Ово су ученици и студенти из Србије који освајају свет

Школска година је почела, али има оних који су и током распуста „грејали столице".

Не мислимо на ученике осмог разреда који су се нашли у центру пажње због тога што је тест за малу матуру „процурио", нити на оне који су морали на поправне испите.

Мислимо на ученике и студенте који су побеђивали на бројним међународним такмичењима одржани током лета.

Разговарали смо са некима од њих.

Најбоља математичарка

Средином јула из Велике Британије је стигла вест да су на Математичкој олимпијади одржаној у тој земљи ученици из Србије освојили - шест медаља.

Шесторо учесника овог међународног такмичења донело је три златне, једну сребрну и две бронзане медаље.

Осим златне медаље, ученица Математичке гимназије Јелена Иванчић добила је и специјално признање - Мизахани награду, која се додељује најбољим ученицама на том такмичењу.

Јелена иде у трећи разред гимназије, а припреме за успех који је остварила овог лета, трају годинама.

„Почело је све још у седмом разреду основне школе.

„Прво сам ишла на национална такмичења и јуниорске олимпијаде за основце, па на средњошколска такмичења, а интернационална математичка олимпијада је свакако најважнија", каже Јелена за ББЦ на српском.

Ово јој је била трећа оваква олимпијада. На претходне две - 2017. и 2018. године - освојила је сребро и бронзу.

„Учествовала сам и освајала награде и на три европске женске математичке олимпијаде, на румунском мастеру из математике, интернационалној олимпијади метропола у Москви и многим другим такмичењима."

Јелена има 17 година. Воли да свира клавир, чита, гледа серије, плива и излази.

Волела би да школовање настави у иностранству, а Велика Британија је једна од држава о којој тренутно размишља, пошто јој је Кембриџ на листи факултета на којима би волела да студира.

Принстон и МИТ су друга два избора.

С Јеленом у тиму на овогодишњој међународној олимпијади били су и Павле Мартиновић, Милош Милићев, Алекса Милојевић, Владимир Виктор Мијранић и Јован Торомановић.

Србија је до сада 14 пута учестовала на овом такмичењу. Први пут 2006. године.

Освојено је укупно 70 медаља - 14 златних, 26 сребрних и 30 бронзаних, као и 11 специјалних признања.

Астрономија и астрофизика нису за све баук

Медаље су стигле и са Међународне олимпијаде из астрономије и астрофизике, која је одржана у Мађарској.

Петочлана репрезентација Србије освојила је једну медаљу и то бронзану.

Њу је освојио Момчило Тошић, ученик Гимназије Светозар Марковић из Ниша.

За ово такмичење се припремао од прошлог лета.

„Нисам обраћао пажњу на то колико времена сам се спремао, али сам прорадио две збирке са задацима, што би вероватно било око 600 задатака.

„Теорију сам припремао из разних извора, што је било јако занимљиво, јер званични уџбеник из астрономије, попут оних из програмирања и математике, ни приближно не покрива такмичарско градиво."

У Мађарској се такмичио три дана, са једним даном паузе.

Тим Србије чинили су и Златан Васовић из чачанске гимназије, Ђорђе Милић, Лука Царић и Павле Смиљанић, сва тројица из Математичке гимназије.

Момчило је ове године освојио и златну медаљу на Балканској олимпијади из физике у Солуну.

Учествовао је и на бројним републичким такмичењима из математике, информатике и физике.

„Што се тиче даљег школовања, волео бих да се бавим развојем софтвера па ћу се потрудити да упишем неки од београдских факултета.

„Волео бих и у једном тренутку да наставим школовање негде у иностранству, а можда и раније, што да не", каже Момчило.

У иностранству би волео и да живи.

„Сматрам да је крајња сврха сваке амбиције човека да нађе срећу и мир. У овом тренутку ми је веома тешко да то замислим у нашој држави због толико урлика и мржње којој свакодневно сведочим, и због толико потешкоћа са којима се суочавају људи који остају овде.

„Но, веома сам знатижељан да откријем где ће ме живот повести."

Час хемије

Ова година није била олимпијска, макар у спорту, али у науци дефинитивно ово јесте било врло успешно олимпијско лето.

Са медаљама са Међународне хемијске олимпијаде из Париза вратили су се млади хемичари.

Игор Топаловић из Ужичке гимназије освојио је сребро, Михаило Милошевић из Математичке гимназије и Михаило Мирковић из Прве београдске гимназије освојили су бронзу, док је Александра Љубеновић из лесковачке гимназије добио похвалу.

Михаило Мирковић је завршио трећи разред гимназије, а на такмичења из хемије иде од седмог основне.

„У гимназији сам наставио традицију такмичења из овог предмета.

„Ова година је била посебно успешна, пошто сам на српској хемијској олимпијади изборио пласман на светско такмичење", каже Михаило.

Хемија није једина област у којој се такмичи, а три месеца годишње проводи и у Истраживачкој станици Петница.

„Сваке године учествујем и на такмичењима из математике и то превасходно како бих одржавао кондицију."

Волео би да гимназију заврши као ђак генерације и да упише студије које имају везе са хемијом.

„Нисам одабрао факултет, али захваљујући наградама догодине ћу бити ослобођен пријемних испита на факултетима на којима се полаже хемија."

Србија или иностранство - и даље није одлучио.

„Студирање у држави или у иностранству, као и све друго, има и предности и мана које ћу размотрити када за то буде време", каже Михаило.

Хемији посвећује доста времена, а учествује редовно и у бројним пројектима Центра за таленте, као и на Фестивалу науке.

„Надам се да ћу једног дана то знање и искуство искористити да допринесем светској науци, било као истраживач, било као хемијски инжењер у индустрији."

Најбољи електрични бицикл на свету са ЕТФ-а

И док Јелени, Момчилу и Михаилу одлука о избору факултета тек предстоји, Ружица Цветановић, Филип Цвејић, Миодраг Јоксимовић и Емир Качапор донели су је пре неколико година.

Њих четворо су студенти Електротехничког факултета и чланови тима чији је електрични бицикл недавно у Сједињеним Америчким Државама проглашен најбољим на свету.

Бицикл су пројектовали годину дана, каже Миодраг.

„Највише времена нам је одузело дизајнирање и пројектовање претварача.

„Крупан је то посао, треба направити квалитетну плочу, одабрати праве компоненте, залемити их, осмислити алгоритме за регулацију струје и контролу. Након тога следи процес тестирања, коме се чини да нема краја и, ако све неком срећом ради, имате прави прототип."

Њиховом срећом, не само да је све радило, већ су и победили.

Победа им је и била главни циљ.

„Како смо то постигли, сада ћемо се усмерити на мање циљеве. Желимо да искористимо бицикл како бисмо промовисали тим, електротехнику, али и енергетику", каже Филип.

Уз мање промене овај бицикл може да се прилагоди серијској производњи.

„Због обавеза око финала није било прилике да обавимо озбиљне разговоре, али доста компанија јесте увидело потенцијал и квалитет нашег рада", каже Емир.

Ружица, Филип, Емир и Миодраг део су петнаесточлане екипе која је победила на ИФЕЦ такмичењу.

Ово такмичење сваке године има другачији задатак, а ове године то је било конструисање електричног бицикла.

„На ИФЕЦ такмичење може да се пријави било који универзитет на свету. Тимови се квалификују тако што до октобра имају рок да пошаљу предлог решења за задатак који организатори поставе, а онда следе остали кораци", објашњава Ружица.

Пред такмичарима који се пријављују за наредну годину је конструкција напајања за нано сателите.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]