Атавизам
У биологији, атавизам је модификација биолошке структуре при чему се генетска особина предака поново појављује након што је изгубљена кроз еволуциону промену у претходним генерацијама.[1] Атавизми се могу јавити на неколико начина,[2] од којих је један када су гени за претходно постојеће фенотипске карактеристике сачувани у ДНК, а они постају изражени кроз мутацију која или елиминише доминантне гене за нове особине или чини да старе особине доминирају новим.[1] Бројне особине могу варирати као резултат скраћивања феталног развоја неке особине (неотенија) или продужења исте. У таквом случају, промена у времену у коме је особина дозвољена да се развије пре него што се фиксира може довести до појаве фенотипа предака.[3] Атавизми се често посматрају као доказ еволуције.[4]
У друштвеним наукама, атавизам је тенденција реверзије. На пример, људи у модерној ери се враћају на начине размишљања и деловања из прошлих времена.
Реч атавизам потиче од латинске речи atavus — пра-пра-пра-прадеда или, уопштеније, предак.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ottův slovník naučný, heslo Atavismus. Sv. 2. стр. 941
- ^ а б Brian K. Hall (1984), „Developmental mechanisms underlying the atavisms”, Biological Reviews, 59 (1): 89—124, PMID 6367843, S2CID 29258934, doi:10.1111/j.1469-185x.1984.tb00402.x
- ^ Tomic, Nenad; Meyer-Rochow, Victor Benno (2011). „Atavisms - medical, genetic, and evolutionary implications”. Perspectives in Biology and Medicine. 54 (3): 332—353. PMID 21857125. S2CID 40851098. doi:10.1353/pbm.2011.0034.
- ^ Held, L. (2009). Quirks of Human Anatomy, an Evo-Devo Look at the Human Body. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-73233-8.
- ^ Tomić, Nenad; Meyer-Rochow, Victor Benno (2011). „Atavisms: Medical, Genetic, and Evolutionary Implications”. Perspectives in Biology and Medicine (на језику: енглески). 54 (3): 332—353. ISSN 1529-8795. doi:10.1353/pbm.2011.0034.