Кинеско-руски односи: Колико је Си Ђинпинг спреман да плати за Путинов рат?

Пекинг се спремио да дочека руског председника Владимира Путина, који је пред његову државничку посету хвалио „неприкосновени" степен односа две земље.

Више од две године после отпочињања његове инвазије на Украјину, Кина се испоставила као кључни савезник.

Она је одбила да осуди рат и наставља трговину са изузетно санкционисаном Русијом, на велико незадовољство САД-а и Европске уније.

Међутим, изгледа да Путин жели више од тога.

Али да ли је Кина спремна да плати ту цену?

Жонглерска тачка

Можда не изненађује што је руски вођа изабрао Кину као прво одредиште за путовање у иностранство откако је прошле недеље положио заклету за пети председнички мандат.

Дводневна државничка посета наступа у тренутку када је њихов однос достигао „до сада највиши степен", изјавио је он кинеским државним медијима.

Говорио је о властитим интересовањима за кинеске борилачке вештине и филозофију, и додао да неки чланови његове породице уче мандарински.

„У светлу тешке међународне ситуације, наши односи само јачају", рекао је он.

Али док се Путин хвалише њиховим пријатељством, Си Ђинпинг би могао да има разлога за забринутост.

САД су најавиле нови контингент санкција против пекиншких и хонгконгшких банака и компанија које сарађују са Москвом, наводно тако помажући да се избегну постојећа ограничења.

Јер, иако Кина не продаје оружје Русији, Вашингтон и Брисел верују да извози технолошку опрему и компоненте кључне за рат.

Током његовог скорашњег путовања у Пекинг, амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је за ББЦ да Кина „помаже у снабдевању највеће претње" по европску безбедност још од Хладног рата.

За њих је ово постала граница која се не прелази.

Али Кина инсистира да је њен став према Украјини неутралан - а да извози, који имају комерцијалну употребу мимо рата, не крше никакве прописе.

Ипак, оптужбе су пратиле Сија Ђинпинга на његовој путовању у Француску прошле недеље, одвраћајући пажњу са онога што је требало да буде кампања умиљавања.

Скептици према Кини и кинески јастребови такође су све гласнији, захтевајући од Сија Ђинпинга да изврши јачи притисак на руског колегу, док ЕУ размишља о увођењу властитих тарифа.

А чињеница је да кинеска посустала привреда не може да приушти такав притисак трговачких партнера.

Слаба потражња код куће значи да су јој преко потребна та инострана тржишта.

Све то доводи Сија Ђинпинга у незавидан положај.

Свега неколико дана пре него што је Русија извршила инвазију на Украјину, двојица лидера најавила су „безгранично пријатељство" у сврху продубљивања сарадње.

То је имало смисла за другове који су колеге у идеолошкој борби против Запада.

Пекинг још увек доживљава Москву као кључну за редефинисање светског поретка којим доминирају САД.

Трговина између њих цвета.

Јефтина руска енергија, у коју спадају сталне испоруке гаса преко гасовода Снага Сибира, представљају велику корист по Кину.

А опет, како је рат почео да се одужује, тај савез одједном више није деловао тако „безгранично".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Под један, тај израз је готово потпуно нестао из државних медија, показала је анализа ББЦ-ја.

Пекинг је почео да умањује безграничну природу стратешког партнерства са Москвом, тврди Џао Тонг, виши стручни сарадник при Карнегијевој задужбини.

„Иако Кина подржава циљ подривања утицаја Запада, она се не слаже са неким руским тактикама, међу њима претњом употребом нуклеарног оружја. Кина је акутно свесна ризика од штете по властиту репутацију ако делује као да пружа безусловну подршку Русији и она непрестано рафинише властиту стратегију да би појачала доживљени легитимитет на светској сцени.

На скорашњем путовању у Европу, Си Ђинпинг је изјавио да његова земља „није ни творац кризе, нити њен саучесник или учесник", сматра он.

Кина то такође упорно понавља властитим грађанима.

'Украјинци још увек крваве у рововима'

Али декларисана неутралност не значи да су симпатије према Украјини лако видљиве у кинеским крајње цензурисаним медијима.

Кинески државни медији и даље оправдавају руску инвазију, називајући је брзом одмаздом Москве против ширења НАТО-а под покровитељством САД.

Кад је кинески уметник Су Веишин видео како прве громовите експлозије потресају украјинску престоницу Кијев на телевизији 2022. године, осетио је потребу да то документује.

„Немам оружје, али има своје перо", рекао је он за ББЦ из свог студија у САД.

Његов први цртеж, портрет украјинског председника Владимира Зеленског, био је хит на друштвеним мрежама.

„Сликам сваки дан откако је почео рат. Нисам стао чак ни на један дан. Кад сам добио ковид, кад сам путовао у иностранство, и даље сам цртао сваки дан."

Иако његови радови нису цензурисани у Кини, реакције које су изазвали су га изненадиле.

„То је прилично другачије у односу на моје пређашње искуство", рекао је он.

„Кад сам сликао рударе, сви коментари које сам добио били су позитивни. Чак и моје слике културне револуције добиле су похвале. Једва да је било критика."

Али овај пут, каже он, доживео је бурне реакције.

„Све је то у реду, блокирао сам их.

„Неки од мојих пријатеља су престали да ми буду пријатељи на друштвеним мрежама зато што имају другачије ставове. Али шта ја ту могу? Верујем да радим праву ствар. Желим да будем узор мојој ћерки", ", каже он.

То је трачак наде за Украјинце као што је Вита Голод, које жели да утиче на кинеско мњење.

Она је била у Кијеву кад је избио рат и одлучила је да искористи течно познавање мандаринског да преводи украјинске вести на кинески како би могла да их подели на друштвеним мрежама.

„Желели смо да предочимо људима истину о овом рату, зато што смо знали да у то време није било украјинских новинских агенција или медија у Кини", рекла је она за ББЦ током посете Пекингу.

Она је сада председница Украјинског удружења синолога.

„Било је емотивно тешко, да будем искрена, и изискивало је много времена", каже она.

Тим од стотинак људи преводио је званичне вести, говоре председника Зеленског и приче о обичним Украјинцима затеченим у ратној зони, додаје.

Она каже како се нада да ће организовати посету кинеских интелектуалаца Украјини да могу властитим очима да се увере у разарање и на крају помогну да се изврши притисак на Русију.

Свесна је да је то амбициозан циљ, али жели да покуша.

Њен брат је на фронту а њени родитељи још увек живе у њиховом родном месту надомак Буче.

„Људи у Украјини још увек пате, они се још увек скривају по склоништима, још увек крваре у рововима.

„Украјини су потребне санкције против Русије а не лепе речи", сматра она.

До сада њен рад није био цензурисан, што указује на извесну толеранцију кинеске владе.

Си, миротворац

Постоји и други гласови из Пекинга који сугеришу на појављивање пукотина у ономе колико су далеко спремни да иду неки припадници кинеске јавности, макар, да би подржали ово безгранично пријатељство.

Фенг Јуђун, директор Цента за руске и централноазијске студије на Универзитету Фудан, недавно је написао за Економист да ће Русија сигурно изгубити у Украјини.

То је храбро мишљење у Кини.

Али, с друге стране, Си Ђинпинг је такође сугерисао амбицију да постане миротворац.

У марту прошле године, свега неколико дана после његове државне посете Москви, позвао је телефоном украјинског председника Владимира Зеленског и истакао да је Кина „одувек била на страни мира".

Кина је такође објавила мировни план у 12 тачака који се залаже против употребе нуклеарног оружја.

А опет кад се председник Путин и Си Ђинпинг буду састали ове недеље, ниједан од њих двојице највероватније неће сигнализирати значајнији помак у њиховој политици.

Али, уз све веће нестрпљење Запада према њиховом савезу и до сада неоствареним надама Сија Ђинпинга да одигра улогу миротворца, он ће добрано одвагати ризик од настављања стајања „раме уз раме" са међународним изопштеником ког је некада звао и другом и „драгим пријатељем".

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]