Фауст (спев)
Фауст је драмски спев Јохана Волфганга Гетеа у коме је обрађена легенда о Фаусту. Скоро цео први део и већина другог дела су написани у римованим стиховима. Иако се ретко поставља у целини, то је представа са највећим бројем гледалаца на сценама на немачком језику. Фауста многи сматрају Гетеовим магнум опусом и највећим делом немачке књижевности.[1]
Најранији облици дела, познати као Урфауст, настали су између 1772. и 1775. године; међутим, детаљи тог развоја нису сасвим јасни. Урфауст има двадесет и две сцене, једну у прози, две углавном прозне и преосталих 1.441 линија у римованим стиховима. Рукопис је изгубљен, али је копија откривена 1886. године.[2]
Дело
[уреди | уреди извор]Први део објављен 1808, други део завршен 1832. Године 1790. објавио је Фауст, фрагмент. Самом делу дао је поднаслов трагедија, мада га теоретичари и историчари књижевности сматрају драмским спевом. Гетеов Фауст означава завршетак Sturm und Drang Periode, књижевног покрета у чијем је кружоку у Штразбургу започео своју књижевну каријеру. У кружок штразбуршких генија увео га је Хердер, на почетку седамдесетих година 18. века.
Пра-Фауст
[уреди | уреди извор]Не зна се поуздано када је Гете почео рад на писању Фауста. Скице које је понео по преласку у Вајмар 1775. године биле су изгубљене. Међутим, у заоставштини једне дворске даме нађен је препис рукописа који је објављен 1887. године под називом Пра-Фауст. Пра-Фауст чине две велике групе сцена – трагична судбина научника и Маргаретина трагедија. Гетеов Фауст тражи одговоре на питања: "Који су путеви спознаје?", "Како сазнати шта је човек?", "Где су његове границе?", "Шта је смисао живота?" Излаз из егзистенцијалне кризе Фауст види у стапању са природом. Фауст хоће да се као субјекат укључи у процес стварања, а не као објект. Речи Духа земље сламају његов титанизам. Сцена са Вагнером, сатирична према сувопарном знању, дијалог Мефиста и студента, Мефистове шале у Ауербаховом подруму заокружују трагедију научника. Мефисто се појављује потпуно немотивисано, у делу још не постоји веза између њега и Фауста. Сцену споразума Гете пише много касније. За трагичну судбину Маргарете Гете је узео предложак из стварности. Био је подстакнут судским процесом у Франкфурту 1772, у коме је извесна Сузана Маргарета Брант погубљена због чедоморства. Мотив чедоморства је био чест у немачкој књижевности и био је усмерен против праксе анатемисања неудатих мајки у друштву, које су, нашавши се у безизлазној ситуацији, под притиском и осудом средине, убијале своју децу.
Раду на Фаусту Гете се враћа после десет и више година. Иако недовршено (недостајале су кључне сцене призивања ђавола и опкладе), објављује га 1790. под називом Фауст, фрагмент. Гете је унео промене у концепцији Фаустовог лика. Фаустов субјективизам је потиснут и он сада тежи да представља читаво човечанство.
Фауст
[уреди | уреди извор]Захваљујући подстицајима Шилера, Гете је наставио и завршио рад на Фаусту. Први део Фауста објављен је 1808. Од Фрагмента се разликовао новим сценама и троструким уводом. Ти уводи су: Посвета, Предигра у позоришту, Пролог на небу, као и нов поднаслов Трагедија.
Тема Посвете је дуг стваралачки процес и рад на овом драмском спеву – од лелујних створења до уобличених ликова, од прошлости до садашњости, од испарења магле до стварности.
У Предигри у позоришту, за коју је као модел послужила индијска драма Сакунтала из 5. века, посматра се позориште из перспективе управника, песника и комичара.
У Прологу на сцену Гете изводи Бога и ђавола. Пролог је подстакнут старозаветном књигом о Јову и надовезује се на средњовековне мистерије и барокно позориште.
Преводи
[уреди | уреди извор]Један од старијих превода на српски је из пера Милана Савића, оца Анице Савић-Ребац.
Године 1821, лондонски издавач Томас Буси и синови анонимно је објавио делимични енглески стиховни превод Фауста (први део), са илустрацијама немачког гравера Морица Реча. Овај превод су Фредерик Бервик и Џејмс Макузик приписали енглеском песнику Семјуелу Тејлору Колриџу у свом издању Оxфорд Университy Пресс из 2007, Фауст: Са немачког Гетеовог, превео Семјуел Тејлор Колриџ.[3] У писму од 4. септембра 1820, Гете је писао свом сину Августу да Колриџ преводи Фауста.[4] Међутим, ова атрибуција је контроверзна: Роџер Паулин, Вилијам Сент Клер и Елинор Шејфер дају опсежно побијање Бервика и Макузика, нудећи доказе укључујући Колриџово вишеструко порицање да је икада превео Фауста, и тврдећи да је Гетеово писмо његовом сину засновано на дезинформацији од треће стране.[5]
Колриџов колега романтичар Перси Беш Шели произвео је поштоване[6] фрагменте превода, прво објављујући Први део сцене II у часопису Тхе Либерал 1822. године, при чему је „Сцена И“ (у оригиналу, „Пролог на небу“) објављена у првом издању његових Постхумних песама Мери Шели 1824. године.[7]
- Године 1828, са двадесет година, Жерард де Нервал је објавио француски превод Гетеовог Фауста.
- 1870–71, Бајард Тејлор је објавио енглески превод у оригиналној [Метре (поетрy)[|метрици]].
- Калвин Томас: Први део (1892) и Други део (1897) за D. К. Хита.
- Алис Рафаел: Први део (1930) за Џонатана Кејпа.[8]
- Гуо Моруо: Први део (1928) и Други део (1947) на кинески.[9]
- Филозоф Валтер Кауфман је такође био познат по преводу Фауста на енглески језик, који је представио Први део у целини, са селекцијама из другог дела, и изостављеним сценама које су опширно сажете. Кауфманова верзија очувава Гетеову метрику и шеме риме, али се противио преводу целог другог дела на енглески, верујући да је „допустити Гетеу да говори енглески једно, а превести на енглески његов покушај да имитира грчку поезију на немачком је друго“.[6]
- Филип Вејне: Први део (1949) и Други део (1959) за Пенгуин Боокс.[10]
- Луис Мекнис: Године 1949, ББЦ је наручио скраћени превод за радио. То је објављено 1952. године.
У августу 1950, Борис Пастернаков руски превод првог дела узроковао је да је био нападнут у совјетском књижевном часопису Нови мир. Напад је делимично гласио,
... преводилац јасно искривљује Гетеове идеје... да би одбранио реакционарну теорију 'чисте уметности' ... он уноси естетски и индивидуалистички укус у текст ... приписује Гетеу реакционарну идеју ... искривљује друштвени и филозофски смисао...[11]
Као одговор, Пастернак је писао Аријадни Ефрон, прогнаној ћерки Марине Цветајеве:
Настала је извесна узбуна када је мој Фауст раскомадан у Новом миру на основу тога што су наводно богови, анђели, вештице, духови, лудило јадне Гречен и све 'ирационално' претерано приказано, док су Гетеове прогресивне идеје остављени у сенци и без надзора.[12]
- Питер Салм: Фауст, први део (1962) за Бантам Боокс.[13]
- Стјуарт Аткинс: Фауст I & II, том 2: Гетеова сабрана дела (1984) за Принцетон Университy Пресс.[14]
- Дејвид Лук: Први део (1987) и Други део (1994) за Оxфорд Университy Пресс.
- Мартин Гринберг: Први део (1992) и Други део (1998) за Yале Университy Пресс. Приписује му се да је остварио поетски осећај оригинала.[15]
- Џон Р. Вилијамс: Први део (1999) и Други део (2007) за Вордсвортова издања.[16]
- Дејвид Константин: Први део (2005) и Други део (2009) за Пенгуин Боокс.[17]
- Жужана Ожват и Фредерик Тернер: Први део (2020) за Дееп Веллум Боокс, са илустрацијама Фовзија Каримија.[18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Портор, Лаура Спенцер (1917). Тхе Греатест Боокс ин тхе Wорлд: Интерпретативе Студиес. Цхаутауqуа, Неw Yорк: Цхаутауqуа Пресс. стр. 82.
- ^ Гоетхе'с Плаyс, бy Јоханн Wолфганг вон Гоетхе, транслатед инто Енглисх wитх Интродуцтионс бy Цхарлес Е. Пассаге, Публисхер Бенн Лимитед 1980 ISBN 0510000878. ISBN 978-0510000875.
- ^ Faustus: From the German of Goethe. UK: Oxford University Press. 4. 10. 2007. ISBN 978-0-19-922968-0. .
- ^ Grovier, Kelly (13. 2. 2008). „Coleridge and Goethe together at last”. The Times. London.
- ^ Roger, Paulin; et al. (2008), А Гентлеман оф Литерарy Еминенце (ПДФ).
- ^ а б Кауфманн, Wалтер (1963). „Интродуцтион”. Гоетхе'с Фауст : парт оне анд сецтионс фром парт тwо (Анцхор боокс изд.). Гарден Цитy, Н. Y.: Доубледаy. стр. 47. ИСБН 0-385-03114-9.
- ^ Тхомас Хутцхинсон, ур. (1970). Поетицал wоркс [оф] Схеллеy (2нд изд.). Лондон: Оxфорд Университy Пресс. стр. 748—762. ИСБН 0-19-281069-3.
- ^ Гоетхе, Јоханн Wолфганг вон (1930). Фауст. А Трагедy ... Транслатед бy Алице Рапхаел. Wитх ... Wоодцутс бy Лyнд Wард. (Сецонд Принтинг.). (на језику: енглески). Јонатхан Цапе & Харрисон Смитх.
- ^ „цоаццесс”. аппс.цроссреф.орг. С2ЦИД 240301584. дои:10.2307/ј.цтврс9065.7. Приступљено 2020-12-02.
- ^ Монтано, Роццо (1986-03-01). „Хамлет, Дон Qуиxоте анд Фауст”. Неохелицон (на језику: енглески). 13 (1): 229—245. ИССН 1588-2810. С2ЦИД 144618932. дои:10.1007/БФ02118124.
- ^ Олга Ивинскаyа, А Цаптиве оф Тиме: Мy Yеарс wитх Пастернак, 1978. пп. 78–79.
- ^ Барнес, Цхристопхер; Барнес, Цхристопхер Ј.; Пастернак, Борис Леонидовицх (2004-02-12). Борис Пастернак: А Литерарy Биограпхy (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. стр. 269. ИСБН 978-0-521-52073-7.
- ^ Гоетхе, Јоханн Wолфганг вон (1962). Фауст, Фирст Парт (на језику: енглески). Бантам.
- ^ Wиллиамс, Јохн Р. (2020-01-30). Гоетхе'с Фауст (на језику: енглески). Роутледге. ИСБН 978-1-000-76114-6.
- ^ „Фауст”. Yале Университy Пресс. Приступљено 2017-03-28.
- ^ Гоетхе, Јоханн Wолфганг вон (2018-06-12). Тхе Ессентиал Гоетхе (на језику: енглески). Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-18104-2.
- ^ Хеwитт, Бен (2017-07-05). Бyрон, Схеллеy анд Гоетхе'с Фауст: Ан Епиц Цоннецтион (на језику: енглески). Роутледге. ИСБН 978-1-351-57283-5.
- ^ Гоетхе, Јоханн Wолфганг ван (2020-11-19). Фауст, Парт Оне: А Неw Транслатион wитх Иллустратионс (на језику: енглески). Дееп Веллум Публисхинг. ИСБН 978-1-64605-023-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Киеранс, Кеннетх (2003). „Фауст, Арт, Религион” (ПДФ). Анимус. 8. ИССН 1209-0689. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 10. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2011.
- Портор, Лаура Спенцер (1917). Тхе Греатест Боокс ин тхе Wорлд: Интерпретативе Студиес. Цхаутауqуа, Неw Yорк: Цхаутауqуа Пресс. стр. 82.
- Wиллиамс, Јохн Р., Гоетхе'с Фауст, Аллен & Унwин. 1987. ISBN 9780048000439. стр. 66.
- George Cebadal: Goethe, Schiller und die verschleierte Wahrheit. Ein kleiner Beitrag zur Mysterienkultur in Goethes "Faust"-Dichtung und der Weimarer Klassik. Norderstedt 2019.
- Jan Assmann, Florian Ebeling: Ägyptische Mysterien. Reisen in die Unterwelt in Aufklärung und Romantik. p. 29.
- The protagonist starts his praying to the "Goddess" by calling her "Queen of Heaven". Apuleius: The Golden Ass, Book XI:1–4. See also: https://www.poetryintranslation.com/PITBR/Latin/TheGoldenAssXI.php
- „Team Fortress 2”. Team Fortress #6 - The Naked and the Dead. 2017-01-10. Приступљено 2022-03-30.
- McGuire, Seanan (2014). Sparrow Hill Road. New York, NY. ISBN 978-0-7564-0961-6. OCLC 861069018.
- Bourke, Liz (2014-04-15). „Wandering America's Highways: Sparrow Hill Road by Seanan McGuire”. Tor.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-13.
- Napier, Jane (1. 10. 2012). „666 Park Avenue: Sell Your Soul to the Devil for Manhattan High End Real Estate”. Mic. „As dreams come true, the residents of this building find they've been lured into making, what feels like, a deal with the Devil.”
- Goodman, Tim (27. 9. 2012). „666 Park Avenue: TV Review”. The Hollywood Reporter.
- McFarland, Kevin (5. 5. 2014). „American Dad: "Permanent Record Wrecker"”. The A.V. Club. „Hayley helps by purchasing some guitar lesson videos featuring Lorenzo, a devilish infomercial star who makes a Faustian bargain with Roger, who doesn’t think twice about trading his soul for guitar skills.”
- Tiffany, Kaitlyn (24. 10. 2017). „American Satan is about a rock band that makes a deal with the devil, who also claims he founded Apple”. The Verge.
- Wanserski, Nick; Feinstein, Will; Spelman, Gus; Rabin, Nathan; et al. (22. 7. 2016). „What's the best version of Satan in pop culture?”. The A.V. Club.
- Saraiya, Sonia (3. 3. 2014). „Archer: "Baby Shower"”. AV Club.
- Ashliman, D. L. (8. 8. 2020). „Bearskin, and other tales of type 361”. University of Pittsburgh.
- Rowen, Nic (6. 11. 2015). „Review: Binding of Isaac: Afterbirth, Deal with the Devil”. Destructoid. Архивирано из оригинала 21. 05. 2021. г. Приступљено 11. 05. 2023.
- Rose, Vanessa (18. 4. 2020). „10 Black Butler Memes Only True Fans Will Understand”. Comic Book Resources.
- Rivadavia, Eduardo. „The Black Halo - Kamelot”. AllMusic (на језику: енглески).
- „The Black Rider (Soundtrack), 1993”. TomWaits.com. „Waits wrote this theatrical piece with legendary underground novelist William S. Burroughs and avant-garde stage director Robert Wilson, based on a 19th-century German fable about a file clerk who makes a deal with the devil.”
- Rafferty, Terrence (18. 10. 2013). „The Shortlist: Horror”. The New York Times.
- Iverson, Dan (7. 11. 2006). „Metalocalypse: "Bluesklok" Review”. IGN.
- Macintyre, Ben (6. 11. 2018). „Oh mama mia, did Freddie have us on for all those years?”. The Australian. „Others see Bohemian Rhapsody as a variation on the Faust story: a man sells his soul to the devil and Satan returns to demand his due.”
- Yeo, Sarahanne (19. 7. 2016). „So What Is "Bohemian Rhapsody" Actually About?”. The Odyssey.
- Boone (1. 12. 2020). „Bridge of Death”. Ride Into Glory. „Eric Adam’s signature brand of soaring vocals take us through a tale of a mortal making good on his deal with the devil by offering up his soul”
- Schnelbach, Leah (26. 10. 2018). „All Hail Brimstone, The 90s Supernatural Cop Show that Deserves a Cult Following”. Tor.com.
- Huston, Steven C. „Brother Jacob”. Lyrics.com.
- Nicholson, Max (25. 7. 2013). „Futurama: "Calculon 2.0" Review - IGN”. IGN.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Faust na Projektu Gutenberg
- Faust, Part 2 на пројекту Гутенберг (German)
- Faust, Part 1 на пројекту Гутенберг (1912 English translation by Bayard Taylor)
- „Faust, Part 1 and 2 (English translation from Project Gutenberg in a modern design)”. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г.
- „Faust full text in German and English side-by-side (translations: Priest, Brooks and Coleridge)”. Архивирано из оригинала 2013-03-31. г.
- Faust available at the Internet Archive, scanned illustrated books
- Faust, Part II available at digbib.org (German)
- Faust, Pt. 1 available at Google Books (1867 English translation by John Wynniatt Grant)
- Faust, Pt. 1 available at Google Books (1908 English translation by Abraham Hayward with illustrations by Willy Pogany)
- Faust public domain audiobook at LibriVox (multiple languages, including English)