Србија и саобраћај: Зашто је пут до обилазнице око Београда толико дуг

Вишедеценијски сан Београђана о изградњи обилазнице и растерећењу саобраћаја у центру главног града Србије, још није постао јава, а не зна се ни када ће.

Иако делује да су многи заборавили када се почело са изградњом, багери су почели да копају крајем 1990. године.

Власти су се мењале у Србији, али не и традиција давања обећања о завршетку изградње, као и пробијање рокова, док су само одређене деонице пуштане у рад.

Председник Србије Александар Вучић је 15. јуна отворио још једну деоницу, од петље Орловача до тунела Стражевица на југу Београда, дугу четири километра.

У питању је лева трака ауто-пута са три моста и тунелском цеви испод брда Стражевица дужине 720 метара „модернији од швајцарских из последње две, три године".

Укупна дужина обилазнице од Батајнице, преко Остружнице и Бубањ Потока, до Панчева требало би да изнесе 69 километара, док је у саобраћај за сада пуштено нешто више од половине.

„Сада кроз Булевар Франша Д'Епереа иду тешки камиони, шлепери и странци, уместо да обилазницом иду теретна возила, да не иде кроз центар града, нигде у свету тога нема.

„Обилазница је рађена тако да свако иде сопственим путем, обиђе град и оде тамо где смера, пре стигне, а нема градске гужве", говори Милутин Игњатовић, генерални директор саобраћајног института ЦИП, за ББЦ на српском.

Вучић је на отварању последњег сектора такође најавио да ће обилазница до Бубањ Потока бити завршена до краја марта 2023.

За последњи део обилазнице од Бубањ Потока ка Панчеву рекао је да је потребно „између милијарду, милијарду и сто имајући у виду увећање цена", те да „не зна када и како ћемо моћи да нађемо".

Преко прече, наоколо ближе

Генерални урбанистички план Београда из средине осамдесетих садржао је трасе главних деоница, али се са изградњом обилазнице почело тек новембра 1990. уочи распада Југославије.

На власти у Србији био је Слободан Милошевић, а већ на пролеће 1990. најављено је да ће бити завршена за пет година.

Убрзо је обустављена због ратова, инфлације и санкција Уједињених нација, да би током НАТО бомбардовања СР Југославије изграђени објекти били уништени.

Инжењер Игњатовић каже да је један од главних разлога вишедеценијске градње обилазнице то што је „све зависило од државе и министарства грађевине", па и странака на власти које су се смењивале.

Истиче да се током власти Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије „на томе није радило", али ни после 2000. и његове смене испрва није било помака.

„Првих пет година после Милошевићеве власти, никога то није интересовало", додаје Игњатовић.

Ипак, до 2005. у саобраћај је пуштена деоница од Добановаца до Остружнице и поправљен је мост преко Саве код овог насеља.

Манир пробијања рокова, неиспуњених обећања о завршетку ове важне саобраћајнице, као и свечаних отварања појединих деоница није нестао ни после 2005.

У новембру 2008, тадашњи председник Србије Борис Тадић, градски и републички челници отворили су део обилазнице од Остружнице до Ибарске магистрале од 7,7 километара.

И тада је било померања рокова, па је за први датум отварања дела обилазнице од остружничке до петље Орловача постављен 15. октобар.

Тих дана је Драган Ђилас, према наводима РТС-а, изјавио да ће по завршетку овог дела обилазнице „бити настављени радови на изградњи остатка и да би цела обилазница могла бити завршена за највише 18 месеци".

До тада је, према писању Радија Слободна Европа, у изградњу обилазнице од 1990. године уложено 9,2 милијаде евра.

Тадашњи министар инфраструктуре из редова социјалиста Милутин Мрковић, у августу исте године рекао је да „крајем 2010. обилазница мора бити завршена".

Почетком 2010. Мркоњић је изјавио је да планове „коче договори са Русијом о кредиту вредном 800 милиона долара".

До 2010. изграђен је и такозвани полуауто-пут од Добановаца до петље Орловача и пуштен у саобраћај.

„Кад се тако ради, после тога је драстично скупља друга половина него да се из 'цуга' ради цео ауто-пут", објашњава генерални директор ЦИП-а Игњатовић.

Зоран Дробњак, директор „Путева Србије" који се и данас налази на тој функцији, крајем 2010. изјавио је да „очекује да ће читаву обилазницу од Батајнице до Бубањ потока завршити за две године".

Неколико дана пред опште изборе у мају 2012. отворена је деоница од петље Орловача до изласка из тунела Стражевица - обе у вредности од 115 милиона евра.

Компликације и значај обилазнице

Инжењер Игњатовић каже да се последњих десетак година интензивирао рад на обилазници и да су обезбеђена средства, док се раније „мрцварило полако".

Међутим, сматра да је направљена грешка што се није прво радило на деоници од Бубањ Потока до Панчева, где би се паралелно градила и железничка пруга.

Та пруга би, каже, данас била вишеструко корисна услед измештања железничког саобраћаја због пројекта „Београд на води".

„Сада возови са опасним експлозивним материјама иду кроз станицу 'Вуков споменик' и зато је железница требало да тражи да прва деоница буде од Бубањ Потока до Панчева.

„Тако би се панчевачка рафинерија, Азотара и Петрохемија снабдевале возом, односно отвореном железницом", објашњава Игњатовић.

Он каже да би и ту деоницу дугачку нешто више од 20 километара требало изградити како би се „окончала цела обилазница", јер ако се „не заврши цела, ништа није завршено".

„Паралелно и железница и ауто-пут и онда од Панчева за Вршац, па за Румунију.

„То растерећење је огромно јер зашто би ишла возила преко Панчевачког моста за Панчево па за Румунију кад могу обилазницом директно", додаје инжењер.

Саобраћај би се обилзницом, поред Панчевачког моста, растеретило и централно градско језгро, од свакодневних загушења.

„Куд ћете веће погодности од те кад видите да у четири сата не можете за Нови Београд ауто-путем, Газелом, Бранковим мостом, сви су путеви закрчени."

На сајту јавног предузећа „Путеви Србије" као погодности изградње обилазнице истиче се и „скраћење времена путовања за транзитне токове, као почетно-завршне токове" који би је користили Обилазницу

Њен значај се, додају, огледа и у томе што ће смањити „број саобраћајних незгода, трошкови експлоатације возила, емисија штетних гасова и буке од возила на ужем градском подручју и друго".

Миц по миц, а краја нигде

Радови на деоници од Добановаца до Остружнице завршени су 2016. годинe.

Исте године је тадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала уговор са кинеском компанијом „Power Construction Corporation of China" за наставак радова деоници дугој 20,4 километара, од новог моста на Сави код Остружнице до Бубањ Потока.

Вредност радова је 207 милиона евра, од чега се 85 процената финансира од кредита кинеске Ексим банке, а 15 одсто из буџета Србије.

Зорана Михајловић је почетком 2018. рекла „да би по плану обилазница требало да буде завршена 2020".

Јула 2018. озваничен је почетак радова на изградњи деонице од Остружнице до Бубањ Потока када је председник Србије и Српске напредне странке Александар Вучић изјавио да „ћемо у 2021. имати обилазницу".

Слично обећање министарка Михајловић је поновила у пролеће 2020, када је према ранијим најавама обилазница требало да буде завршена, рекавши да ће градња обилазнице до Бубањ Потока бити готова „за мало мање од две године".

„Што се тиче ове обилазнице, било је проблема и у пројектно-техничкој документацији и има још увек неких нереших ставри у области експроријације, али то су техничке ствари које ћемо као и до сада успести да решимо", рекла је Михајловић тада.

Априла 2021. године у саобраћај је пуштено 7,7 километара на деоници од моста на Сави код Остружнице до петље Орловача и Петлово брдо, односно лева трака ауто-пута, два тунела и три моста.

Тада је Вучић рекао да ће обилазница до Бубањ Потока бити заршена „за нешто више од годину дана".

На сајту Владе Србије писало је и да је навео да ће „онда бити измештени камиони из центра града и да ће грађани имати велику корист од обилазнице", уједно најавивши градњу остатка обилазнице до Панчева, преко Лештана и Винче, са новим мостом на Дунаву.

Последње у низ свечано отварање деонице обилазнице око Београда, од петље Орловача до тунела Стражевице, догодило се 15. јуна.

У саобраћај је тако пуштено четири километара леве траке ауто-пута, на којој се налазе три моста и тунелска цев испод брда Стражевица дужине 760 метара.

Вучић је на отварању најавио је да ће комплетна обилазница од Остружнице до Бубањ Потока, нешто мање од 10 километара, бити завршена до краја марта идуће године.

До сада је изграђено скоро 40 километара обилазнице, што је нешто мало више од половине планиране дужине саобраћајнице.

Зашто заселак у Лесковцу вреди колико стан у Београду:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]