Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u ponedeljak sa komesarom Evropske unije (EU) za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varhejijem, a glavne teme njihovog razgovora bile su proces proširenja EU, sprovođenje Plana rasta ekonomija zemalja u regionu, kao i mogućnost otvaranja novog klastera u pregovorima Srbije.
Prilikom obraćanja medijima, Varhelji je rekao da se nada da će Srbija tokom trajanja mandata sledećeg sastava Evropske komisije postati punopravna članica Evropske unije.
"Moramo ponovo da uspostavimo momentum. Imali smo prethodnu komisiju koja je započela svoj rad rekavši da neće biti proširenja i mislim da smo to prevazišli. Nadam se da ću videti da će se sa narednom Evropskom komisijom i Srbija priključiti EU. Mi sada pravimo sve alate, spremamo sav zamajac kako bi naredna komisija mogla da donese rezultate kada je reč o proširenju", rekao je, dodajući da je u periodu od pet godina "savršeno moguće" proširenje EU.
Predsednik Srbije se nadovezao rekavši da je njegova procena "da niko neće ući u Evropsku uniju pre Ukrajine, već da samo može da se dogodi da uđe istovremeno sa tom državom".
"Gospodin Varhelji očekuje da se u narednom mandatu napravi veliki 'Big Bang' ili veliko proširenje Evropske unije u kojem bi trebalo da učestvuje Srbija. To bi za nas bile izuzetne vesti, ali smo to do sada više puta slušali. Za njih je Ukrajina trenutno apsolutno najvažnija", rekao je Vučić.
Dodao je da nije uveren da li je takvo proširenje moguće unapred predvideti, ali je istakao da će Srbija nastaviti da se sprema kako bi bila što bliža EU.
Evropski komesar je naveo da je sa Vučićem razgovarao o Planu rasta koji bi trebalo da ubrza pristupanje Srbije EU, a predsednik Srbije je kazao da će prva sredstva iz tog plana uskoro biti isplaćena Srbiji.
Naveo je i da će reforme i sredstva za njihovo sprovođenje značiti "dramatičan skok" za Srbiju u pogledu plata, penzija i životnog standarda.
“Tih prvih šest milijardi je važan novac koji pokazuje posvećenost EU reformama. Hoću građanima Srbije da kažem da imamo na čemu da radimo i da imamo na čemu da budemo zahvalni. Nije reč samo o novcu, reč je i o strukturnim reformama i stvarima od kojih građani Srbije mogu da imaju samo boljitak i bolji život”, ocenio je.
Varhelji je ocenio da bi plan ubrzanja procesa pridruživanja, ubrzanja reformi, realizacija uslova za pridruživanje i postizanje pristupa jedinstvenom tržištu i pre zvaničnog proširenja EU na ovaj deo Evrope doneo korist svim građanima.
"Ključno je da plan rasta funkcioniše, a da bi se to desilo, region mora da funkcioniše kao jedan. Ceo region mora da se pridruži i onda će imati jednake uslove kao i zemlje članice EU. Zato će postepena integracija biti ključna", kazao je.
Vučić je kazao i da je siguran da će, ukoliko neusaglašenost spoljne politike sa EU ne bude smetnja, Srbija do kraja godine otvoriti treći klaster pregovaračkih poglavlja u procesu pridruživanja.
"To bi bio veliki zamajac, veliki pomak napred", dodao je.
Predsednik Srbije je rekao i da se spremio da prisustvuje Samitu lidera Zapadnog Balkana koji će u sredu 16. maja biti održan u Kotoru, ali da ipak neće moći tamo da dođe jer će tog dana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija "najverovatnije" biti održana sednica o rezoluciji o genocidu u Srebrenici.
Vučić je istakao da će otputovati u Njujork "kako bi pružio odgovor onima koji bi želeli da optuže Srbe da su genocidan narod".
Ipak, prema saznanjima Glasa Amerike, glasanja verovatno neće biti u sredu, ali se definitivno bliži trenutak kada će se rezolucija naći na dnevnom redu.
Komesar Varhelji je rekao da se apsolutno ne slaže sa stigmatizacijom srpskog naroda kada je reč o rezoluciji o Srebrenici, ističući da kolektivna krivica i kolektivno kažnjavanje “nikad nije bilo deo vrednosti EU“.
“Ne slažem se sa stavom kolektivne krivice, ne mislim da su stigmatizacija srpskog naroda i kolektivna krivica održiv izbor niti će to doprineti prevazilaženju strahota balkanskih ratova“, rekao je Varhelji.
Vučić je zahvalio Varheljiju na "preciznim rečima oko nepotrebnosti postojanja kolektivne ili nemogućnosti karakterisanja čitave jedne nacije kao kolektivnog krivca za zločine koji su počinjeni".
Inače, sastanku predstavnika Srbije i delegacije EU u Beogradu prisustvovali su i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Srbije u EU Danijel Apostolović, ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije Tanja Miščević i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Vučić i Varhelji razgovarali su prethodno 4. aprila telefonom, a tema je bila uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan koji su odobrili Evropski parlament i Evropski savet, a čiji je cilj podrška zemalja u regionu u njihovom reformskom procesu, kao i da stimuliše njihovo ekonomsko približavanje EU na osnovu reformskih agendi bloka.
Pored toga, Fond treba da pomogne i u usklađivanju partnerskih zemalja kad je reč o vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU u cilju budućeg članstva u EU.
