Сарајевска област
Сарајевска област | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1923.—1929. | |||||||||||
Сарајевска област | |||||||||||
Главни град | Сарајево | ||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
Површина | 8.405 км2 | ||||||||||
Становништво | 287.214 (1921) | ||||||||||
Догађаји | |||||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||||
Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1923. | ||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Републике Српске и Босне и Херцеговине |
Сарајевска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Сарајево.
Административна подјела[уреди | уреди извор]
У управном погледу Сарајевска област се дјели на срезове: Сарајево, Високо, Вишеград, Рогатица, Фојница, Фоча, Чајниче и град Сарајево, а у области су ове предеоне цјелине: Сарајевско Поље, Лепеница, Фојничка Нахија, Високо, Гласинац, Дрина, Загорје и Ђурево.
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Народна енциклопедија, 1925 г. — књига 4. — страница 31.
- Бачка
- Београдска
- Битољска
- Бихаћка
- Брегалничка
- Ваљевска
- Врањска
- Врбаска
- Дубровачка
- Загребачка
- Зетска
- Косовска
- Крушевачка
- Љубљанска
- Мариборска
- Моравска
- Мостарска
- Нишка
- Осјечка
- Подрињска
- Подунавска
- Пожаревачка
- Приморско-крајишка
- Рашка
- Сарајевска
- Скопска
- Сплитска
- Сремска
- Тимочка
- Травничка
- Тузланска
- Ужичка
- Шумадијска
- Такође погледајте: Окрузи и жупаније Краљевине СХС (до 1922)
- Бановине Краљевине Југославије (од 1929)