Избори у Београду: Ко учествује, ко је с ким у коалицији, а ко бојкотује

Текст ће бити допуњаван како која листа буде потврђена

Политичка битка за Београд - чин други.

Шест месеци после избора за Скупштину града, гласачи у Београду ће 2. јуна поново изаћи на биралишта, јер ниједна странка или коалиција после децембарског гласања није сакупила довољан број одборника за већину.

Политичке карте су, међутим, промешане у односу на децембарске изборе.

Српска напредна странка (СНС), појединачно најјача у земљи, на изборе 2. јуна излази у широкој коалицији у којој су, између осталих и Социјалистичка партија Србије (СПС), али и оне које су на претходном гласању биле опозиција, попут Заветника и Српске радикалне странке.

Ни Заветници, који су у децембру ишли у коалицији са покретом Двери, као ни радикали у децембру нису прошли цензус.

И на другој страни политичког спектра има великих промена.

Највећи опозициони блок који се звао Србија против насиља више не постоји, а поједине странке које су биле у тој коалицији одлучиле су да ипак изађу на изборе 2. јуна.

Не и највећа снага тог блока - Странка слободе и правде чији је лидер Драган Ђилас, који је у једном интверјуу изјавио и да неће позивати грађане на бојкот избора.

На нове изборе у Београду, према најавама, неће изаћи ни други опозициони блок - коалиција НАДА, чији је предводник Нова Демократска странка Србије (ДСС), која сматра да не постоје фер и поштени услови.

На изборима изборима 17. децембра, који су одржани на 1.180 бирачких места, учествовало је 14 листа са скоро хиљаду кандидата.

Према подацима Градске изборне комисије, у Београду је гласало нешто више од половине уписаних бирача.

Листа СНС је освојила 49 мандата, а опозициона листа Србија против насиља 43 одборничка места од укупно 110 у Скупштини Београда.

Заједно са социјалистима, досадашњим коалиционим партнером, која је освојила пет мандата, СНС би имала 54 одборника и недостајала су још два за тесну већину.

Пресудна је могла да буде одлука листе „Ми - Глас из народа", коју је предводио доктор Бранимир Несторовић, неочекивани добитник београдских избора, јер је освојила шест мандата, а у међувремену се и овај покрет поцепао на два дела.

Ипак, Несторовић, најистакнутији представник покрета „Ми - Глас из народа" у више наврата је поновио да не желе у коалиције са једнима или другима.

Комплетне резултате избoра 17. децембра погледајте овде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

За шта се гласа?

Да би неко владао Београдом, потребна му је већина од 56 од укупно 110 одборника у Скупштини града.

Ни после три покушаја после децембарских избора, градска скупштина није конституисана, јер није било кворума, па главним градом Србије и даље управља Привремени орган.

Према тврдњама опозиције и појединих домаћих и међународних посматрача, децембарске изборе обележиле су нерегуларности, посебно у главном граду Београду.

Тврде да је било куповине гласова, паралелних бирачких спискова, застрашивања гласача и посматрача.

Власт је све те оптужбе негирала.

О градоначелнику српске престонице се не гласа директно на изборима, већ га бира већина у Скупштини града, тајним гласањем.

Мандат градоначелника је четири године.

Београдом је претходних година управљала СНС, уз подршку коалиционих партнера.

Другог јуна бираће се и локалне власти у 23 градске општине: Чукарица, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Вождовац, Врачар, Земун, Звездара, Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин.

Колико је људи са правом гласа у Београду?

Према последњем пресеку Министарства државне управе и локалне самоуправе од 23. априла, у Београду право гласа има 1.609.139 људи.

На изборима 17. децембра, Градска изборна комисија утврдила је да је укупан број људи који имало право гласа 1.613.910, што је приближно четвртина укупног броја у Србији.

Бирачки списак биће закључен 17. маја, саопштила је раније Градска изборна комисија.

Према попису из 2022. године, у региону Београда живи 1.668.273 људи.

Ко све учествује на изборима 2. јуна?

Четири дана пошто је председница Скупштине Србије Ана Брнабић саопштила да ће избори за Београд бити одржати 2. јуна, кутије са прикупљеним потписима предала је широка коалиција окупљена око владајуће СНС.

У коалицији су и социјалисти, који су у децембру изашли самостално, али и још неке странке које су напредњацима били ривали.

„Ови избори су јако важни и за Београд и за Србију јер су због општих дешавања дефинисани далеко изнад локалних избора.

„Ово су вредносни избори, ово су национални избори, избори у којима се Србија кроз Београд дефинише и одлучује којим правцем жели да крене", рекао је Александар Шапић, председник Привременог органа града Београда и кандидат за градоначелника.

Пре функције градоначелника, Шапић је од 2009. до 2012. био помоћник градоначелника Београда у мандату Драгана Ђиласа, а потом је десет година био на челу Новог Београда, општине у Србији са највећим бројем становника.

Осим Шапића, у врху листе ове коалиције је још један некадашњи врхунски спортиста, тенисер Јанко Типсаревић, некада међу првих 10 играча света, који је у мају 2023. постао члан СНС-а.

На списку од 110 кандидата на другом месту је Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда до 2023, неуролошкиња Јелена Друловић, глумац Бранислав Милићевић познатији као Бранко Коцкица, високо рангиран је и предузетник Милан Боснић, ту је и глумица Ива Штрљић, затим Стефан Кркобабић, син председника Партије уједињених пензионера Србије Милана Кркобабића.

У првих 20 је и адвокат Тома Фила, члан СПС-а од 2017. године.

Пре него што је ушао у политику, као адвокат је учествовао у многим познатим судским процесима.

Између осталог, био је и бранилац Слободана Милошевића, некадашњег председника Србије и СР Југославије, током поступка пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

На листи је и Александар Антић, сада директор Јавног предузећа Коридори Србије и некадашњи министар енергетике.

Министар финансија Синиша Мали је на 58. месту.

Ова листа има тек 15 кандидата за одборнике, што је два мање него на децембарским.

„Политика Руске странке јесте да прати политику председника Русије Владимира Путина, да се залаже за ширење руског утицаја на читав наш регион, да се још више оснаже братске везе наша два народа и да будемо увек на страни победника", наводи се у њиховом саопштењу.

Лидер Слободан Николић на сајту наводи да се ова странка залаже за улазак Србије у Евроазијску економску унију, и за пуноправно чланство Србије у Организацији Уговора о заједничкој безбедности (ОДКБ) коју су 1992. године основале поједине бивше совјетске државе, међу којима су Русија и Белорусија.

Осим што је лого странке мапа Русије, слоган је: „Покрет српских русофила - један народ, једна вера, једна крв, заувек!".

Руска странка је на ванредним парламентарним изборима у децембру успела да уђе у Скупштину Србије - има једног посланика.

Према попису 2022. године, у Србији се више од 10.400 људи изјаснило да су руске националности.

На изборе поново излази и група грађана „Ћале, ово је за тебе - Петар Ђурић".

Први од укупно 11 кандидата на овој листи управо је Петар Ђурић, спортски тренер и инструктор екстремних спортова.

Ова листа носи назив по пароли коју је он истицао на мајици током протеста у јулу 2020. године.

Прилог о њему можете да погледате овде.

Први на овој листи је пулмолог Дејан Жујовић, кога је шира јавност упознала током пандемије корона вируса и био је критичан према потезима здравствених власти.

Он је на децембарским изборима имао исто место, али на листи коалиције у којој су били и странка бившег председника Србије Бориса Тадића (Социјалдемократска странка), као и бившег министра Саше Радуловића (Доста је било) и Групе грађана Отете бебе.

Листу предводи адвокат Душан Теодосијевић, а међу 61 кандидатом су и студенти, правници, економисти, наставници и професори, фризери...

Опозициона коалиција Србија против насиља више не постоји, али је већина странака које су биле у блоку ипак одлучиле да изађу на поновљене београдске изборе.

Прво место на листи коалиције „Бирамо Београд„ припало је политиколошкињи Наталији Стојменовић из Зелено-левог фронта, док су одмах иза ње носиоци листе Добрица Веселиновић и Милош Павловић.

„Доста је власти СНС-а и СПС-а.

„Видели смо на изборима 2. децембра да Београђани и Београђанке не желе СНС власт и зато поново излазимо да се боримо. Имамо људе који имају решење за проблеме града", рекао је Добрица Веселиновић, кандидат за градоначелника ове листе.

Веселиновић је из Зелено-левог фронта и на градским изборима 2022. године изабран је за одборника.

Неочекивани добитник београдских избора у децембру 2023. била је листа „Ми - глас из народа", коју је предводио доктор Бранимир Несторовић, освојивши шест мандата.

Листа се у међувремену поделила на две фракције, те је Несторовић формирао покрет „Ми - снага народа - проф. др Бранимир Несторовић".

Позивајући људе да им дају потпис за излазак на изборе поручио да су на прошлим направили чудо, а да ће на изборима расписаним за 2. јун направити „двоструко, троструко чудо".

У прогласу дељеном у централној београдској општини Стари град пише да ће се ова странка, између осталог, залагати и за „враћање првобитног изгледа Трга републике", чија је изградња изазвала велике полемике и критике, пре свега због поплочавања целог простора.

Иако је трг реконструисан пре неколико година, у међувремену су попуцале и потонуле коцке на коловозу код Народног позоришта, па су у фебруару ове године године поново извођени радови.

Некадашњи заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да је првобитна обнова трга коштала око 6,4 милиона евра.

Више о томе како су текли радови на централном београдском тргу прочитајте овде.

Kандидат за градоначелника листе „Ми снага народа" је Борислав Антонијевић, који је и народни посланик.

Антонијевићу, који је лекар гинеколог, ово неће бити први пут да се кандидује за првог човека престонице.

Он је то претходно урадио 2022. године као кандидат Патриотског блока, који су чинили Двери и покрет Бранимира Несторовића.

Бранимир Несторовић широј јавности постао је познат на почетку пандемије корона вируса када је изјавио да је „реч о најсмешнијем вирусу у историји" и да „људи немају чега да се плаше".

Он је на почетку пандемије био члан Кризног штаба за борбу против корона вируса.

Несторовић је признат дечији лекар, стручњак за педијатрију, пулмологију и алергологију.

О тајни његовог успеха на путу од медицине, преко нумерологије до политике, прочитајте овде.

Градска изборна комисија прогласила је и осму изборну листу коју на поновљеним београдским изборима предводи адвокат Владимир Гајић, председник Народне странке.

Он је на том месту заменио Вука Јеремића, некадашњег министра спољних послова Србије, који се са те функције повукао после неуспеха на децембарским изборима.

Народна странка се пре неколико месеци поцепала, па је Мирослав Алексић са делом чланства основао покрет који је био у коалицији „Србија против насиља", а сада је део новог опозиционог блока који на овим изборима излази под слоганом „Бирам Борбу".

На трећем месту ове листе је докторка Јована Стојковић, која предводи покрет „Живим за Србију".

Широј јавности постала је позната током пандемије корона вируса, јер је означена као једна од највећих противница вакцинације у Србији.

Коалицију чин Бошњачка грађанска странка, Влашка народна странка, Странка Црногораца (СЦГ), Савез Југословена, Грађанска странка Грка Србије (ГСГС) и Савез за будућност и развој.

Листу предводи Василиос Провелеггиос лидер ГСГС, а међу 15 кандидата углавном су економисти.

ГИК је овој коалицији одредио статус листе националне мањине.

Статус националне мањине има и ова листа коју предводи предузетник Ненад Стојановић.

Листу странке коју предводи Усаме Зукорлић са седиштем у Новом Пазару, на поновљеним изборима за Скупштину града Београда предводи предузетник Мухамед Тутић.

Међу 22 кандидата су људи различитог образовног профила и занимања, између осталог психолози, медицински радници, аутомеханичари....

Ново име на гласачком листу 2. јуна, али не и у политици јесте покрет Крени-промени.

Кандидат за градоначелника биће директор кампања овог покрета Саво Манојловић.

Широј јавности постао је познат крајем децембра 2021. када је учествовао у организацији еколошких протеста.

Хиљаде људи на улицама и путевима широм Србије крајем 2021. године тражило је заустављање експлоатације литијума у Западној Србији, чистији ваздух у градовима који су међу најзагађенијим на свету, заустављање градње мини хидроцентрала.

Власт је била приморана да мења законе који су могли да отворе пут ка пројектима које су активисти сматрали спорним.

Покрет се одлучио за излазак на изборе зато што верује да са људима са којима су, после много година, одбранили прву зелену површину у Београду, може да направи промене у целом граду, нагласио је Манојловић, додајући да изборни услови јесу важни, али да је у овом тренутку бојкот избора бесмислен.

„Док је ова власт надати се да ће ова власт дати изборне услове, то је као надати се да ће месар постати вегетаријанац. Једини начин је да изађете сви и да их победите", поручио је.

На изборе поново излази покрет Доста је било, али самостално.

Први на листи је Саша Радуловић, некадашњи министар привреде у влади коју је тада предводио Александар Вучић као премијер.

Следи Бранка Стаменковић, која је била кандидаткиња на претходним председничким изборима.

На децембарским изборима, покрет Доста је било удружио је снаге са Борисом Тадићем, некадашњим председником Србије.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]