Џон Стјуарт Мил
Изглед
Џон Стјуарт Мил | |
---|---|
Мил во 1870 | |
На должноста 25 јули 1865 – 17 ноември 1868 | |
Лични податоци | |
Роден(а) | 20 мај 1806 Пентонвил, Мидлесекс, Англија |
Починал(а) | 8 мај 1873 Авињон, Франција | (возр. 66)
Партија | Либерална партија |
Сопружник | Хариет Тејлор Мил (в. 1851; d. 1858) |
Установа | Универзити Колеџ, Лондон |
Период | филозофија на 19 век класична економија |
Подрачје | западна филозофија |
Школа | емпиризам, утилитаризам, класичен либерализам |
Претежна дејност | политичка филозофија, етика, економија, индуктивна логика |
Значајни идеи | Милови методи, теорија на директно референцирање[1] |
Потпис | |
Џон Стјуарт Мил (20 мај 1806 – 8 мај 1873) бил британски филозоф, политички економист и државен службеник. Тој се смета за еден од највлијателните мислители во историјата на либерализмот, давајќи голем придонес во социјалната теорија, политичката теорија и политичка економија. Мил бил наречен „највлијателниот англиски филозоф од 19. век“.[7] Неговиот концепт за слободата ја оправдува слободата на поединецот во однос на државната и општествената контрола.[8]
Политичка активност
[уреди | уреди извор]Мил бил член бил на Либералната партија, а исто така бил првиот член на британскиот парламент што се залагал за женското право на глас.[9]
Творештво
[уреди | уреди извор]Библиографија
[уреди | уреди извор]Повежни дела на Џон Стјуарт Мил се:
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Mill, John Stuart. 1861. Considerations on Representative Government.
- ↑ Hyman, Anthony (1982). Charles Babbage: Pioneer of the Computer. Princeton University Press. стр. 120–21.
What effect did Babbages Economy of Machinery and Manufacturers have? Generally his book received little attention as it not greatly concerned with such traditional problems of economics as the nature of 'value'. Actually the effect was considerable, his discussion of factories and manufactures entering the main currents of economic thought. Here it must suffice to look briefly at its influence on two major figures; John Stuart Mill and Karl Marx
- ↑ Friedrich Hayek (1941). „The Counter-Revolution of Science“. Economica. Economica. 8 (31): 281–320. doi:10.2307/2549335. JSTOR 2549335.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 "The Project Gutenberg EBook of Autobiography, by John Stuart Mill" gutenberg.org
- ↑ Michael N. Forster, After Herder: Philosophy of Language in the German Tradition, Oxford University Press, 2010, p. 9.
- ↑ Ralph Raico (January 27, 2018). Mises Institute (уред.). „John Stuart Mill and the New Liberalism“.
- ↑ Macleod, Christopher (14 November 2017). Zalta, Edward N. (уред.). The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University – преку Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- ↑ „John Stuart Mill's On Liberty“. victorianweb. Посетено на 23 July 2009.. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=
(help) - ↑ „John Stuart Mill and the 1866 petition“.
Оваа статија е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
Категории:
- Никулци
- Родени во 1806 година
- Починати во 1873 година
- Филозофи од 19 век
- Англиски економисти
- Англиски логичари
- Англиски филозофи
- Англиски писатели
- Членови на Американската академија на уметностите и науките
- Филозофи на јазикот
- Филозофи на науката
- Членови на Унгарската академија на науките
- Емпиристи
- Почесни членови на Кралското друштво на Единбург