Svoboda | Graniru | BBC Russia | Golosameriki | Facebook
BBC Russian

Средњовековна тврђава Голубац

 
 
Мапа
<<Преглед целе мапе>>
 
Фото документација:
 
Назив: Средњовековна тврђава Голубац
Општина: Голубац
Место: Голубац
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Контакт подаци
Територијално надлежни
завод:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Број у централном
регистру:
СК 977
Датум уписа у
централни регистар:
05/03/1993
Број у регистру
Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево:
СК 7
Датум уписа у регистар
Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево:
25/03/1983
Решење/Одлука о
проглашењу за НКД:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС број 276/48 од 01.03.1948. год,
Rešenje o zaštiti Srednjovekovne tvrđave Golubac, ZZNPSK NRS br. 276_48 od 1.3.1948.pdf
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: "Службени гласник Социјалистичке Републике Србије" број 14/79
Odluka o kategorizaciji Sluzbeni glasnik SRS broj 14 od 7. aprila 1979, Tvrđava Golubac.pdf
Врста: Споменик културе
Период настанка / датовање 14. век
Опис непокретног културног добра:

Град се налази на десној обали Дунава, на самом почетку Ђердапске клисуре. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина. Бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. Све куле су четвороугаоне, сем донжон куле која је у доњем делу полигонална, а у горњем цилиндрична. Због свог облика названа је "шешир кула". У источном делу, изнад палате, налази се мала округла кула. Облик кула указује да је град зидан у време борби са хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 м. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Сачуван је део бедема који повезује ову кулу са осталим делом града. На западној страни града било је предграђе. Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, Турака и на крају српске државе. Истраживачки и конзерваторски радови започети су 1969, а завршени 1987. У периоду од 2015 до 2018. године обављено је систематско археолошко ископавање и потпуна обнова средњовековног града.

Литература

- А. Дероко, Град Голубац, Старинар, нс, књ. II (Београд 1951) 139-149. - С. Ћирковић, Голубац у средњем веку, Пожаревац 1968. - Г. Симић, Палата Голубачког града, Саопштења XXII-XXIII (1991) 77-100. - Голубац, Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 101-102. - М. Цуњак - Ч. Јордовић, Средњовековни град Голубац, Смедерево 2002. - Г. Симић, Средњовековни град Голубац, Београд 2012. - М. Бунарџић, Археолошка истраживања тврђаве Голубац 2014-2018. године, Гласник ДКС 42 (2018) 75-86. - М. Бунарџић, Р. Бунарџић, Истраживања амама Голубачког града, Саопштења XLVII (2015), 181-201. - Н. Катанић, Фазе изградње Голубачког града, Саопштења XIX (1987), 181-197. - Н. Катанић, Град Голубац у турско време - Размишљања о граду у светлу испитивачких радова, Саопштења XIII (1981), 199-210. - М. Јовин, Пројекат ревитализације тврђаве Голубац, Гласник Друштва конзерватора Србије 39 (2015), 70-79.