Путовања и саобраћај: Четири ствари на које возачи треба да обрате пажњу ако су аутомобилом кренули на летовање

Лето је почело, температуре расту, а живот на ужареном градском асфалту постаје све неподношљивији, што Ђорђа Наумовића, личног тренера из Панчева, наводи на све интензивније размишљање о томе где и како отићи на море.

Док још вага где ће летовати, овај 25-годишњак зна да ће на пут кренути аутомобилом, којим се и прошле године довезао до Црне Горе.

Међутим, пре него што окрене кључ и упали мотор његовог Сеата, чега га још посла - потребно је да провери и дотера четвороточкаш пре него што се отисне на пут дугачак више стотина километара, каже Наумовић за ББЦ на српском.

„Прошле године смо радили мали сервис пре пута, проверавали и мењали уље, гуме, системе за кочење и хлађење", присећа се он списка обавеза пред одлазак на прошлогодишње летовање.

Поред бриге о исправности аутомобила, возачи ће овог лета пре поласка на пут морати и да испланирају где ће и за колико новца пунити резервоаре, куда ће возити, где ће одмарати и шта ће све морати да понесу у њиховом четвороточкашу.

Како припремити аутомобил за пут?

Преглед аутомобила, који возачи боље познају као „мали сервис", обавља се на сваких годину дана или пређених 10.000 километара, а препоручује се уочи дужег путовања, наводи се на специјализованом сајту Каросерија.

Проверава се и мења моторно уље, филтери за ваздух и гориво, грејачи, течност за кочнице и хлађење аутомобила, као и свећице, за шта власници аутомобила морају да издвоје од 50 до 80 евра.

Препоручује се да се „технички преглед уради на време", чиме се осигурава безбедно путовање породичним аутомобилом на даље дестинације, напомињу из Ауто-мото савеза Србије (АМСС) у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Преконтролишите пре пута техничку исправност возила: управљачки систем, светла, кочиони систем и рад мотора, а обавезно сервисирајте редовно клима уређај", наводе.

Ђорђе Наумовић се сећа да су му у сервису аутомобила саветовали и да „на пут не креће без најмање две флаше дестиловане воде, као и течности за хлађење мотора за случај да се аутомобил прегреје на путу".

Приликом дужих породичних путовања, многи се одлучују да набаве или изнајме кровне кофере за додатни пртљаг, који не може да стане у гепек или у кабину аутомобила.

Овај додатни комад опреме у Србији може да кошта око 12.000 динара, али и више од 100.000 динара, у зависности од димензија, дизајна и произвођача, утврдили су новинари ББЦ-ја на српском провером понуде на интернету.

За дан изнајмљивања кровног кофера са носачима, који су неопходни како би се он монтирао на аутомобил, потребно је издвојити око 800 динара по дану.

Погледајте видео: Топлотни талас у Србији

Како уштедети на путу?

Пут аутомобилом од неколико стотина километара до летовалишта подразумева потрошњу десетине литара горива, а колико ће путници потрошити новца зависи од многих фактора.

Аутомобил којим су кренули на пут, односно потрошња горива тог возила, један је од најважнијих, али и они чији четвороточкаш троши велику количину горива могу да уштеде..

Прилагођавање брзине један је од основних механизама штедње и, иако зависи од врсте возила, показало се да је кретање брзином од 70 до 80 километара на час најекономичније, показују подаци специјализованог британског сајта RAC cars.

Употреба клима уређаја у аутомобилу потрошњу може повећати за 10 одсто, што је посебно изражено на краћим деоницама, када му је потребно више енергије да регулише температуру у возилу.

Нагло убрзавање или кочење значи и већу потрошњу, а благовремено прилагођавање брзине без оштрих прелаза штеди гориво и новац возачима, додаје се.

Због тога, препоручују на специјализованом сајту AA cars, употреба темпомата на новијим аутомобилима, односно уређаја који одржава брзину без потребе да возач притиска папучице гаса или кочницу, један је од начина да се уштеди, поготово на аутопуту.

Сличан савет добио је и 25-годишњи Ђорђе када је прошле године кретао на пут до Црне Горе.

„Стриц ми је рекао да наместим темпомат на 110 километара на сат, да је тако најбоље и мени се то показало добро", објашњава овај Панчевац.

Пре поласка на пут треба проверити и притисак у гумама, а како су приликом поласка на летовање многи аутомобили додатно оптерећени пртљагом и путницима, он би требало да буде на горњој препорученој граници.

Осим што је безбедније возити са тако подешеним пнеуматицима, може се и смањити потрошња горива.

Возачи ће ове сезоне у односу на претходну у Србији плаћати и 1,8 одсто више за путарину, према одлуци Владе Србије из фебруара 2022. године, док ове дажбине у Хрватској неће бити скупље ове сезоне, пренела је телевизија Н1.

Где наточити гориво?

Од почетка руске инвазије на Украјину, цене горива су значајно поскупеле и за многе возаче представљају највећу бригу уочи поласка на пут.

У Србији је цена евро дизела ограничена на 218 динара по литру, а цена бензина 205 динара, објавило је Министарство трговине, туризма и телекомуникација 1. јула.

У бившим Југословенским републикама 21. јуна дошло је до новог скока сена бензина и дизел горива, па мало математике у данима пре него што се отисну на летовање туристима може уштедети и више десетина евра.

Према новим максималним ценама, бензин у Словенији кошта 1,75 евра по литру, а дизел 1,85 по литру, известио је словеначки Дневник.

У Хрватској се за исту количину бензина и дизел горива плаћа 1,79, односно 1,74 евра, преноси Вечерњи лист.

У овим државама Европске уније највише дозвољене цене регулисане су уредбама владе, док у Босни и Херцеговини то није случај, па се литар бензина може купити по цени од 1,64 до 1,82 евра, а дизела за 1,70 до 1,84 евра, показују подаци са бензинских станица за 18. јун, које је прикупила Вањскотрговинска комора Босне и Херцеговине.

То Босну и Херцеговину чини земљом у региону у којој се могу пронаћи и најниже и највише цене горива.

Грађани Северне Македоније су годинама плаћали најниже цене горива од свих житеља бивших југословенских република, а од 21. јуна у тој земљи су изједначене цене дизела и бензина на 1,78 евра по литру.

Они који одлуче да резервоар допуне у Грчкој, мораће да се спреме на највећи трошак - у тој земљи је 20. јуна литар бензина коштао 2,42 евра, а литар дизел горива 2,11 евра, према подацима са сајта Каргопедија.

Саобраћајна правила и ковид мере

За одлазак у суседне земље и Грчку, једну од омиљених дестинација српских туриста у летњем периоду, од докумената је потребан пасош без визе за највише 90 дана боравка или лична карта ако су се запутили у Босну и Херцеговину или Црну Гору.

Српски држављани у овим земљама могу управљати моторним возилом са српском возачком дозволом (осим пробних возачких дозвола) и није неопходно поседовати међународну возачку дозволу, наводи се на сајту Министарства спољних послова.

Поред возачке дозволе потребно је имати и саобраћајну дозволу за аутомобил.

Полиса међународног осигурања позната и као „зелени картон" обавезна је само у Северној Македонији и уколико је возачи нису набавили у Србији на граници ће за издавање овог документа платити 50 евра.

У Србији је цена зеленог картона између 2.000 и 3.000 динара, у зависности од полисе осигурања возила.

Из АМСС упозоравају да возачи провере саобраћајна правила и законе земаља у које путују или кроз које пролазе, пошто се неки од њих могу разликовати у односу на српско законодавство, а казне за кршење тих норми такође могу бити другачије.

„Разликују се, рецимо, прописани начин коришћења дечјих седишта, обавеза поседовања противпожарног апарата и многи други детаљи, на које треба обратити пажњу", наводе примере из АМСС.

Они који путују са малом децом у аутомобилу морају да имају и дечије седиште.

Истраживање спроведено у Шведској показало је да ће најмлађи путовати најбезбедније уколико је седиште постављено на скандинавски начин, односно супротно од смера кретања возила, пише хрватски Ауто клуб.

О саобраћајним правилима у иностранству пред пут се распита и Ђорђе Наумовић, а посебно о ономе шта га чека уколико их прекрши.

„Генерално, највише читам колике су казне, поготово за оне најчешће, мање прекршаје које могу да направим, попут угашених светала, невезаног појаса и сличних ствари", објашњава овај 25-годишњак.

Казне за саобраћајне прекршаје у Србији су ниже од земаља у региону, а у Хрватској максимална наплаћена казна за прекорачење брзине већа је од 3.000 америчких долара, показало је истраживање осигуравајуће куће Буџет директ из Аустралије, а преноси портал 021.

За превожење терета који је тежи од прописаног или товар непрописно надмашује димензије аута, возач ће платити казну до 15.000 куна (нешто мање од 2.000 евра), а невезивање појаса кажњава се са 1.000 куна (више од 130 евра), наводи се у хрватском Закону о сигурности промета на цестама.

У Црној Гори за грубља кршења ограничења брзине или претицања која угрожавају безбедност других учесника у саобраћају казна може бити и 1.000 евра, као и максимално 60 дана затвора, према законима у тој земљи.

Закони у Босни и Херцеговини предвиђају казне од 100 до 300 конвертибилних марака (50-150 евра) за некоришћење појаса, они који забораве да укључе светла током вожње платиће 30 марака (око 15 евра), а за прекорачење брзине плаћа се од 400 марака до 1.000 марака (200-500 евра).

Током вожње кроз Северну Македонију за прекорачење брзине запрећене су казне између 45 и 300 евра, коришћење телефона за воланом кажњава се са 45 евра, а они који не вежу појас платиће 20 евра, наводе из Међународне асоцијације возача.

Српски држављани у Хрватску, Словенију, Бугарску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Грчку могу ући без потврда о вакцинацији, негативном ПЦР тесту или прележаном корона вирусу, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије.

Возачи немају обавезу да уплаћују путно осигурање, али им оно може уштедети новац уколико дође до незгода, додају из овог савеза, који члановима нуди и помоћ на путу приликом путовања у иностранство.

Цена полисе осигурања помоћи на путу кошта просечно од 2.000 до 6.000 динара годишње, према подацима специјализованог сајта за аутомобиле САТ Плус.

Путно осигурање је „боље имати, него размишљати", сматра Ђорђе Наумовић, а то је увидео на неколико примера из најужег окружења.

„Моји пре нису узимали, па су им једном ударили ауто и ником ништа, а деда уплаћује, што га је једном спасило када су му кола стала насред пута у иностранству", додаје овај тренер.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]