Библиотека Александрина
арап. مكتبة الإسكندرية | |
Оснивање | 16. октобар 2002. |
---|---|
Локација | Александрија, Египат Египат |
Координате | 31° 12′ 32″ С; 29° 54′ 33″ И / 31.208889° С; 29.909167° И |
Врста | Национална библиотека |
Чланови | 16.322 (2012) |
Директор | Др Ахмед Абдулах ал Зајед |
Веб-сајт | www |
Библиотека Александрина (Библиотека Александрија; арап. مكتبة الإسكندرية Мактабат Ел-Искандарīyах)[1] главна је библиотека и културни центар лоциран на обали Медитеранског мора у египатском граду Александрија. Она је истовремено комеморација Александријске библиотеке[2] која је изгубљена у античким временима, и покушај да поново ревоцира део сјаја који ранији центар учења и ерудиције представљао.
Идеја о оживљавању старе библиотеке датира из 1974. године када је комисија коју је основао Александријски универзитет одабрала земљиште за своју нову библиотеку. Радови на изградњи почели су 1995. године, а након што је потрошено око 220 милиона америчких долара, комплекс је званично отворен 16. октобра 2002. Библиотека је 2009. добила донацију од 500.000 књига од Националне библиотеке француске (БнФ). Овај поклон чини Библиотеку Алекандрину шестом по величини франкофонском библиотеком на свету.[3]
Библиотека има простор на полицама за осам милиона књига, а главна читаоница покрива 20.000 квадратних метара (220.000 квадратних стопа). У комплексу се налази и конференцијски центар; специјализоване библиотеке за карте, мултимедијска секција, део за слепе и слабовиде, младе и децу; четири музеја; четири уметничке галерије за привремене изложбе; 15 сталних изложби; планетаријум; и лабораторија за рестаурацију рукописа.
Историја
[уреди | уреди извор]Идеја о оживљавању старе библиотеке датира још из 1974. године, када је одбор који је основао Универзитет у Александрији изабрао земљиште за своју нову библиотеку, између кампуса и обале мора, у близини места где је некада стајала древна библиотека. Рекреацију древне библиотеке не само да су прихватили други појединци и агенције, већ су јој пружили подршку египатски политичари. Један од водећих присталица пројекта био је бивши египатски председник Хосни Мубарак; УНЕСЦО је такође брзо прихватио концепт давања медитеранском региону центра културне и научне изврсности. Конкурс за архитектонски дизајн организовао је УНЕСЦО 1988. године како би се одабрао дизајн достојан локације и његове баштине. На конкурсу је победила норвешка архитектонска фирма Снехета, међу више од 1.400 пријава. Прва обећања дата су за финансирање пројекта на конференцији одржаној 1990. године у Асуану: $65 милиона УСД, углавном из држава МЕНА. Грађевински радови започели су 1995. и након што је утрошено око 220 милиона америчких долара, комплекс је званично отворен 16. октобра 2002.[4][5]
Библиотека Александрина је тројезична, садржи књиге на класичном арапском, енглеском и француском језику. Године 2010. библиотека је добила донацију у износу од 500.000 књига од Националне библиотеке Француске (Bibliothèque nationale de France, BnF). Поклон чини библиотеку Александрина шестом највећом франкофонском библиотеком на свету. Ова библиотека је сада и највеће складиште француских књига на Блиском Истоку и Северној Африци, надмашивши оне из Туниса, Алжира и Марока, поред тога што је главна француска библиотека у Африци.[6]
Особине грађевине и библиотеке
[уреди | уреди извор]Димензије пројекта су огромне: библиотека има полице за осам милиона књига,[7] са главном читаоницом која покрива 20.000 м2 (220.000 сq фт) на једанаест каскадних нивоа. У комплексу се налази конвенциони центар; специјализоване библиотеке за мапе, мултимедије, слепе и слабовидне, младе особе и за децу; четири музеја;[7] четири уметничке галерије за привремене изложбе; 15 сталних изложби; планетаријум;[7] и лабораторија за рестаурацију рукописа.
Архитектура библиотеке подједнако је упечатљива.
Главна читаоница налази се испод крова са стакленим панелима високим 32 метра, нагнутом према мору попут сунчаног часовника и промера око 160 м у пречнику.
Зидови су од сивог асуанског гранита, уклесани натписима на 120 различита људска писама.[7]
Збирке у библиотеци Александрина дониране су из свих крајева света. Шпанци су донирали документе који су детаљно описују њихов период владавине Мавра. Французи су такође даровали, поклањајући библиотечке документе која се односе на изградњу Суеског канала.[7][6]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Рицхард, Памела Спенце; Wиеганд, Wаyне А.; Далбелло, Марија (26. 5. 2015). А Хисторy оф Модерн Либрариансхип: Цонструцтинг тхе Херитаге оф Wестерн Цултурес. Либрариес Унлимитед. стр. 170. ИСБН 978-1610690997. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ Мурраy, Стуарт (2009). Тхе либрарy : ан иллустратед хисторy. Неw Yорк, НY: Скyхорсе Пуб. стр. 17. ИСБН 978-1-61608-453-0. ОЦЛЦ 277203534.
- ^ „Топ 100 Ларгест Либрариес Ин Тхе Wорлд - П35. Библиотхеца Алеxандрина - Алеxандра, Егyпт.”. WЦСА Wорлд. 12. 7. 2017. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2022.
- ^ Алеxандрина
- ^ Цларе Давиес. „Арцхиве Мап: Егyпт” (ПДФ). Спеак Меморy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 6. 10. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2014.
- ^ а б А Донатион оф Халф Миллион Боокс фром Франце то тхе БА Архивирано 2012-07-19 на сајту Archive.today, 1 December 2009, Bibliotheca Alexandrina
- ^ а б в г д Planet, Lonely. „Bibliotheca Alexandrina - Lonely Planet”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 18. 5. 2016.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Watson, Bruce (april 2002). „Rising Sun”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 19. 04. 2013. г. Приступљено 24. 2. 2009.
- Ali, Amro (16 October 2012) "Power, Rebirth and Scandal: A Decade of the Bibliotheca Alexandrina". Jadaliyya.
- Berti, Monica; Costa, Virgilio (2010). La Biblioteca di Alessandria: storia di un paradiso perduto. Tivoli (Roma): Edizioni TORED. ISBN 978-88-88617-34-3.
- El-Abbadi, Mostafa (1992). Life and Fate of the Ancient Library of Alexandria (2nd изд.). Paris: UNESCO. ISBN 978-92-3-102632-4.
- Jochum, Uwe. "The Alexandrian Library and Its Aftermath" from Library History vol, pp. 5–12.
- Orosius, Paulus (trans. Roy J. Deferrari) (1964). The Seven Books of History Against the Pagans. Washington, D.C.: Catholic University of America. (No ISBN).
- Olesen-Bagneux, O. B. (2014). The Memory Library: How the library in Hellenistic Alexandria worked. Knowledge Organization, 41(1), 3-13.
- Parsons, Edward. The Alexandrian Library. London, 1952. Relevant online excerpt.
- Stille, Alexander: The Future of the Past (chapter: "The Return of the Vanished Library"). New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002. pp. 246–273.
- Barnes, Robert (2000), „3. Cloistered Bookworms in the Chicken-Coop of the Muses: The Ancient Library of Alexandria”, Ур.: MacLeod, Roy, The Library of Alexandria: Centre of Learning in the Ancient World, New York City, New York and London, England: I.B.Tauris Publishers, стр. 61—78, ISBN 978-1-85043-594-5
- Booth, Charlotte (2017), Hypatia: Mathematician, Philosopher, Myth, London, England: Fonthill Media, ISBN 978-1-78155-546-0
- Cameron, Alan; Long, Jacqueline; Sherry, Lee (1993), Barbarians and Politics at the Court of Arcadius, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 978-0-520-06550-5
- Casson, Lionel (2001), Libraries in the Ancient World, New Haven, Connecticut: Yale University Press, ISBN 978-0-300-09721-4
- Dickey, Eleanor (2007), Ancient Greek Scholarship: A Guide to Finding, Reading, and Understanding Scholia, Commentaries, Lexica, and Grammatical Treatises from Their Beginnings to the Byzantine Period, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-531293-5
- Fox, Robert Lane (1986), „14: Hellenistic Culture and Literature”, Ур.: Boardman, John; Griffin, Jasper; Murray, Oswyn, The Oxford History of the Classical World, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 338–364, ISBN 978-0198721123
- Garland, Robert (2008), Ancient Greece: Everyday Life in the Birthplace of Western Civilization, New York City, New York: Sterling, ISBN 978-1-4549-0908-8
- Gibbon, Edward (1776—1789). The History of the Decline and Fall of the Roman Empire.
- Haughton, Brian (1. 2. 2011), „What happened to the Great Library at Alexandria?”, World History Encyclopedia
- Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. Los Angeles, CA: Getty Publications. ISBN 978-1-60606-083-4.
- MacLeod, Roy (2000), „Introduction: Alexandria in History and Myth”, Ур.: MacLeod, Roy, The Library of Alexandria: Centre of Learning in the Ancient World, New York City, New York and London, England: I.B.Tauris Publishers, стр. 1—18, ISBN 978-1-85043-594-5
- Meyboom, P. G. P. (1995), The Nile Mosaic of Palestrina: Early Evidence of Egyptian Religion in Italy, Religions in the Graeco-Roman World, Leiden, The Netherlands: E. J. Brill, стр. 373, ISBN 978-90-04-10137-1
- McKeown, J. C. (2013), A Cabinet of Greek Curiosities: Strange Tales and Surprising Facts from the Cradle of Western Civilization, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-998210-3
- Montana, Fausto (2015), „Hellenistic Scholarship”, Ур.: Montanari, Franco; Matthaios, Stephanos; Rengakos, Antonios, Brill's Companion to Ancient Greek Scholarship, 1, Leiden, The Netherlands and Boston, Massachusetts: Koninklijke Brill, стр. 60—183, ISBN 978-90-04-28192-9
- Nelles, Paul (2010), „Libraries”, Ур.: Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore, The Classical Tradition, Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press, стр. 532—536, ISBN 978-0-674-03572-0
- Novak, Ralph Martin Jr. (2010), Christianity and the Roman Empire: Background Texts, Harrisburg, Pennsylvania: Bloomsbury Publishing, стр. 239—240, ISBN 978-1-56338-347-2
- Oakes, Elizabeth H. (2007), „Hypatia”, Encyclopedia of World Scientists, New York City, New York: Infobase Publishing, стр. 364, ISBN 978-1-4381-1882-6
- Phillips, Heather (2010). „The Great Library of Alexandria?”. Library Philosophy and Practice. University of Nebraska–Lincoln. Архивирано из оригинала 18. 4. 2012. г. Приступљено 26. 7. 2012.
- Staikos, Konstantinos Sp. (2000), The Great Libraries: From Antiquity to the Renaissance, New Castle, Delaware and London, England: Oak Knoll Press & The British Library, ISBN 978-1-58456-018-0
- Theodore, Jonathan (2016), The Modern Cultural Myth of the Decline and Fall of the Roman Empire, Manchester, England: Palgrave, Macmillan, ISBN 978-1-137-56997-4
- Tocatlian, Jacques (септембар 1991), „Bibliotheca Alexandrina – Reviving a legacy of the past for a brighter common future”, International Library Review, Amsterdam, The Netherlands: Elsevier, 23 (3): 255—269, doi:10.1016/0020-7837(91)90034-W
- Tracy, Stephen V (2000), „Demetrius of Phalerum: Who was He and Who was He Not?”, Ур.: Fortenbaugh, William W.; Schütrumpf, Eckhart, Demetrius of Phalerum: Text, Translation and Discussion, Rutgers University Studies in Classical Humanities, IX, New Brunswick, New Jersey and London, England: Transaction Publishers, ISBN 978-1-3513-2690-2
- Trumble, Kelly; MacIntyre Marshall, Robina (2003). The Library of Alexandria. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-75832-8.
- Watts, Edward J. (2008) [2006], City and School in Late Antique Athens and Alexandria, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 978-05-2025-816-7
- Watts, Edward J. (2017), Hypatia: The Life and Legend of an Ancient Philosopher, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-1906-5914-1
- Wiegand, Wayne A.; Davis, Donald G. Jr. (2015), Encyclopedia of Library History, New York dan London: Routledge, ISBN 9781135787578
- Canfora, Luciano (1990). The Vanished Library. University of California Press. ISBN 978-0-520-07255-8.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Zvanični veb-sajt
- Bibliotheca Alexandrina on Facebook
- Bibilotheca Alexandrina on Twitter
- Bibliotheca Alexandrina on YouTube
- Bibliotheca Alexandrina Webcast
- Bibliotheca Alexandrina webarchive
- Full Photo Collection of the Walls of Bibliotheca Alexandrina
- Bibliotheca Alexandrina: An Ancient Library Goes Modern (illustrated article)
- Bibliotheca Alexandrina video
- Wikimania 2008 venue description
- Friends of the Bibliotheca Alexandrina Mexico Association Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011) (official Mexican site)
- Highly illustrated page at Sacred Destinations
- About Bibliotheca Alexandrina