Економија: Како изгледа радна недеља од четири дана на Балкану

Четвртак је нови петак.

Већ неколико година, то је животни и радни мото Драгише Савковића из Београда, шефа производње у компанији Микроелектроника.

Његова компанија једна је од малобројних у региону која ради четири дана недељно по осам сати, за шта радници примају плату као да раде свих пет.

„Кад добијеш три дана да одмориш, то је као да сваке недеље имаш мини одмор.

„У понедељак дођеш расположен, са вољом, не гледаш на сат кад ћеш кући, све се то одмах осети", говори за ББЦ на српском док се у позадини чује звук машина.

Идеја о дужем недељном одмору, тако да запослени раде укупно 32 сата за шта би били плаћени као и за 40, шири се Европом последњих година.

„Током пандемије ковида, видели смо да запослени не траже само плату, већ им је важан и квалитет живота.

„Послодавци су се нашли под притиском да понуде нешто више од новца, уз жељу да смање трошкове", каже Тања Јакоби, директорка Центра за истраживање јавних политика, за ББЦ на српском.

Велико истраживање из Велике Британије показало је да су запослени који су радили четири дана недељно били здравији и осећали мањи стрес, док је већина компанија, које су биле део истраживања, наставила да примењује овај модел.

Иако је идеја четвородневне радне недеље све више присутна, број компанија које су је усвојиле и даље је мали, посебно на Балкану.

Мартина Шћепић, једна од власница хрватске фирме Web Power Adria, чији запослени раде четири дана, поставља питање: „Да ли мерите продуктивност или присутност?"

„Фирме које су усмерене на присутност, да им људи морају седети у канцеларији од девет до пет, никад неће имати начин размишљања потребан за четвородневну радну недељу.

„Тамо где послодавац не надгледа сваки минут рада, већ само жели да је посао завршен, можете о томе размишљати", каже за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Сувише добро да би било истинито'

Продуктивност је реч коју Лука Бирса, један од оснивача словеначке ИТ фирме Visionect, често користи током разговора о четвородневној радној недељи.

У време када је пре две године цео свет сазнао за велики експеримент у Великој Британији, добио је неочекиван предлог.

Један од инжењера у компанији, која се бави израдом решења за пословне просторе, рекао му је да би могли да пробају сличан модел.

„Звучало је сувише добро да би било истинито.

„Рекао сам: 'Не мислим да ће четвородневна недеља функционисати, али ако можеш да осмислиш експеримент у коме бисмо то покушали, спреман сам да пробамо'", говори за ББЦ на српском.

У компанији, објашњава, никада није било важно да запослени буду у канцеларији.

„Заиста имамо људе који су радили са плаже на Тајланду, један од наших менаџера до сада је обишао преко 100 држава радећи", каже Бирса.

Да би дао зелено светло, било је неопходно да експеримент покаже да се током четири радна дана неће променити продуктивност, задовољство запослених и пословна култура.

Анализе су показале да је продуктивност остала иста, док је ниво стреса међу запосленима смањен.

Иако је нови начин рада био успешан, а фирма забележила рекордан раст, нису сви запослени прихватили промену.

„Компаније нису добротворне организације.

„Ми морамо да зарадимо новац, такмичимо се са другима, и не можемо допустити да будемо просечни, морамо бити врхунски", каже.

То даље значи да су запослени свесни очекивања.

„Поједини се питају: 'Да ли ћу моћи да имам исти учинак током четири, као током пет дана?', што је потпуно разумно.

„Такође, постоје људи који уживају да раде пет дана недељно и којима је посао битан део идентитета", додаје.

У његовој компанији, који има око 70 радника просечне старости од 30 до 40 година, посао је организован тако да се различити дани могу добити као слободни, јер је потребно да буду доступни европским и америчким клијентима током целе радне недеље.

И поред успеха, Лука каже да скраћену радну недељу прати „стигма".

„Чуо сам за неколико агенција у Словенији које су примениле овај модел и успевале да буду подједнако продуктивне.

„Када су клијенти сазнали да раде краће, желели су да им плате 25 процената мање", наводи.

У Америци се на овакав подухват такође гледа са дозом подсмеха, додаје.

„ИТ сектор је веома компетитиван и постоји култура да се гура до максимума.

„Када кажете да радите четири дана, помисле да сте слаби, да нисте права фирма", каже.

Британски успех

Три четвртине запослених казали су да осећају мањи ниво сагоревања на послу, а њих 39 одсто да су мање под стресом током шест месеци рада по четири дана недељно, показало је истраживање у коме је учествовао Универзитет Кембриџ.

У шестомесечном пилот пројекту учествовала је 61 компанија и око 2.900 запослених из Велике Британије.

Приходи компаније скоро да су остали непромењени, а један број фирми чак је пријавио и незнатно повећање, закључено је.

'Сви желимо слободу'

Убрзо пошто је пандемија ковида почела да јењава, Web Power Adria, мала хрватска компанија од 15-ак запослених, одлучила је да тестира четвородневну радну недељу.

Пошто су током две пандемијске године, које је обележио рад од куће, власници приметили да је продуктивност већа, желели су да се „одуже" запосленима, прича Мартина Шепић, једна од власница компаније, која се бави дигиталним маркетингом.

„Одлучили смо да је најбоља предност коју можемо да понудимо - слободно време", каже.

Прво су прошли кроз пробни период, да би после неколико месеци пронашли модел по коме и данас раде.

Запослени, које углавном чине млади економисти и информатичари, подељени су у три групе тако да свака група током радне недеље има један дан слободно - понедељак, среду или петак.

„Морамо нашим клијентима бити на располагању пет дана недељно, тако да не можемо да кажемо: 'Затварамо радњу и нема нас петком'", објашњава.

Овај модел, каже власница, првобитно је био начин да привуку младе стручњаке.

„Били смо мала фирма, која се није могла борити и конкурисати платама већим ИТ или фармацеутским компанијама, које су нам отимале запослене.

„Схватили смо да можемо понудити људима нешто што је вредније од новца, а то је слободно време", објашњава.

Упоређујући период пре и после увођења четвородневне радне недеље, она наглашава да је продуктивност већа, број дана боловања преполовљен, база клијената увећана, док је фирму напустила само једна сарадница.

Од сагоревања до депресије

Галупова анкета показала је тако особе које раде четири дана недељно мало чешће пријављују сагоревање на послу у поређењу са онима који раде пет дана.

„Неки људи су слободно време проводили у спавању, јер су толико били изморени претходним радом.

„Неки су упали у депресију, неки су осетили притисак да за четири дана неће моћи да обаве оно што би обавили за пет дана. Истраживања су показала да овај модел делује различито на различите људе", наводи Јакоби.

Наглашава да се не треба олако упуштати у четвородневни рад и да је потребна пажљива организација.

„Таква промена може да направи и ломове, па је било оних који су покушали, а онда се брже боље вратили на старо", додаје.

Сматра да нови модел дуго неће ући у законе.

„Борба за осмочасовни рад била је борба на линији држава - послодавци - синдикати.

„Код четвородневне радне недеље, синдикати играју много мању улогу, и све се решава у преговорима послодавца и радника", закључује.

'Није све у послу'

Истраживања су показала да нема сектора где је немогуће увести четвородневну радну недељу, каже Тања Јакоби.

Драгиша Савковић објашњава да је период прилагођавања његове компаније на четири радна дана дуго трајао.

Постепено је свакодневно смањивано радно време, прво за пола сата, потом и за сат и сат и по, да би се на крају дошло до нерадног петка.

Запосленима посебно значи што је петак дан када не долазе на посао јер на тај начин добијају продужени викенд.

„Супруга и ја та два-три дана користимо да одемо код родитеља који живе у близини Ваљева.

„Док смо радили пет дана, са децом која иду у школу по сменама, то је било много теже организовати", објашњава.

За њега је кључ у „аутоматизацији", да многе делове посла обављају машине тако да се свака секунда штеди.

Међутим, запослени морају добро да познају властити посао да би препознали оно што може да се поједностави и аутоматизује.

„Ако 70 пута треба да притиснеш неки тастер, а заправо то не мораш, онда и не треба да га притискаш, већ треба да се нађе системско решење.

„Кад уштедиш по пар секунди или минута на сваком месту, дођеш до нерадног петка", наводи.

Савковић каже да је подједнако битно и да запослени прихвате нови модел, који подразумева и изузетну посвећеност послу током радног времена.

Наглашава да радници ретко напуштају фирму, да су плате и производња повећани и да би му било тешко да се врати на стари начин рада од пет дана.

„Није живот само да радиш, има и других ствари."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]