uredi izvor]Nagradu u čast Ive Andrića, na osnovu njegove testamentarne volje, ustanovio je Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića na sjednici održanoj 12. marta 1976. Pravilnik o dodjeli prilagođavan je 2005, 2006, 2019. i 2020. (Od 2005. žiri je Pravilnikom obavezan da se obazire na dostojanstvo Andrićevog djela.) Odluku o dobitniku donosi tročlani žiri, koji imenuje Upravni odbor iz redova književnika, književnih kritičara i historičara književnosti. Žiri radi u trogodišnjem mandatu. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. Svečano uručenje nagrade priređuje se 10. oktobra (na dan rođenja Iva Andrića), po pravilu u prostorijama Zadužbine.[2]
Godine 2011. (za 2010) nagrada po prvi put nije dodeljena. Prema obrazloženju žirija, nijedan pisac u 2010. nije zaslužio nagradu, iako je bilo kvalitetnih djela.[3] Žiri je tad radio u sastavu: Aleksandar Gatalica (predsjednik), Mihajlo Pantić i Slobodan Vladušić.
Dobitnici
[uredi | uredi izvor]| Godina | Dobitnik | Djelo | Referenca |
|---|---|---|---|
| 1975. | Dragoslav Mihailović | Petrijin venac | |
| 1976. | Antonije Isaković | Tren | |
| 1977. | Milisav Savić | Ujak naše varoši | |
| 1978. | Aleksandar Tišma | Škola bezbožništva | |
| 1979. | Mirko Kovač | "Slike iz porodičnog albuma Meštrevića" (priča) | |
| 1980. | Ćamil Sijarić | Francuski pamuk | |
| 1981. | Svetlana Velmar Janković | Dorćol | |
| 1982. | David Albahari | Opis smrti | |
| 1983. | Danilo Kiš | Enciklopedija mrtvih | |
| 1984. | Vidosav Stevanović | Carski rez | |
| 1985. | Radoslav Bratić | Slike bez oca | |
| 1986. | Mladen Markov | Starci na selu | |
| 1987. | Filip David | Princ vatre | |
| 1988. | Jovan Radulović | Dalje od oltara | |
| 1989. | Radoslav Petković | Izveštaj o kugi | |
| 1990. | Saša Hadži Tančić | Zvezdano povezani | |
| 1991. | Milica Mićić Dimovska | Odmrzavanje | |
| 1992. | Voja Čolanović | "Prirodan odgovor" (priče) | |
| 1993. | Živojin Pavlović | "Tavan" (priča) | |
| 1994. | Vida Ognjenović | Otrovno mleko maslačka | |
| 1995. | Pavle Ugrinov | "Nikoleta" (priča) | |
| 1996. | Radovan Beli Marković | Setembrini u Kolubari | |
| 1997. | Danilo Nikolić | Ulazak u svet | |
| 1998. | Miroslav Josić Višnjić | Novi godovi | |
| 1999. | Aleksandar Gatalica | Vek | |
| 2000. | Vladan Matijević | Prilično mrtvi | |
| 2001. | Milorad Pavić | "Priče sa savske padine", ciklus pripovjedaka objavljenih u knjizi Strasne ljubavne priče | |
| 2002. | Miroslav Toholj | Mala Azija i priče o bolu | |
| 2003. | Mihajlo Pantić | Ako je to ljubav | |
| 2004. | Jovica Aćin | Dnevnik o vagini | |
| 2005. | Ljubica Arsić | Maco, da l' me voliš? | |
| 2006. | Goran Petrović | Razlike | |
| 2007. | Ljiljana Dugalić | Akt | |
| 2008. | Mirko Demić | Molski akordi | |
| 2009. | Milenko Pajić | za ciklus "Dokumentarne priče" iz knjige Imam jednu priču za tebe | |
| 2010. | Nije dodijeljena | ||
| 2011. | Milovan Marčetić | Izlazak | [4] |
| 2012. | Mirjana Pavlović | Trpeza bez glavnog jela | [5] |
| 2013. | Drago Kekanović | Usvojenje | [6] |
| 2014. | Uglješa Šajtinac | Banatorijum | [7] |
| 2015. | Vule Žurić | Tajna crvenog zamka | [8] |
| 2016. | Jelena Lengold | Raščarani svet | [9] |
| 2017. | Vladimir Кecmanović | Ratne igre | [10] |
| 2018. | Dragan Stojanović | Ćerka španskog borca | [11] |
| 2019. | Anđelko Anušić | Legenda o v/j/etrom vijanima | [12] |
| 2020. | Dejan Stojiljković | Neonski bluz | [13] |
| 2021. | Igor Marojević | "Slikopisanje" iz knjige Sve za lepotu | [14] |
| 2022. | Darko Tuševljaković | Hangar za snove | [15] |
Vanjski linkovi
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "Andrićeva nagrada na službenoj stranici". Arhivirano s originala, 13. 10. 2012. Pristupljeno 5. 10. 2012.
- ^ "Андрићева награда - Задужбина Иве Андрића". www.ivoandric.org.rs. Pristupljeno 12. 2. 2023.
- ^ "Без награде у години јубилеја". www.rts.rs. 10. 10. 2011. Pristupljeno 12. 2. 2023.
- ^ Članak o dodjeli Andrićeve nagrade na portalu B92
- ^ Андрићева награда за Мирјану Павловић (Б92, 19. септембар 2013)
- ^ Танјуг. "Андрићева награда Драгу Кекановићу". Politika Online. Pristupljeno 6. 8. 2024.
- ^ "Vesti". РТС (jezik: srpski). Pristupljeno 6. 8. 2024.
- ^ "Уручена Андрићева награда". Politika Online. Pristupljeno 6. 8. 2024.
- ^ Вулићевић, Марина. "Андрићева награда уручена Јелени Ленголд". Politika Online. Pristupljeno 6. 8. 2024. soft hyphen character u
|title=na mjestu 3 (pomoć) - ^ "Владимиру Кецмановићу награда „Иво Андрић"". Politika Online. Pristupljeno 6. 8. 2024.
- ^ "Драгану Стојановићу "Андрићева награда"". Вечерње новости. 23. 9. 2019. Pristupljeno 25. 9. 2019.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. "Anđelku Anušiću Andrićeva nagrada za 2019. godinu". KULTURA - RTRS. Pristupljeno 25. 10. 2020.
- ^ "ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ ДОБИТНИК АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ: Трочлани жири једногласно изабрао збирку приповедака „Неонски блуз"". Вечерње новости. Танјуг. 22. 9. 2021. Pristupljeno 10. 10. 2021.
- ^ "Андрићева награда припала Игору Маројевићу". Politika Online. Pristupljeno 27. 9. 2022.
- ^ "Андрићева награда „Хангару за снове" Дарка Тушевљаковића". www.rts.rs. Pristupljeno 11. 10. 2023.