Баденска култура
| Баденска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||
| Главни локалитет | Баден | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | рано пољопривредно | ||
| Период | |||
| Историјско доба | Енеолит | ||
| Настанак | 3600. п. н. е. | ||
| Престанак | 2800. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Ленђелска култура | Култура линеарне керамике → | ||
| Портал Археологија | |||
Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.
У ове крајеве су поново населили коње, који су нестали са подручја у старијем каменом добу. А тад се појављују и прва запрежна кола са четири точка.[1] Такође, за баденску културу се највише повезује и појава алкохолних пића, јер су у некрополама ове културе често проналажени сетови врчева и шољица са једном ручком за пиће.
Хронолошка подела
[уреди | уреди извор]- Баден А (рана или преткласична баденска култура)
- Баден Б (рана класична)
- Баден Ц (касна класична фаза)
- Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)
Локалитети
[уреди | уреди извор]Главни археолошки локалитети културе су:
Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.
Насеља
[уреди | уреди извор]Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су се састојала од земуница и полуземуница, у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа тел. У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају „подруме“.
Некрополе
[уреди | уреди извор]Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.
Керамика
[уреди | уреди извор]Обележје керамике баденске културе је сјајна и црно полирана керамика. Предмети су израђивани урезивањем, убадањем, или плитким канелурама.[2]
Фаза А
[уреди | уреди извор]У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика „преврнуто звоно“, коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.
Фаза Б
[уреди | уреди извор]Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - нем. "Fischbutta", бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом
Фаза Ц
[уреди | уреди извор]Ова фаза представља регионално раслојавање културе.
Пластика
[уреди | уреди извор]Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).
Теорије о постанку Баденске културе
[уреди | уреди извор]- Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит)
- Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло))
- Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић)
- Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.
