Љубљанска област
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Љубљанска област | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922.—1929. | |||||||||
Љубљанска област | |||||||||
Главни град | Љубљана | ||||||||
Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
Површина | 9.489 км2 | ||||||||
Становништво | 537.079 (1922)[1] | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
|
Љубљанска област је била једна од 33 области Краљевинe СХС. Налазила се на подручју данашње Словеније. Седиште јој је било у Љубљани. Настала је 1922. када је Краљевина СХС подељена на области, постојала је до 1929. године, када је укинута, а њено подручје је укључено у састав Дравске бановине.
- Административна подела
Област је садржавала срезове:[2]
- Брежишко-севнишки (Брежице)
- Камнишки
- Каставски
- Кочевски
- Крањски
- Кршки
- Лашки
- Литијски
- Логашки
- Љубљански
- Новомешки
- Радовљишки
- Чрномељски
Град:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1995. ISBN 978-86-13-00828-6
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- Бачка
- Београдска
- Битољска
- Бихаћка
- Брегалничка
- Ваљевска
- Врањска
- Врбаска
- Дубровачка
- Загребачка
- Зетска
- Косовска
- Крушевачка
- Љубљанска
- Мариборска
- Моравска
- Мостарска
- Нишка
- Осјечка
- Подрињска
- Подунавска
- Пожаревачка
- Приморско-крајишка
- Рашка
- Сарајевска
- Скопска
- Сплитска
- Сремска
- Тимочка
- Травничка
- Тузланска
- Ужичка
- Шумадијска
- Такође погледајте: Окрузи и жупаније Краљевине СХС (до 1922)
- Бановине Краљевине Југославије (од 1929)