Делхијски султанат
Делхијски султанат перс. Chirag | |
---|---|
1206–1526 | |
Престоница | |
Заједнички језици | персијски (званични),[2] хиндустански (1451 надаље)[3] |
Религија | сунизам |
Влада | султанат |
султан | |
• 1206–1210 | Кутб ал-Дин Ајбак (први) |
• 1517–1526 | Ибрахим Лоди (задњи) |
Законодавство | Корпус од четрдесет |
Историјска ера | средњи век |
12. јун 1206 | |
20. децембар 1305 | |
21. април 1526 | |
Валута | Така |
Данас део | Бангладеш Индија Пакистан |
Делхијски султанат (перс. دهلی سلطان, урд. دہلی سلطنت), било је исламско царство базирано у Делхију које се протезало преко великог дела Индијског потконтинента током 320 година (1206–1526).[5][6] Пет династија владало је Делхијским султанатом једна за другом: Мамлучка династија (1206–90), Халџиска династија (1290–1320), Туглак династија (1320–1414),[7] Сајидска династија (1414–51), и Лодијска династија (1451–1526). Султанат је познат по томе што је био један од ретких сила које су одбијале нападе Монгола (из Чагатајског каната),[8] што је проузроковало пад будизма у Источној Индији и Бенгалу,[9][10] и устоличење једне од неколико женских владара у исламској историји, Разија Султана, која је владала од 1236. до 1240. године.[11]
Кутб ал-Дин Ајбак, некадашњи туркијски мамлучки роб Мухамеда Горија, био је први султан Делхија, а његова Мамлучка династија освојила је велика подручја северне Индије. Након тога, династија Халџи је такође заузела већи део централне Индије, али ове династије нису успеле да покоре читав Индијски потконтинент. Султанат је достигао врхунац свог географског досега за време Туглак династије, заузимајући већи део Индијског потконтинента.[12] Након тога је уследило опадање услед хиндуистичких освајања, успостављања независности држава попут Виџајанагарског царства и Меваре, и нових муслиманских султаната, попут одвајања Бенгалског султаната.[13][14]
Током периода Делхијског султаната, дошло је до синтезе индијске и исламске цивилизације, и даље интеграције Индијског потконтинента с растућим светским системом и ширим међународним мрежама које се протежу у великим деловима Афро-Еуроазије, што је имало значајан утицај на индијску културу и друштво, као и шири свет.[15] Време њихове владавине обухватало је најраније облике индо-исламске архитектуре,[16][17] већу употребу механичких технологија,[18] повећање стопе раста индијског становништва и економије,[19] и појаву хинди-урду језика.[20] Делхијски султанат је такође био заслужан за одбијање потенцијално разорних инвазија Индије Монголског царства у 13. и 14. веку.[21] Делхијски Султанат је био одговоран за велико уништавање и скрнављење храмова на Индијском потконтиненту.[22] Године 1526. султанат је освојило и наследило Могулско царство.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Малик, Јамал (2008). Ислам ин Соутх Асиа: А Схорт Хисторy. Брилл Публисхерс. стр. 104. ИСБН 978-9004168596.
- ^ „Арабиц анд Персиан Епиграпхицал Студиес - Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа”. Аси.ниц.ин. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2018.
- ^ Алам, Музаффар (1998). „Тхе пурсуит оф Персиан: Лангуаге ин Мугхал Политицс”. Модерн Асиан Студиес. Цамбридге Университy Пресс. 32 (2): 317—349. дои:10.1017/с0026749x98002947. „Хиндави wас рецогнизед ас а семи-оффициал лангуаге бy тхе Сор Султанс (1540–1555) анд тхеир цханцеллерy ресцриптс боре трансцриптионс ин тхе Деванагари сцрипт оф тхе Персиан цонтентс. Тхе працтице ис саид то хаве беен интродуцед бy тхе Лодис (1451–1526).”
- ^ Јацксон, Петер (16. 10. 2003). Тхе Делхи Султанате: А Политицал анд Милитарy Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 28. ИСБН 978-0-521-54329-3.
- ^ Делхи Султанате, Енцyцлопæдиа Британница
- ^ А. Сцхиммел, Ислам ин тхе Индиан Субцонтинент, Леиден, 1980
- ^ Сен, Саилендра (2013). А Теxтбоок оф Медиевал Индиан Хисторy. Примус Боокс. стр. 68—102. ИСБН 978-9-38060-734-4.
- ^ Прадееп Баруа. Тхе Стате ат Wар ин Соутх Асиа. стр. 29—30. ИСБН 978-0803213449.
- ^ Рандалл Цоллинс, (2000). Тхе Социологy оф Пхилосопхиес: А Глобал Тхеорy оф Интеллецтуал Цханге. Харвард Университy Пресс.2000, пагес 184-185
- ^ Лоцкард, Цраиг (2007). Социетиес, Нетwоркс, анд Транситионс: Волуме I: А Глобал Хисторy. Университy оф Wисцонсин Пресс. стр. 364. ИСБН 978-0-618-38612-3.
- ^ Боwеринг ет ал., Тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Исламиц Политицал Тхоугхт. ISBN 978-0691134840., Принцетон Университy Пресс
- ^ Муḥаммад ибн Тугхлуq Енцyцлопæдиа Британница
- ^ Херманн Кулке анд Диетмар Ротхермунд, А Хисторy оф Индиа, 3рд Едитион, Роутледге. 1998. ISBN 978-0-415-15482-6. стр. 187-190.
- ^ Винцент А Смитх, Тхе Оxфорд Хисторy оф Индиа: Фром тхе Еарлиест Тимес то тхе Енд оф 1911, стр. 217, на сајту Гугл књиге, Цхаптер 2, Оxфорд Университy Пресс
- ^ Асхер, C. Б.; Талбот, C (1. 1. 2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 50—52, ИСБН 978-0-521-51750-8
- ^ А. Wелцх, "Арцхитецтурал Патронаге анд тхе Паст: Тхе Тугхлуq Султанс оф Индиа," Муqарнас 10, 1993, Брилл Публисхерс, пп. 311-322
- ^ Ј. А. Паге, Гуиде то тхе Qутб, Делхи, Цалцутта, 1927, паге 2-7
- ^ Пацеy, Арнолд (1991) [1990]. Тецхнологy ин Wорлд Цивилизатион: А Тхоусанд-Yеар Хисторy (Фирст МИТ Пресс папербацк изд.). Цамбридге МА: Тхе МИТ Пресс. стр. 26–29.
- ^ Мадисон, Ангус (6. 12. 2007). Цонтоурс оф тхе wорлд ецономy, 1–2030 АД: ессаyс ин мацро-ецономиц хисторy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 379. ИСБН 978-0-19-922720-4.
- ^ Броwн, Кеитх; Огилвие, Сарах (2008), Цонцисе Енцyцлопедиа оф Лангуагес оф тхе Wорлд, Елсевиер, ИСБН 978-0-08-087774-7, „... Апабхрамсха сеемед то бе ин а стате оф транситион фром Миддле Индо-Арyан то тхе Неw Индо-Арyан стаге. Соме елементс оф Хиндустани аппеар ... тхе дистинцт форм оф тхе лингуа франца Хиндустани аппеарс ин тхе wритингс оф Амир Кхусро (1253–1325), wхо цаллед ит Хиндwи ...”
- ^ Асхер, C. Б.; Талбот, C (1. 1. 2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 19, 50—51, ИСБН 978-0-521-51750-8
- ^ Еатон, Рицхард (септембар 2000). „Темпле Десецратион анд Индо-Муслим Статес”. Јоурнал оф Исламиц Студиес. 11 (3): 283—319. дои:10.1093/јис/11.3.283.
Литература
[уреди | уреди извор]- Еллиот, Х. M. (Хенрy Миерс), Сир; Доwсон, Јохн (1867). „15. Тáрíкх-и Фíроз Схáхí, оф Зиауддин Барани”. Тхе Хисторy оф Индиа, ас Толд бy Итс Оwн Хисторианс. Тхе Мухаммадан Период (Вол 3.). Лондон: Трüбнер & Цо.
- Сривастава, Асхирвади Лал (1929). Тхе Султанате Оф Делхи 711-1526 А D. Схива Лал Агарwала & Цомпанy.
- Кхан, Мохд. Адул Wали (1974). Голд анд Силвер Цоинс оф Султанс оф Делхи. Говернмент оф Андхра Прадесх.
- Јацксон, Петер (2003). Тхе Делхи Султанате: А Политицал анд Милитарy Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-54329-3.
- Мајумдар, Р. C., Раyцхаудхури, Х., & Датта, К. (1951). Ан адванцед хисторy оф Индиа: 2. Лондон: Мацмиллан.
- Мајумдар, Р. C., & Мунсхи, К. M. (1990). Тхе Делхи Султанате. Бомбаy: Бхаратиyа Видyа Бхаван.
- Кумар, Сунил. (2007). Тхе Емергенце оф тхе Делхи Султанате. Делхи: Перманент Блацк.
- M. Реза Пирбха, Рецонсидеринг Ислам ин а Соутх Асиан Цонтеxт. ISBN 978-9004177581., Брилл
- Тхе Исламиц фронтиер ин тхе еаст: Еxпансион инто Соутх Асиа, Јоурнал оф Соутх Асиан Студиес, 4(1)
- Соокоохy M., Бхадресwар - Олдест Исламиц Монументс ин Индиа. ISBN 978-9004083417., Брилл Ацадемиц; сее дисцуссион оф еарлиест раидс ин Гујарат
- Асхер, C. Б.; Талбот, C (1. 1. 2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, стр. 19, ИСБН 978-0-521-51750-8
- Т. А. Хеатхцоте, Тхе Милитарy ин Бритисх Индиа: Тхе Девелопмент оф Бритисх Форцес ин Соутх Асиа:1600-1947, (Манцхестер Университy Пресс, 1995)
- Барнетт, Лионел (1999), Антиqуитиес оф Индиа: Ан Аццоунт оф тхе Хисторy анд Цултуре оф Анциент Хиндустан на сајту Гугл књиге
- Латиф, Сyед Абдул (1979) [1958]. Ан Оутлине оф тхе Цултурал Хисторy оф Индиа. Институте оф Индо-Миддле Еаст Цултурал Студиес (репринтед бy Мунсхирам Манохарлал Публисхерс).
- Е.Г. Броwне. (1998). Литерарy Хисторy оф Персиа. ИСБН 978-0-7007-0406-4.. (Фоур волумес, 2,256 пагес, анд тwентy-фиве yеарс ин тхе wритинг).
- Јан Рyпка. Хисторy оф Ираниан Литературе.. Реидел Публисхинг Цомпанy. АСИН Б-000-6БXВТ-К
- Лаwренце, Бруце Б. (2009). „Ислам ин Афро-Еурасиа: А Бридге Цивилизатион”. Ур.: Петер Ј. Катзенстеин. Цивилизатионс ин Wорлд Политицс: Плурал анд Плуралист Перспецтивес. Роутледге. стр. 157—175. ИСБН 978-0-203-87248-2.
- Öзгüнденли, О. „Персиан Манусцриптс ин Оттоман анд Модерн Туркисх Либрариес”. Енцyцлопаедиа Ираница (онлине изд.).
- Лутхер, К.А. „Алп Арслāн”. Енцyцлопаедиа Ираница (онлине изд.). „Саљуq ацтивитy муст алwаyс бе виеwед ботх ин термс оф тхе wисхес оф тхе султан анд хис Кхорасаниан, Сунни адвисорс, еспециаллy Незāм-ал-молк ...”
- „Сељуq”. Енцyцлопæдиа Британница (онлине изд.). „Бецаусе тхе Туркисх Сељуqс хад но Исламиц традитион ор стронг литерарy херитаге оф тхеир оwн, тхеy адоптед тхе цултурал лангуаге оф тхеир Персиан инструцторс ин Ислам. Литерарy Персиан тхус спреад то тхе wхоле оф Иран, анд тхе Арабиц лангуаге дисаппеаред ин тхат цоунтрy еxцепт ин wоркс оф религиоус сцхоларсхип”
- „Тимуридс”. Тхе Цолумбиа Енцyцлопедиа (Сиxтх изд.). Неw Yорк Цитy: Цолумбиа Университy. Архивирано из оригинала 5. 12. 2006. г. Приступљено 8. 11. 2006.
- Давид Ј. Роxбургх. Тхе Персиан Албум, 1400–1600: Фром Дисперсал то Цоллецтион. Yале Университy Пресс, 2005. пп. 130: "Персиан литературе, еспециаллy поетрy, оццупиед а централ роле ин тхе процесс оф ассимилатион оф Тимурид елите то тхе Персо-Исламицате цоуртлy цултуре, анд со ит ис нот сурприсинг то финд Баyсангхур цоммиссионед а неw едитион оф Фирдаwси'с Сханамех"
- Лехманн, Ф. „Захер уд-Дин Бабор – Фоундер оф Мугхал емпире”. Енцyцлопаедиа Ираница (Онлине изд.). Неw Yорк Цитy: Цолумбиа Университy Центер фор Ираниан (Персиан) Студиес. стр. 320—323. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006. „Хис оригин, милиеу, траининг, анд цултуре wере стеепед ин Персиан цултуре анд со Бабор wас ларгелy респонсибле фор тхе фостеринг оф тхис цултуре бy хис десцендантс, тхе Мугхалс оф Индиа, анд фор тхе еxпансион оф Персиан цултурал инфлуенце ин тхе Индиан субцонтинент, wитх бриллиант литерарy, артистиц, анд хисториограпхицал ресултс”
- „Индо-Персиан Литературе Цонференце: СОАС: Нортх Индиан Литерарy Цултуре (1450–1650)”. СОАС. Архивирано из оригинала 23. 09. 2009. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- Öзгüнденли, О. „Персиан Манусцриптс ин Оттоман анд Модерн Туркисх Либрариес”. Енцyцлопаедиа Ираница (онлине изд.). Архивирано из оригинала 22. 01. 2012. г. Приступљено 07. 12. 2019.
- „Персиан ин сервице оф тхе стате: тхе роле оф Персопхоне хисторицал wритинг ин тхе девелопмент оф ан Оттоман империал аестхетиц”, Студиес он Персианате Социетиес, 2, 2004, стр. 145—63
- „Хисториограпхy. xи. Персиан Хисториограпхy ин тхе Оттоман Емпире”. Енцyцлопаедиа Ираница. 12, фасц. 4. 2004. стр. 403—11.
- Wалтер, Ф. „7. Тхе Департуре оф Туркеy фром тхе 'Персианате' Мусицал Спхере”. Мусиц оф тхе Оттоман цоурт.