Aničkov dvorac

**Aničkov dvorac**
	Aničkov dvorac
	Aničkov dvoracAničkov dvorac
Informacije
Lokacija	Sankt Peterbur, Rusija
Status	završena
Sagrađena	1741—1753.

Aničkov dvorac (rus. Аничков дворец) je bivša carska palata u Sankt Peterburgu, nalazi se raskrsnici Nevski Prospekt i reke Fontanke.^[1]

Aničkov dvorac je smešten na parceli koja je ranije bila u vlasništvu Anton de Vijeira (1682—1745), dobila je ime po obližnjem mostu Aničkov preko reke Fontanke. Dizajniran je za caricu Jelisavetu I Petrovnu (1741—1762) u baroknom stilu.^[2] Dvorac je postao poznat kao najimpozantnija privatna rezidencija u doba Petrovne. Neki navode da su arhitekti Frančesko Bartolomeo Rastreli i Mihail Zemcov bili odgovorni za dizajn. Glavna fronta okrenuta je ka reci i prvobitno je bila povezana kanalom.^[3]

Građevinski radovi trajali su trinaest godina, završeni su 1754. godine kada je Jelisaveta I Petrovna poklonila palatu Alekseju Razumovskim. Posle njegove smrti 1771, palata je pripala Katarini Velikoj (1762—1796) koja ju je poklonila Grigoriju Potemkinu 1776.^[3] Arhitekta Ivan Starov optužen je za obimnu obnovu palate u novo-pomodnom neoklasičnom stilu, koja je izvedena 1778. i 1779. godine.^[2] Istovremeno, engleski baštenski arhitekta Vilijam Huld, uredio je redovni park.

Kabinet carskog veličanstva (dizajnirao Đakomo Kvarengi).

Posle Potemkinove smrti (1791), palata je vraćena kraljevstvu i prilagođena je kabinetu carskog veličanstva.^[4]

19. i 20. vek[uredi | uredi izvor]

Poslednji glavni strukturni dodaci urađeni su se za vreme vladavine Aleksandra I Pavloviča (1801—1825). Struktura je formulisana u rigoroznom neoklasičnom stilu. Tri godine kasnije, Aleksandar I poklonio je palatu svojoj sestri, vojvotkinji Eleni Pavlovnoj.^[3] Nekoliko arhitekata je od tada radilo na zdanju, a njegova unutrašnjost je kontinuirano obnavljana.

Nakon venčanja 1866. godine, Aleksandar III Aleksandrovič i njegova supruga Marija Fjodorovna, pretvorili su Aničkov dvorac u svoju rezidenciju u Sankt Peterburgu.^[3] Tamo su njihova deca, uključujući poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Aleksandroviča, provela detinjstvo i nakon što je Aleksandar III stupio na presto 1881. godine, više je boravi u Aničkov dvorcu (za razliku od Zimskog dvorca). Aničkov je obezbedio postavku za brojne porodične svečanosti, uključujući venčanje Irine Aleksandrovne Romanove sa princom Feliksom Jusupovom 1914. godine. Majka Nikolaja II, pošto je postala carica, nastavila je da boravi u dvoru sve do februarske revolucije 1917, iako se preselila u Kijev daleko od Sankt Peterburga. Posle revolucije uselilo se Ministarstvo provizija.^[4]

Posle Oktobarske revolucije u novembru 1917, boljševička vlada nacionalizovala je Aničkov dvorac i pretvorio ga u gradski muzej Sankt Peterburg.^[5] Posle 1934. godine, kada je pretvorena u Palatu pionira, u dvorcu je bilo smešteno preko sto klubova za vanškolske ustanove za više od 10.000 dece. Iako je mali muzej unutra otvoren za javnost u određeno vreme, zdanje obično nije dostupno turistima.^[2]