Tahikininski receptor

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Tahikininski receptor 1
Identifikatori
Simbol TACR1
Alt. simboli TAC1R
Entrez 6869
HUGO 11526
OMIM 162323
RefSeq NM_001058
UniProt P25103
Drugi podaci
Lokus Hromozom 2 p13.1-p12
Tahikininski receptor 2
Identifikatori
Simbol TACR2
Alt. simboli TAC2R, NKNAR
Entrez 6865
HUGO 11527
OMIM 162321
RefSeq NM_001057
UniProt P21452
Drugi podaci
Lokus Hromozom 10 q11-q21
Tahikininski receptor 3
Identifikatori
Simbol TACR3
Entrez 6870
HUGO 11528
OMIM 162332
RefSeq NM_001059
UniProt P29371
Drugi podaci
Lokus Hromozom 4 q25

Tahikininski receptori pripadaju familiji G protein spregnutih receptora. Njihovi endogeni ligandi su tahikinini. Poznata su tri tahikininska receptora kod sisara: NK1, NK2 i NK3. Ovi receptori uzrokuju aktivaciju fosfolipaze C, i produkciju inozitol trifosfata (takozvana Gq sprega).

Endogeni ligandi

[uredi | uredi kod]

Geni i ligandi receptora su:[1]

Receptor Gen Ligand
NK1 TACR1 supstanca P
NK2 TACR2 neurokinin A
NK3 TACR3 neurokinin B

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Maggi CA (1995). „The mammalian tachykinin receptors”. Gen. Pharmacol. 26 (5): 911–44. DOI:10.1016/0306-3623(94)00292-U. PMID 7557266. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]