- Music, Musicology, Popular Music, Media Studies, Media technology, Media and Cultural Studies, and 12 moreHistory of Technology and Media, History Of Electroacoustic Music, Radio, Avant-Garde, Music Industry, Audience and Reception Studies, Institutional Theory, Bruno Latour, Technology, History of Technology, Critique of Technology, and Artificial Intelligenceedit
During the 1950s, Radio Belgrade commenced its own production of gramophone records, which is the topic of this paper. These 78rpm records were issued under the label Jugodisk, understood as forerunner of the later established PGP... more
During the 1950s, Radio Belgrade commenced its own production of gramophone records, which is the topic of this paper. These 78rpm records were issued under the label Jugodisk, understood as forerunner of the later established PGP RTB/RTS. However, in the absence of catalogues, the information on those records is scarce. It seems that records were not issued regularly and that only some of them were intended for the market. The paper is aimed at gathering the presently known data, including new research results based on the archived documents, newspaper articles, and a comparison of several collections of Jugodisk records and data on available records. The body of music presented is then duscussed in the context of the Yugoslav music and media culture of the time.
Research Interests:
Research Interests:
Музика емитована с грамофонских плоча чинила је значајан део програма Радио Београда, посебно у годинама пре формирања ансамбала у оквиру ове институције. Иако су концерти грамофонских плоча били често заступљени у најавама програма, нису... more
Музика емитована с грамофонских плоча чинила је значајан део програма Радио Београда, посебно у годинама пре формирања ансамбала у оквиру ове институције. Иако су концерти грамофонских плоча били често заступљени у најавама програма, нису до сада били предмет опширније расправе. Један од разлога је свакако ограничена доступност података о концертима грамофонских плоча. Због тога је у обзир узета прва година у којој су подаци о нумерама, издавачима и броју плоча штампани у часопису Радио Београд: недељни илустровани часопис (октобар 1930 – октобар 1931). Прецизније, одабрана је серија такозваних His Master’s Voice концерата, с обзиром на значај ове издавачке куће у светском и локалном контексту, заступљеност плоча на Радио Београду, али и разноликост програма поменутих концерата који указују на начин обликовања програма концерата грамофонских плоча уопште. На основу ове серије предложена су три начина категоризације концерата грамофонских плоча. Поред тога, у раду су представљени мало познати архивски подаци о продавцима грамофонских плоча који су сарађивали с Радио Београдом.
A significant part of the Radio Belgrade programme, especially in the years before the establishment of instrumental and choral ensembles within this institution, was comprised of music recordings. Although gramophone record concerts were presented within the programme announcements, they were not considered in more detail in existing studies of music on Radio Belgrade. One of the reasons for this could be limited access to the data on the gramophone record concerts. Thus, for the first analysis of this segment of the music programme, the author has focused on the first year in which weekly radio programme announcements were printed in Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis. The announcements contained data about music numbers, recordings companies, and serial numbers of the records played. More precisely, the series of His Master’s Voice concerts, named after the label of records exclusively broadcast in the programme, were examined in the period from October 1930 to October 1931. This particular series was chosen because of the importance of the label in both the global and local music industry and the continual broadcasted of His Master’s Voice records on Radio Belgrade. Furthermore, the diversity of programme conceptions of concerts within the series indicates the particular ways in which gramophone record concerts were designed. Based on the series of His Master’s Voice concerts, three methods of categorising gramophone record concerts are suggested. In addition, the paper offers little known archival data on gramophone record distributors who borrowed records to Radio Belgrade for marketing purposes.
A significant part of the Radio Belgrade programme, especially in the years before the establishment of instrumental and choral ensembles within this institution, was comprised of music recordings. Although gramophone record concerts were presented within the programme announcements, they were not considered in more detail in existing studies of music on Radio Belgrade. One of the reasons for this could be limited access to the data on the gramophone record concerts. Thus, for the first analysis of this segment of the music programme, the author has focused on the first year in which weekly radio programme announcements were printed in Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis. The announcements contained data about music numbers, recordings companies, and serial numbers of the records played. More precisely, the series of His Master’s Voice concerts, named after the label of records exclusively broadcast in the programme, were examined in the period from October 1930 to October 1931. This particular series was chosen because of the importance of the label in both the global and local music industry and the continual broadcasted of His Master’s Voice records on Radio Belgrade. Furthermore, the diversity of programme conceptions of concerts within the series indicates the particular ways in which gramophone record concerts were designed. Based on the series of His Master’s Voice concerts, three methods of categorising gramophone record concerts are suggested. In addition, the paper offers little known archival data on gramophone record distributors who borrowed records to Radio Belgrade for marketing purposes.
Research Interests:
The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the... more
The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art.
Research Interests:
The main subject of this paper is the relationship between musicology and the vast corpus of theoretical knowledge that could be recognized under the umbrella term of media studies or media theory. Although some aspects of media studies... more
The main subject of this paper is the relationship between musicology and the vast corpus of theoretical knowledge that could be recognized under the umbrella term of media studies or media theory. Although some aspects of media studies have been used in musicological studies, and music in media has been a subject tackled by theoreticians of other disciplines, it seems that the nuances of the incorporation of media studies’ concepts into musicological discourse have not been the subject of much discussion, at least as compared to other disciplines. Thus, the specifics of music(ology) in the context of media culture, as well as media technology as a subject of interdisciplinary musicology will be discussed in an attempt to think about the increasing visibility of mediatised music in musicology.
Research Interests:
This paper is aimed at drawing attention to the problem of the media representation of artistic music, through the case study of the television broadcast of the New Year's Concert in Vienna. The text contains a brief historic summary... more
This paper is aimed at drawing attention to the problem of the media representation of artistic music, through the case study of the television broadcast of the New Year's Concert in Vienna. The text contains a brief historic summary of the concert and its broadcast within the European television network, Eurovision. Using this year's broadcast (2013) as an example, certain aspects are marked that potentially represent a starting point for further interpretations of the New Year's Concert and, generally, the relationship between artistic music and media.
Professor Dr. Vesna Mikić sadly passed away after the short and difficult illness on October 30, 2019. Her early departure left a void in the community of music and art academicians, where she made significant mark, both as a... more
Professor Dr. Vesna Mikić sadly passed away after the short and difficult illness on October 30, 2019. Her early departure left a void in the community of music and art academicians, where she made significant mark, both as a distinguished scholar and as a much beloved teacher, mentor, and colleague.
Research Interests:
Starting with the hypothesis that sound recordings published by the Serbian/ Yugoslav record label PGP-RTB/RTS dominated programmes of the Radio Television Belgrade/Radio Television Serbia during most of the twentieth century (while... more
Starting with the hypothesis that sound recordings published by the Serbian/ Yugoslav record label PGP-RTB/RTS dominated programmes of the Radio Television Belgrade/Radio Television Serbia during most of the twentieth century (while declining in this century), and that decisions made within the label on which composers’ works were going to be (repeatedly) present in its catalogue consequently had significant impact on overall music and media culture in Serbia/Yugoslavia, our goal was to examine how the central composer figure of Serbian music, Stevan Stojanović Mokranjac, was represented in this catalogue. Research methods were based primarily on analysis of archive material gathered in documentation of the label itself, data on recordings available via online music databases, and recordings themselves, while relying on theoretical notions of canon in music, with the accent on the performing canon.
Research Interests:
Interview
Research Interests:
Research Interests:
Текст је посвећен прегледу Збирке фотографија у Архиву Музиколошког института САНУ. Формирана током седам деценија постојања Института, Збирка садржи више од 270 јединица. У њој се налазе индивидуалне и групне фотографије музичара и... more
Текст је посвећен прегледу Збирке фотографија у Архиву Музиколошког института САНУ. Формирана током седам деценија постојања Института, Збирка садржи више од 270 јединица. У њој се налазе индивидуалне и групне фотографије музичара и њихових породица, као и фотографије са концерата, турнеја, изложби, фотографије рукописа и штампаних музикалија, значајних докумената, писама и других сведочанстава о историји музике на простору Србије и Југославије. У тексту је прво дат општи поглед на садржај Збирке и њену каталогизацију, а потом је више речи посвећено одабраним сегментима грађе. За потребе овог рада, грађа је сагледана у односу на њену (не)припадност Фонду заоставштина, као и у односу на садржај сачуваних фотографија.
Collection of photographs that is kept in the Archive of the Institute of Musicology SASA was started to form in parallel with the beginnings of other, primarily scientific activities at the Institute. Today, this collection has grown to have over 270 units. While there are, in many cases, more than one photograph or artefact under one signature, total number of photographs potentially surpasses this number. Data on the photographs is available through catalogue (with cards) and as an electronic version (Word document). The latter has been more recently updated. The latest revision of the collection was carried through between June and October 2018. In this electronic catalogue, units are given under the name of the personality or, for example, the event represented on the photo. Notes are given with details about data written on the photo or the envelope in which the photos are kept (years, places, notes on origins of the photo etc). Most of the photographs are (individual or group) portraits, but there are also photos of the concerts, exhibitions, jubilees, gatherings, places, photographs of letters, manuscripts, scores, programmes and other. In addition, there are some other documents (like actual letters, stamps etc). For the purposes of the paper, criteria adopted related to the origins of the photographs and their connections to the Fund of legacies of the Institute, and also to the content presented on them. There are several legacies from which the photos are kept in the collection of the photographs: Stana Đurić-Klajn, Vaclav Vedral, Petar Krstić, Petar Konjović, Vladimir R. Đorđević, Svetolik Pašćan, Dragomir Krančević,Toša Andrejević, Dragutin F. Pokorni, Ivanka Stanković, Irena Grickat-Radulović. The goal of the paper was to present in more detail various material that could be found in this collection with emphasis on interesting or rare artefacts.
Collection of photographs that is kept in the Archive of the Institute of Musicology SASA was started to form in parallel with the beginnings of other, primarily scientific activities at the Institute. Today, this collection has grown to have over 270 units. While there are, in many cases, more than one photograph or artefact under one signature, total number of photographs potentially surpasses this number. Data on the photographs is available through catalogue (with cards) and as an electronic version (Word document). The latter has been more recently updated. The latest revision of the collection was carried through between June and October 2018. In this electronic catalogue, units are given under the name of the personality or, for example, the event represented on the photo. Notes are given with details about data written on the photo or the envelope in which the photos are kept (years, places, notes on origins of the photo etc). Most of the photographs are (individual or group) portraits, but there are also photos of the concerts, exhibitions, jubilees, gatherings, places, photographs of letters, manuscripts, scores, programmes and other. In addition, there are some other documents (like actual letters, stamps etc). For the purposes of the paper, criteria adopted related to the origins of the photographs and their connections to the Fund of legacies of the Institute, and also to the content presented on them. There are several legacies from which the photos are kept in the collection of the photographs: Stana Đurić-Klajn, Vaclav Vedral, Petar Krstić, Petar Konjović, Vladimir R. Đorđević, Svetolik Pašćan, Dragomir Krančević,Toša Andrejević, Dragutin F. Pokorni, Ivanka Stanković, Irena Grickat-Radulović. The goal of the paper was to present in more detail various material that could be found in this collection with emphasis on interesting or rare artefacts.
Research Interests:
In this paper, approach to the phenomenon of musical time within Vlastimir Trajković's poetics and phenomenological aesthetics of music by Thomas Clifton was comparatively considered, inspired by the composition "Arion. Le nuove musiche... more
In this paper, approach to the phenomenon of musical time within Vlastimir Trajković's poetics and phenomenological aesthetics of music by Thomas Clifton was comparatively considered, inspired by the composition "Arion. Le nuove musiche per chitarra ed archi" (1979), by Serbian composer Vlastimir Trajković. In it, the author is using some elements of minimalism, making the effect of "retained" time and thus encouraging the listener to question the flow of musical time. On the other hand, the same idea of extending that specific "now" in the process of listening to music is found in the aesthetical writings of Thomas Clifton. For this theoretician, an implicit feature of time is that it combines all three modes-past, present and future-concomitantly, thus making them intertwined in the process of listening. Repetition has a specific role in this process, and the idea of repeating musical information the way Trajković does seems to underline that specific characteristic of musical time and the process of listening. Starting with the assumption that what Trajković shows through his music is similar to what Clifton states in his aesthetical writings, problem of musical time was analyzed having in mind one poetical and one aesthetical approach, with accent on the significance of chosen stylistic solutions.
Research Interests:
Research Interests:
Conference review
Research Interests:
У овом раду заступа се теза да медијска технологија поставља услове у којима се мисли музика, те да представља оквир у коме се појављују и у односу на кога се сагледавају партикуларне музичке праксе 20. века, који је у значајној мери... more
У овом раду заступа се теза да медијска технологија поставља услове у којима се мисли музика, те да представља оквир у коме се појављују и у односу на кога се сагледавају партикуларне музичке праксе 20. века, који је у значајној мери дефинисан појавом медија и медијске културе. Истовремено, „заживљавање“ одређених технолошких пракси условљено је друштвеним, културним, економским, а у случају музике и специфично музичким компонентама. У том смислу, фигура канадског пијанисте Глена Гулда издваја се као парадигматична, јер је у питању уметник чија је каријера нераскидиво везана за појаву тада нових технологија за снимање звука. У раду се прво разматрају неке опште поставке о медијској технологији у оквиру теорије медија и потреба да ове идеје буду укључене у корпус музиколошког знања, а потом се Гулдова активност разуме у односу на та знања.
Research Interests:
Research Interests:
Predmet ovog rada jeste razmatranje fenomena muzičke avangarde u kontekstu koncepta transkulturalnosti Volfganga Velša. Specifičnosti karaktera evropske muzičke avangarde sagledane su na osnovu teorijskih napisa Mirjane... more
Predmet ovog rada jeste razmatranje fenomena muzičke avangarde u kontekstu koncepta transkulturalnosti Volfganga Velša. Specifičnosti karaktera evropske muzičke avangarde sagledane su na osnovu teorijskih napisa Mirjane Veselinović-Hofman. U radu se zastupa teza da je ovaj karakter u biti transkulturalan. Argumentacija za ovu tezu sprovodi se uporednim sagledavanjem Velšovog koncepta transkulturalnosti sa jedne strane, i muzikoloških uvida Mirjane Veselinović-Hofman u problem avangarde, sa posebnim akcentom na avangardu lokalnog tipa, sa druge strane.
Research Interests:
Opera “Simonida” Stanojla Rajičića u ovom radu se sagledava kao sinteza kompozicionih stremljenja koja je njen autor ispoljio u okviru svog stvaralačkog puta, ali i kao sinteza različitih iskustava koja su dosegnuta na polju muzičke scene... more
Opera “Simonida” Stanojla Rajičića u ovom radu se sagledava kao sinteza kompozicionih stremljenja koja je njen autor ispoljio u okviru svog stvaralačkog puta, ali i kao sinteza različitih iskustava koja su dosegnuta na polju muzičke scene u okviru muzike u Srbiji/Jugoslaviji do pojave ove opere. U radu je prvo sagledano kompozitorovo delovanje do početka rada na operi, potom sama opera i proces njenog nastanka, pri čemu se kao značajna ističe uloga prethodnika na polju muzičke scene, poput Petra Konjovića. Na kraju su ukratko predstavljena estetička strujanja, inicirana aktuelnom društveno-političkom klimom, koja su, u krajnjoj liniji, predstavljala neophodne uslove za ostvarivanje pomenute sinteze.
Research Interests:
In his text "Technology and the Composer" Pierre Boulez writes about new technologies emerged in the 20th century, primarily created for the purposes of music recording and reproduction, but also established as a mean of innovation in the... more
In his text "Technology and the Composer" Pierre Boulez writes about new technologies emerged in the 20th century, primarily created for the purposes of music recording and reproduction, but also established as a mean of innovation in the electronic and electro-acoustic music practices. Boulez points out two directions when there are technology and music in question: conservative historicism and progressive technology enabling development of new music material and innovation. By using Boulez’s text(s) as a point of departure, author considers roles those new technologies had in the development of some musical institutions and questions how institutionalized discourse moulds ideas on the roles music technology should have. The aim of the paper is to discuss how the music of the past was ‘conserved’ and how the music of the future was created in particular types of music institutions thanks to the new technological possibilities.
Research Interests:
In the book “European Theories in Former Yugoslavia” (Cambridge Scholars Publishing, 2015), chapter written by Marija Maglov is concerned with Jacques Attali’s discussion on political economy of music and its understanding in the context... more
In the book “European Theories in Former Yugoslavia” (Cambridge Scholars Publishing, 2015), chapter written by Marija Maglov is concerned with Jacques Attali’s discussion on political economy of music and its understanding in the context of recording industry in Former Yugoslavia. Author examines main theses by French theoretician and focuses on the problem of repetition in his narrative, as it is closely connected to the recording industry in general. This repetition model comes as one of the characteristics of capitalist societies. For Attali, first signs of this model came in music (as for him, music is the one that generally heralds future changes in society). So, how can we understand repetitive models in music, music industry and practice of listening to recordings in socialist context? Could these practices be interpreted as “prophetic” for the future Yugoslav transition to capitalism? Author suggests possible case study for further elaboration of Attali’s ideas in the context of Yugoslav recording industry.
Research Interests:
U ovom radu predstavljaju se licencna izdanja ozbiljne muzike, objavljena u PGP-RTB-u, odnosno, PGP-RTS-u i predlaže se njihova podela prema načinu na koji su dela ozbiljne muzike na njima zastupljena. Pri toj podeli, ima se u vidu da li... more
U ovom radu predstavljaju se licencna izdanja ozbiljne muzike, objavljena u PGP-RTB-u, odnosno, PGP-RTS-u i predlaže se njihova podela prema načinu na koji su dela ozbiljne muzike na njima zastupljena. Pri toj podeli, ima se u vidu da li su u sadržaj ploča uključene višestavačne kompozicije ili odabrani stavovi i segmenti obimnijih dela. Takođe, uzete su u obzir informacije sa omota ploča, poput naslova izdanja, ali i toga šta je u „prvom planu“: kompozicija ili izvođač. Podela izdanja dovedena je, potom, u vezu sa tipologijom slušalaca koju predlaže Teodor Adorno.
Research Interests:
This paper deals with the production of classical music records in the Yugoslav label PGP-RTB/PGP-RTS since its foundation in 1968 up to the present. The paper focuses on differentiation of editions released before and during the... more
This paper deals with the production of classical music records in the
Yugoslav label PGP-RTB/PGP-RTS since its foundation in 1968 up to the present. The
paper focuses on differentiation of editions released before and during the political,
economic and cultural transitions in the ’90s. Last decades of the twentieth century also
marked the technological transition from analog to digital recordings. Changes and
continuities reflected in the editorial policy (as read from the released recordings)
served as a marker of different transitions happening at that time.
Yugoslav label PGP-RTB/PGP-RTS since its foundation in 1968 up to the present. The
paper focuses on differentiation of editions released before and during the political,
economic and cultural transitions in the ’90s. Last decades of the twentieth century also
marked the technological transition from analog to digital recordings. Changes and
continuities reflected in the editorial policy (as read from the released recordings)
served as a marker of different transitions happening at that time.
Research Interests:
In this paper, the potentials that Wolfgang Welsch’s concept of transculturality bares for re-examination of discourses on musical avant-garde and its survival after its crisis will be examined. Contributions by musicologists Mirjana... more
In this paper, the potentials that Wolfgang Welsch’s concept of transculturality bares for re-examination of discourses on musical avant-garde and its survival after its crisis will be examined. Contributions by musicologists Mirjana Veselinović-Hofman and Max Paddison are taken into account. Concept of avant-garde of local type by Veselinović-Hofman proves valuable for examination of different approaches to the concepts of avant-garde and its understanding in contemporary music, with the emphasis on its radical line, which Paddison proposes.
Research Interests:
In this paper, the author questions the role of musical genre presented on the Eurovision Song Contest in the context of the unity in diversity concept, recognized as one of the markers of European cultural identity. Interpretation of... more
In this paper, the author questions the role of musical genre presented on the Eurovision Song Contest in the context of the unity in diversity concept, recognized as one of the markers of European cultural identity. Interpretation of this concept in sociological theory is presented while arguing that it could be understood in the history of the contest. A broader view on genres presented in the first decades of the contest is offered, before focusing on a case study of Finland's 2006 winning song. Although unusual in a purely musical sense in the context of the ESC, it is argued that this entry is more understandable when more determinants of performing European identity on the ESC stage are included in the interpretation, and that music serves as only one of those determinants and thus should be interpreted as cultural discoursive practice.
Research Interests:
У овом раду упоредо се сагледавају приступи феномену музичког времена у поетици Властимира Трајковића и феноменолошкој естетици музике Томаса Клифтона. Разматрана је композиција Арион за гудачки оркестар и гитару, у којој аутор,... more
У овом раду упоредо се сагледавају приступи феномену музичког времена у поетици Властимира Трајковића и феноменолошкој естетици музике Томаса Клифтона. Разматрана је композиција Арион за гудачки оркестар и гитару, у којој аутор, коришћењем елемената минимализма, остварује ефекат „задржаног“ времена, те упућује слушаоца на преиспитивање протока музичког времена. С друге стране, Клифтон скреће пажњу на преплитање сва три модуса времена у једном тренутку, односно, на својеврсно продужавање садашњег тренутка у коме фигурира и сећање на ону непосредну прошлост као и антиципација онога што ће доћи. Полазећи од претпоставке да Трајковић у музици остварује оно што Клифтон износи у свом естетичком дискурсу, сагледан је проблем времена у односу на један поетички и један естетички захват, уз свест о значајној улози одабраних стилистичких средстава.
Research Interests: Music and Musicology
Research Interests:
Musicologist and theoretician of art Bojana Radovanović published a monograph dedicated to the problem of experimental voice in contemporary theory and practice, in 2018. Radovanović’s book is based on her Master’s Thesis (further... more
Musicologist and theoretician of art Bojana Radovanović published a monograph dedicated to the problem of experimental voice in contemporary theory and practice, in 2018. Radovanović’s book is based on her Master’s Thesis (further broadened and developed), defended at the Faculty of Media and Communication under the mentorship of Dr. Miško Šuvaković. Focus of the study is on the performance aspects and the voice itself and relies on the work focused on performance, the performative body and the political agency of art, produced in recent years. As for the methodology, the study is transdicisplinary in its character, since the main idea of thinking about experimental voice, its agency and its theoretical understanding ‘flows’ between the disciplines of musicology, performance studies, the theory of arts, psychology, philosophy.
Research Interests:
For the study of cultural economics, the music economy occupies an important role and thus is often included in broader analyses of creative/cultural industries. However, rarely is it the sole subject of an entire book, which makes this... more
For the study of cultural economics, the music economy occupies an important role and thus is often included in broader analyses of creative/cultural industries. However, rarely is it the sole subject of an entire book, which makes this study of interest to academics and practitioners in the field. In addition, it should be noted that book’s structure and manner of author’s explanation, with clear distinguishing between different aspects of music business, but also their interdependence, could be of particular appeal to students or those encountering the subject for the first time. Certainly, music students would find it very useful in the quest to understand conditions in which their work could be presented to an audience.
Research Interests:
Research Interests:
У оквиру ове књиге издваја се неколико тематских целина. Прва од њих односи се на почетне деценије деловања радија у Србији: Ивана Весић разматра „просветитељску” улогу радија између два светска рата; Мирјана Николић и Маја Васиљевић баве... more
У оквиру ове књиге издваја се неколико тематских целина. Прва од њих односи се на почетне деценије деловања радија у Србији: Ивана Весић разматра „просветитељску” улогу радија између два светска рата; Мирјана Николић и Маја Васиљевић баве се делатношћу београдске радио станице у условима немачке окупације током Другог светског рата, док је Даринка Симић Митровић сагледала допринос Радио Београда промоцији, пласману и очувању српске уметничке музике у деценијама после Другог светског рата, али и начинила паралелу са данашњим тренутком, у којем је, нажалост, овај сегмент делатности радија прилично занемарен.
Следећу тематску област представља осврт на иновације које је српској уметничкој музици донео Радио Београд, посебно на плану електронске музике и радиофоније. Владан Радовановић пише о Електронском студију Радио Београда, чији је био оснивач и дугогодишњи руководилац; Марија Ћирић доноси пресек развоја и стваралачких домета српске радиофонске уметности, док се Ана Котевска надовезује на њено излагање, али се фокусира на радиофонску поетику једне истакнуте уметнице, Иване Стефановић.
У делу књиге који се бави програмским концепцијама, Снежана Николајевић пише о садејству музике и текста у музичким емисијама Радио Београда. Два рада посвећена су различитим сегментима делатности Трећег програма Радио Београда: Ивана Медић разматра циклус концерата Музичка модерна, који је током две деценије српској јавности представљао најзначајније тенденције савремене уметничке музике у свету, док се Ирина Максимовић и Растко Јаковљевић осврћу на, у много чему пионирску, делатност етномузиколога Драгослава Девића, који је уређивао циклус емисија посвећен музици са различитих меридијана. С друге стране, Весна Ивков анализира на који начин су редакције програма народне музике на Радио Новом Саду, током више деценија, одговарале на културне потребе слушалаца у мултикултуралној средини каква је Војводина.
Најопсежнији сегмент књиге посвећен је анализи делатности различитих ансамбала Радио-телевизије Србије. Ову тематску област отвара есејистички рад Слободана Пајића (Slobodan Dan Paich), позоришног редитеља који је највећи део живота провео у иностранству. Као један од малобројних данас живих чланова прве поставе Дечјег хора Радио Београда, Пајић евоцира успомене из тог доба, анализира методе примењиване у раду са децом, али се и наслања на скорашња истраживања из области когнитивне психологије, те указује на који начин данас, у свом професионалном раду, примењује искуства која је стекао још као дечак. Јелена Јанковић-Бегуш је, на основу обимне архивске грађе, истражила допринос ансамбала Музичке продукције Радио-телевизије Србије фестивалу БЕМУС, од његовог оснивања до данас. Марија Маглов даје исцрпан преглед активности Радио Београда и, посебно, дискографске куће ПГП РТС на промоцији озбиљне, односно, уметничке музике. Најзад, Срђан Тепарић се бави делатношћу Хора РТС од почетка новог миленијума, која се одвија у веома неповољним финансијским и организационим околностима, те покушава да сагледа начине за излазак овог ансамбла из вишегодишње кризе.
Завршна разматрања посвећена су улози радија у XXI веку. Ивана Ерцеговац, на основу података сакупљених путем квантитативног истраживања, сагледава радио као интегрисани део интернета и заступа оптимистичан став да ће радио „преживети” најновију технолошку револуцију. С друге стране, Марија Каран се бави профилисањем радијског аудиторијума у данашње време, са посебним освртом на различите начине форматирања радијских емисија, али и на функцију музичког уредника која, упркос компјутеризацији, није изгубила на значају.
Следећу тематску област представља осврт на иновације које је српској уметничкој музици донео Радио Београд, посебно на плану електронске музике и радиофоније. Владан Радовановић пише о Електронском студију Радио Београда, чији је био оснивач и дугогодишњи руководилац; Марија Ћирић доноси пресек развоја и стваралачких домета српске радиофонске уметности, док се Ана Котевска надовезује на њено излагање, али се фокусира на радиофонску поетику једне истакнуте уметнице, Иване Стефановић.
У делу књиге који се бави програмским концепцијама, Снежана Николајевић пише о садејству музике и текста у музичким емисијама Радио Београда. Два рада посвећена су различитим сегментима делатности Трећег програма Радио Београда: Ивана Медић разматра циклус концерата Музичка модерна, који је током две деценије српској јавности представљао најзначајније тенденције савремене уметничке музике у свету, док се Ирина Максимовић и Растко Јаковљевић осврћу на, у много чему пионирску, делатност етномузиколога Драгослава Девића, који је уређивао циклус емисија посвећен музици са различитих меридијана. С друге стране, Весна Ивков анализира на који начин су редакције програма народне музике на Радио Новом Саду, током више деценија, одговарале на културне потребе слушалаца у мултикултуралној средини каква је Војводина.
Најопсежнији сегмент књиге посвећен је анализи делатности различитих ансамбала Радио-телевизије Србије. Ову тематску област отвара есејистички рад Слободана Пајића (Slobodan Dan Paich), позоришног редитеља који је највећи део живота провео у иностранству. Као један од малобројних данас живих чланова прве поставе Дечјег хора Радио Београда, Пајић евоцира успомене из тог доба, анализира методе примењиване у раду са децом, али се и наслања на скорашња истраживања из области когнитивне психологије, те указује на који начин данас, у свом професионалном раду, примењује искуства која је стекао још као дечак. Јелена Јанковић-Бегуш је, на основу обимне архивске грађе, истражила допринос ансамбала Музичке продукције Радио-телевизије Србије фестивалу БЕМУС, од његовог оснивања до данас. Марија Маглов даје исцрпан преглед активности Радио Београда и, посебно, дискографске куће ПГП РТС на промоцији озбиљне, односно, уметничке музике. Најзад, Срђан Тепарић се бави делатношћу Хора РТС од почетка новог миленијума, која се одвија у веома неповољним финансијским и организационим околностима, те покушава да сагледа начине за излазак овог ансамбла из вишегодишње кризе.
Завршна разматрања посвећена су улози радија у XXI веку. Ивана Ерцеговац, на основу података сакупљених путем квантитативног истраживања, сагледава радио као интегрисани део интернета и заступа оптимистичан став да ће радио „преживети” најновију технолошку револуцију. С друге стране, Марија Каран се бави профилисањем радијског аудиторијума у данашње време, са посебним освртом на различите начине форматирања радијских емисија, али и на функцију музичког уредника која, упркос компјутеризацији, није изгубила на значају.
Research Interests: Radio and Serbian Music
Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, društveno-političkog uređenja, važećih... more
Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, društveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće koja sprovodi odluke o formiranju svojevrsnog zvučnog ‘muzeja’ reprezentativnih artefakata muzičke produkcije. Naslov knjige se nametnuo kao slikovita formulacija za više problema razmatranih tokom istraživanja. Iako prevashodno vezana za popularnu muziku, formulacija the best of može se sresti i kada je umetnička muzika u pitanju, pri čemu ukazuje na mnogobrojne strategije popularizacije sprovođene sa namerom da se umetnička muzika učini atraktivnijom za potencijalne kupce ploča. Formulacija the best of takođe služi kao metafora za druge probleme. Razmatrano je formiranje kanona zapadno-evropske umetničke muzike, ali i lokalne tradicije, koje predstavlja odabir reprezentativnih dela. Ona su u određenom trenutku postavljena kao ‘najbolja od’ ukupne produkcije umetničke muzike. U kontekstu koncepta demokratizacije kulture i socijalističkoj kulturi svojstvenog ‘prosvetiteljskog’ napora da se publika ‘edukuje’, umetnička muzika, ali i ‘visoka’ umetnost uopšte, nude se kao ‘ono najbolje’ što društvo, kada je kultura u pitanju, može da pruži. U ovoj knjizi razmatraju se naznačeni problemi i nudi se pregled izdanja umetničke muzike u PGP-u u doba SFRJ.
Research Interests:
U muzikološkoj literaturi termin medij(i) koristi se na nekoliko načina, od kojih izdvajam dva: u svojoj množini mahom se odnosi na masovne medije, ali se takođe odnosi na medij umetničkog/muzičkog izraza, tj. sredstvo kojim se sprovodi... more
U muzikološkoj literaturi termin medij(i) koristi se na nekoliko načina, od kojih izdvajam dva: u svojoj množini mahom se odnosi na masovne medije, ali se takođe odnosi na medij umetničkog/muzičkog izraza, tj. sredstvo kojim se sprovodi određena poetička namera. Ova terminološka distinkcija i njene posledice na muzikološko mišljenje o medijima retko su razmatrane kao zaseban problem. U okviru ovog izlaganja, ispitujem da li se, ukoliko se pitanje medija postavi kao ključno u razmatranju muzikoloških koncepata (poput dela, zapisa, kompozitora, komponovanja, izvođenja, slušanja, kanona), otvaraju i nove metodološke mogućnosti za interdisciplinarna muzikološka istraživanja.