Svoboda | Graniru | BBC Russia | Golosameriki | Facebook
Пређи на садржај

Глосолалија

С Википедије, слободне енциклопедије

Глосолалија је активност у којој људи изговарају речи или звукове налик говору, за које верници често мисле да су језици непознати говорнику. Једна дефиниција коју користе лингвисти је течно изговарање слогова налик говору којима недостаје било какво једноставно разумљиво значење. У неким случајевима, када је део верске праксе, неки верују да се ради о божанском језику непознатом говорнику.[1] Глосолалија се практикује у пентекостном и харизматичном покрету у хришћанству,[2][3] као и у другим религијама.[4][5]

Фредерик Фарар је први пут употребио реч глосолалија 1879.[6]

Запажено је да друге верске групе практикују неки облик теопнеустичке глосолалије. Најчешће је присутно у паганизму, шаманизму и другим медијумистичким верским праксама.[4] У Јапану, Удружење „Божије светлости” веровало је да глосолалија може да наведе своје присталице да се присете прошлих живота.[5] Глосолалија је једно од могућих објашњења за Војничев рукопис.

Медицинско истраживање

[уреди | уреди извор]

Глосолалија је класификована као не-неурогени поремећај језика.[7] Већина људи који изражавају глосолалију немају неуропсихијатријски поремећај.[8]

Неурослика мождане активности током глосолалије не показује активност у језичким деловима мозга.[8][9] Другим речима, може се карактерисати специфичном можданом активношћу[10][11] и може бити научено понашање.[12][10]

Експериментална студија из 1973. године истакла је постојање два основна типа глосолалије: статичну форму која има тенденцију донекле коакције ка понављању и динамичнију која тежи слободном повезивању елемената сличних говору.[13][10]

Студија коју је спровео American Journal of Human Biology открила је да је говор у језицима повезан и са смањењем циркулаторног кортизола и повећањем активности ензима алфа-амилазе – два уобичајена биомаркера смањења стреса који се могу мерити кроз пљувачку.[14] Неколико социолошких студија извештава о различитим друштвеним користима бављења пентекостном глосолалијом,[15] као што је повећање самопоуздања.[15]

Анализа открива да је у питању псеудо-језик коме недостаје доследна синтакса, семантичко значење, обично ритмичке или поетске природе и сличан је матерњем језику говорника. Узорци глосолалије показују недостатак доследности потребне за смислено поређење или превод. Такође се не користи за комуникацију између колега говорника глосолалије, иако значење може превести укључени вођа, у складу са било којом поруком или учењем датог тог дана и подржавајући га, на неки начин дајући божански легитимитет ономе што је речено. Међутим, чешће је да преводе други од вође.[16]

Различите хришћанске групе су критиковале пентекостални и харизматични покрет због тога што су поклањали превише пажње мистичним манифестацијама, као што је глосолалија.[17]

У одређеним евангелистичким и другим протестантским црквама, ово искуство је схваћено као дар да се говоре страни језици без претходоног учења, за потребе евангелизације.[18][19]

Теолози подсећају да на дан Педесетнице, ученици који су примили крштење Светим Духом, нису говорили непознатим језицима, већ су славили Бога на другим језицима које су неверници у разним деловима света могли да разумеју, што је чинило користан дар за евангелизацију.[20][21]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Colman, Andrew M., ур. (2009). „Glossolalian”. A Dictionary of Psychology. Oxford University Press. Приступљено 2011-08-05. 
  2. ^ Lum, Kathryn Gin; Harvey, Paul (2018). The Oxford Handbook of Religion and Race in American History (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 801. ISBN 978-0190856892. „... would prove influential on the development of black Pentecostalism in the early twentieth century, as glossolalia, or speaking in tongues, would be understood as a third work of grace following Holiness and receipt of the Holy Spirit. 
  3. ^ The Encyclopedia of Christianity (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. 1999. стр. 415. ISBN 978-9004116955. „While in Houston, Texas, where he had moved his headquarters, Parham came into contact with William Seymour (1870–1922), an African-American Baptist-Holiness preacher. Seymour took from Parham the teaching that the baptism of the Holy Spirit was not the blessing of sanctification but rather a third work of grace that was accompanied by the experience of tongues 
  4. ^ а б Rose, Seraphim (1997). Orthodoxy and the Religion of the Future (на језику: енглески). St Herman Press. стр. 137. ISBN 188790400X. „There is scarcely to be found an example of "speaking in tongues" in any even nominally Christian context for over 1,600 years after the time of Paul...and yet this "gift" is possessed by numerous shamans and witch doctors of primitive religions, as well as by modern spritistics mediums and the demonically possessed. 
  5. ^ а б Whelan, Christal (2007). „Shifting Paradigms and Mediating Media: Redefining a New Religion as "Rational" in Contemporary Society”. Nova Religio. 10 (3): 54—72. doi:10.1525/nr.2007.10.3.54. 
  6. ^ „glossolalia”. Oxford English Dictionary (2nd изд.). 1989. 
  7. ^ Mendez, Mario F. (2018-01-01). „Non-Neurogenic Language Disorders: A Preliminary Classification”. Psychosomatics. 59 (1): 28—35. ISSN 0033-3182. PMC 5748000Слободан приступ. PMID 28911819. doi:10.1016/j.psym.2017.08.006. 
  8. ^ а б Newberg, Andrew B.; Wintering, Nancy A.; Morgan, Donna; Waldman, Mark R. (2006-11-22). „The measurement of regional cerebral blood flow during glossolalia: A preliminary SPECT study”. Psychiatry Research: Neuroimaging. 148 (1): 67—71. ISSN 0925-4927. PMID 17046214. doi:10.1016/j.pscychresns.2006.07.001. 
  9. ^ „Language Center of the Brain Is Not Under the Control of Subjects Who "Speak in Tongues" – PR News”. www.pennmedicine.org. Приступљено 15. 1. 2019. 
  10. ^ а б в Kent, Ray D. (1. 11. 2015). „Nonspeech Oral Movements and Oral Motor Disorders: A Narrative Review”. Am J Speech Lang Pathol. 24 (4): 763—789. ISSN 1058-0360. OCLC 8146899752. PMC 4698470Слободан приступ. PMID 26126128. doi:10.1044/2015_AJSLP-14-0179.  (at Appendix A)
  11. ^ Cave, David Sachs; Norris, Rebecca (2012). Religion and the Body. Modern Science and the Construction of Religious Meaning. Brill. ISBN 9789004225343. OCLC 1238010307. doi:10.1163/9789004225343. hdl:20.500.12657/45980. Приступљено 16. 4. 2021. 
  12. ^ Spanos, N. P.; Cross, W. P.; Lepage, M.; Coristine, M (1986). „Glossolalia as learned behavior: An experimental demonstration”. Journal of Abnormal Psychology. 95 (1): 21—23. ISSN 0021-843X. OCLC 4644067946. PMID 3700843. doi:10.1037/0021-843X.95.1.21. 
  13. ^ H A Osser; P F Ostwald; B Macwhinney; R L Casey (1. 3. 1973). „Glossolalic speech from a psycholinguistic perspective”. J Psycholinguist Res. 2 (1): 9—19. ISSN 0090-6905. OCLC 4664154487. PMID 24197793. doi:10.1007/BF01067109. 
  14. ^ Lynn, Christopher Dana; Paris, Jason; Frye, Cheryl Anne; Schell, Lawrence M. (2010). „Salivary Alpha-Amylase and Cortisol Among Pentecostals on a Worship and Nonworship Day”. American Journal of Human Biology. 22 (6): 819—822. ISSN 1042-0533. PMC 3609410Слободан приступ. PMID 20878966. doi:10.1002/ajhb.21088. 
  15. ^ а б Hine, Virginia H. (1969). „Pentecostal Glossolalia toward a Functional Interpretation”. Journal for the Scientific Study of Religion. 8 (2): 211—226. ISSN 0021-8294. JSTOR 1384335. doi:10.2307/1384335. 
  16. ^ Semenyna, Scott; Schmaltz, Rodney. „Glossolalia meets glosso-psychology: why speaking in tongues persists in charismatic Christian and Pentecostal gatherings”. Gale Academic Onefile. Skeptics Society & Skeptic Magazine. Приступљено 13. 9. 2021. 
  17. ^ Wolfgang Vondey, Pentecostalism: A Guide for the Perplexed, T&T Clark, UK, 2012, p. 37-38
  18. ^ Gerald R. McDermott, The Oxford Handbook of Evangelical Theology, Oxford University Press, UK, 2013, p. 332
  19. ^ Mal Couch, A Bible Handbook to the Acts of the Apostles, Kregel Academic, USA, 1999, p. 38
  20. ^ Bill Lockwood, 'Gift of tongues' involved speaking foreign languages, timesrecordnews.com, USA, December 10, 2016
  21. ^ Bill J. Leonard, Jill Y. Crainshaw, Encyclopedia of Religious Controversies in the United States, Volume 1, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 366

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
МеђународнеДржавнеОстале