Француска Гвајана
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Француска Гвајана Guyane française | |
---|---|
Главни град | Кајена |
Службени језик | француски |
Владавина | |
Облик државе | француске прекоморске територије |
— Председник | Рудолф Александер |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 83.534 km2 |
Становништво | |
— 2011.[1] | 237.549 (186) |
— густина | 2,84 ст./km2 |
Економија | |
Валута | евро |
Остале информације | |
Временска зона | UTC -3 |
Интернет домен | .gf |
Позивни број | +594 |
Француска Гвајана или Француска Гијана (фр. Guyane française, службено фр. Guyane) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Француске Гвајане.
Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.
Историја
[уреди | уреди извор]Географија
[уреди | уреди извор]Француска Гвајана има површину од 86.504 km². Атлантска обала је дуга 378 km, границу са Бразилом дужине 730 km чини река Ојапок, а граница са Суринамом је дуга 510 km.
Ова област обухвата део Гвајанских планина које покривају 1,5 милион км² на североистоку Јужне Америке. Геологију одликује велики број водопада. Највиши врх је Мон Белви де Инини на 850 m висине. Најважније реке су Марони (на граници са Суринамом), Синамари, Апруагу и Ојапок (на граници са Бразилом).
Француска Гвајана важи за највећу шумску област Француске и Европске уније. Тропском шумом је покривено 90% територије. Највећи део становништва живи поред обале, где се налазе већи градови:
|
Економија
[уреди | уреди извор]Француска Гвајана је веома зависна од француских субвенција. Главна индустријска грана је риболов (чини 75% извоза), експлоатација злата и дрвета. Стопа незапослености је 20-30%.
У месту Куру је смештен Европски свемирски центар који запошљава 1700 људи и извор је 25% БДП територије.
Туризам је све значајнија делатност.
Демографија
[уреди | уреди извор]Више од 5.000 држављана Француске Гвајане говори неки од домородачких језика као матерњи. Најраспрострањенији су језици из породице кариб (мање од 3.000), аравак (пар стотина) и из породице тупи-гварани језици вајампи (мање од 1.200) и емериљон (400).
1968. |
---|
1.975= |
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Аверон
- Алије
- Ардени
- Ардеш
- Арјеж
- Атлантска Лоара
- Атлантски Пиринеји
- Вандеја
- Вар
- Вијен
- Високи Пиринеји
- Вогези
- Воклиз
- Гар
- Горња Гарона
- Горња Корзика
- Горња Лоара
- Горња Марна
- Горња Рајна
- Горња Савоја
- Горња Саона
- Горњи Алпи
- Горњи Вијен
- Горњопровансалски Алпи
- Де Севр
- Долина Марне
- Долина Оазе
- Доња Рајна
- Дордоња
- Дром
- Ду
- Ен
- Ен
- Ендр
- Ендр и Лоара
- Ер
- Ер и Лоар
- Еро
- Есон
- Жерс
- Жиронда
- Златна обала
- Ивлин
- Изер
- Ил и Вилен
- Источни Пиринеји
- Јон
- Јужна Корзика
- Жира
- Калвадос
- Кантал
- Корез
- Крез
- Ланд
- Лоар и Шер
- Лоара
- Лоаре
- Лот
- Лот и Гарона
- Лозер
- Мајен
- Манш
- Марна
- Меза
- Мен и Лоара
- Мерт и Мозел
- Мозел
- Морбијан
- Нијевр
- Нор
- Оаза
- Об
- Обале Армора
- Од
- Орн
- Па де Кале
- Париз
- Пиј де Дом
- Приморска Сена
- Приморски Алпи
- Приморски Шарант
- Рона
- Савоја
- Сона и Лоара
- Сарт
- Сена и Марна
- Сена-Сен Дени
- Сенски висови
- Сома
- Тарн и Гарона
- Тарн
- Територија Белфор
- Ушће Роне
- Финистер
- Шарант
- Шер