Артур Харден
Артур Харден | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 12. октобар 1865. |
Место рођења | Манчестер, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 17. јун 1940.74 год.) ( |
Место смрти | Бакингемшир, Уједињено Краљевство |
Образовање | Универзитет у Манчестеру |
Научни рад | |
Поље | Хемија |
Награде | Нобелова награда за хемију |
Сер Артур Харден (Манчестер, 12. октобар 1865 — Бакингемшир, 17. јун 1940) био је енглески биохемичар . Године 1929. поделио је Нобелову награду за хемију са Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпином за њихова испитивања ферментације шећера и ферментативних ензима . [1] [2] Био је оснивач Биохемијског друштва и уредник његовог часописа током 25 година.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ране године
[уреди | уреди извор]Артурови родитељи су били шкотски презбитеријански бизнисмен Алберт Харден и Елиза Макалистер. Његово рано образовање било је у приватној школи у Викторија Парку коју је водио др Ернест Адам. Отишао је да студира 1877. године на Тетенхал колеџу у Стафордширу. На Овенс колеџ, садашњи Универзитет у Манчестеру, се уписао 1882. године где је дипломирао 1885. Студирао је хемију код професора Роскоа на Овенс колеџу под утицајем ЈБ Кохена. [3]
Истраживање
[уреди | уреди извор]1886. године Харден је добио Далтонову стипендију за хемију и провео је годину дана радећи са Ото Фишером у Ерлангену, где је радио на синтези β-nitroso-α-naphthylamine и проучавао својства. Након докторирања вратио се у Манчестер као предавач и предавао заједно са сер Филипом Хартогом . Истраживао је живот и рад Далтондура током ових година. 1895. написао је уџбеник из Практичне органске хемије заједно са Гаретом. Харден је наставио да ради у Манчестеру до 1897, када је именован хемичаром новооснованог Британског института за превтивну медицину, који је касније постао Листер институт . Он је стекао степен доктора наука (Д.Сц.) са Викторија Универзитета (која је обухватала Овенс колеџ) у јуну 1902. године [4] Пет година касније, 1907. године, постављен је за шефа Биохемијског одељења, а ту функцију је обављао до пензионисања 1930. године мада је научни рад наставио у Институту након пензионисања. [5]
Харден је у Манчестеру проучавао деловање светлости на смеше угљен-диоксида и хлора, а када је ушао у Институт применио је своје методе на испитивање биолошких феномена као што су хемијско деловање бактерија и алкохолна ферментација. Проучавао је продукте распадања глукозе и хемију ћелија квасца и израдио серију радова о антискорбутичним и антинеуритским витаминима . [6]
Харден је проглашен витезом 1926. године и добио је неколико почасних доктората. Као члан краљевског друштва, [7] добио је Давијеву медаљу 1935.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Харден се оженио Георгином Сиднеј Бриџ (умрла јануара 1928) 1900. године и нису имали деце. [8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Manchester, K. (2000). „Arthur Harden: An unwitting pioneer of metabolic control analysis”. Trends in Biochemical Sciences. 25 (2): 89—92. PMID 10664590. doi:10.1016/S0968-0004(99)01528-5.
- ^ Manchester, K. (2000). „Biochemistry comes of age: A century of endeavour”. Endeavour. 24 (1): 22—27. PMID 10824440. doi:10.1016/S0160-9327(99)01224-7.
- ^ Smedley-Maclean, Ida (1941). „Arthur Harden”. Biochemical Journal. 35 (10–11): 1071.b2—1081. ISSN 0264-6021. PMC 1265611 . doi:10.1042/bj0351071.
- ^ „University intelligence”. The Times (36794). London.
- ^ Smedley-Maclean, Ida (1941). „Arthur Harden”. Biochemical Journal. 35 (10–11): 1071.b2—1081. ISSN 0264-6021. PMC 1265611 . doi:10.1042/bj0351071.
- ^ Smedley-Maclean, Ida (1941). „Arthur Harden”. Biochemical Journal. 35 (10–11): 1071.b2—1081. ISSN 0264-6021. PMC 1265611 . doi:10.1042/bj0351071.
- ^ Hopkins, F. G.; Martin, C. J. (1942). „Arthur Harden. 1865-1940”. Obituary Notices of Fellows of the Royal Society. 4 (11): 2. doi:10.1098/rsbm.1942.0001.
- ^ Nobel Lectures Chemistry, 1922-1941. World Scientific. 1999. стр. 142—143.