Seks i žene: Kako pogrešno shvatamo himen

Himen ili vaginalna korona, kako neki smatraju da treba sad da ga zovemo, bio je u središtu pažnje i izvor nervoze vekovima. Kako da jednom za svagda srušimo mitove koji ga okružuju?

„Jesam li devica?", pitala je nepoznata osoba sa drugog kraja interneta, onako usputno, u inboksu Saras Saras.

Saras nije bila sigurna kako da odgovori.

Bilo je to prvi put da je dobila nešto što je opisala kao „vaginalni selfi".

U ono vreme, Saras je bila administratorka Fejsbuk stranice Love Matters na arapskom, koja na društvenim mrežama deli savete za veze i iz seksualnog obrazovanja.

„Rekla je da je bila u vezi i da se sada sprema da se veri, i želela je da bude sigurna da je još devica", objašnjava Saras.

Ona potom zastaje i pravi grimasu.

„Mrzim tu reč: maftuha - pitala je da li je to, pitala je da li je 'otvorena'."

Ono što je neznanka zapravo želela da zna bilo je da li Saras može da vidi njen himen - i da joj potvrdi da je „netaknut" - zbog pritiska u njenoj zajednici da bude devica na dan venčanja, i da njen muž to vidi, naočigled, u formi krvi.

Ovo verovanje da himen pruža fizički „dokaz" seksualnog istorijata premisa je koja stoji iza testiranja devičanstva, prakse koju je osudila Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine kao narušavanje ljudskih prava.

Takvi testovi mogu da poprime razne oblike; od fizičkih pregleda merenja himena ili vaginalne elastičnosti do rituala prve bračne noći kada se očekuje da se pojavi krvavi čaršav i on čak da se pokaže porodicama mlade i mladoženje.

Uprkos tome što to nema naučnih osnova - i uprkos tome što je devičanstvo samo po sebi društveni konstrukt bez biološke realnosti - milioni širom sveta nastavljaju da veruju da je seksualni istorijat žene nekako upisan u njenu anatomiju i da sve cisrodne žene krvare prilikom prvog seksa.

Nijedno od toga, naravno, nije istina - a opet takva verovanja mogu da se pronađu u jezicima, verama i zajednicama širom planete.

U mojoj knjizi Kad je izgubiš, pokušala sam da iscrtam neku vrstu kartografije ovog ljudskog mita - zapisujući pitanja koja ljudi poput Saras postavljaju o njemu, gde se ovakva verovanja gaje i ko to radi, kao i da li iza njegove uporne moći stoji oskudica naučnih istraživanja.

Pronašla sam obilje naučnih istraživanja koji ruše ovaj mit.

Ali otkrila sam i svet u kom lekari pothranjuju ovu ideju, mnoga zakonodavna tela ga podržavaju i gde je često prisutno potpuno nipodaštavanje tačnih informacija o himenu u seksualnom obrazovanju širom planete.

Himen je malo, membransko tkivo koje može da se pronađe blizu vaginalnog otvora.

Zaista je prilično neverovatno da se jednom tako malom parčetu naizgled beskorisnog tkiva pripisuje toliko mnogo činjenično pogrešne namene.

U naučnoj zajednici još se vodi rasprava o tome zašto himen uopšte postoji.

Je li to ostatak iz vremena kad su naši praistorijski sisarski oblici ispuzali iz vode na kopno?

Da li je on tu da pomogne da se fekalne bakterije ne uvuku u vaginu kod novorođenčeta?

Niko zaista ne zna.

Čini se da tkivo ima više namene kod nekih drugih vrsta - himen zamorčića se rastvori kad su u teranju i ponovo izraste kad završe, na primer.

Ali naš ne izvodi tako raskošne trikove.

Mnogi ljudi pogrešno veruju da himen potpuno zatvara vaginu, ne shvatajući da bi to značilo da žena ne može da menstruira (mali broj žena zapravo ima ovo stanje i može da se podvrgne himenektomiji kako bi joj se otvorio kanal).

Umesto toga, većina himena ima prstenast ili oblik polumeseca i može da poprimi brojne oblike različite tankoće i debljine.

Samo malom broju nas objašnjeno je da on može da se menja kako starimo, da neki od nas nisu rođeni s njim ili da može potpuno da nestane sam od sebe kad dostignemo seksualnu zrelost.

Ili da širok dijapazon aktivnosti može da ga razvuče ili pokida, od vežbi do menstruacije i, jeste penetrativnog seksa.

Ali to ne znači da ima bilo kakvih osnova u ideji da možete da procenite nečiju seksualnu aktivnost običnim pregledom himena.

Mala studija sprovedena na 36 trudnica tinejdžerskog uzrasta objavljena 2004. godine, na primer, pokazala je da je medicinsko osoblje moglo da pronađe „definitivne dokaze o penetraciji" u svega dva slučaja.

Jedna druga studija iz 2004. godine pokazala je da 52 odsto intervjuisanih seksualno aktivnih devojaka nije imalo „nikakve prepoznatljive promene na tkivu himena".

Binarna ideja da smo ili seksualno aktivne i nemamo vidljiv himen ili da nismo seksualno aktivne i imamo ga, naprosto nije tačna.

„Krv na čaršavu"

Krv na čaršavu, tip testa devičanstva koji se koristi širom sveta, takođe je zasnovan na neistinama.

Neki himeni mogu da krvare kad se prvi put rastegnu ako je čin nagao ili ako niste opušteni, ali bilo kakvo krvarenje verovatnije će poteći od poderotina vaginalnog zida zbog grubog seksa ili nedostatka lubrikacije.

Krvarenje od prvog seksa može ali ne mora da se desi, baš kao što krvarenje od bilo kog seksa može ili ne mora da se desi.

Razlozi za krvarenje tokom seksa uključuju anksioznost, nedovoljnu uzbuđenost ili nažuljanost zbog infekcije.

Kad je jedna akušerka anketirala 41 koleginicu, pitavši ih da li su krvarile kad su prvi put imale seks, 63 odsto njih reklo je da nije.

Ali u zemljama koje nastavljaju visoko da cene devičanstvo i kontrolišu žensku seksualnost, vrlo je malo prostora za ovu biološku nijansu.

Studija iz 2011. godine sa Univerziteta Dicle u Turskoj pokazala je da 72,1 odsto studentkinja i 74,2 odsto studenata veruje da himen simboliše devičanstvo; 30,1 odsto muškaraca smatralo je da „krvavi čaršav" treba da se pokaže porodici na dan venčanja.

Ovo može da ima ozbiljne posledice po sposobnost žena da pristupe pozitivnom seksualnom zdravlju, da ih spreči da istraže vlastiti seksualni identitet i da izazove anksioznost u vezi sa seksom.

Socijalna studija u Gizi, u Egiptu, pokazala je da je većina intervjuisanih žena iskusila anksioznost pre prve bračne noći, kao i bol i paniku tokom i posle nje, zbog ideja koje prate devičanstvo i himen.

U libanskoj anketi na univerzitetskim studentima sprovedenoj 2013. godine, skoro 43 odsto intervjuisanih žena reklo je da ne želi seks pre braka iz straha da neće krvariti prve bračne noći.

Još jedna studija iz Libana, ova iz 2017. godine, pokazala je da od 416 intervjuisanih žena, oko 40 odsto njih prijavilo da je imalo analni ili oralni seks da bi sačuvale himen za brak.

U mom istraživanju, pronašla sam nebrojeno mnogo onlajn objava žena uplašenih da je masturbiranje dovelo do gubitka njihovog himena ili su bile toliko preplašene da se dodiruju da to nikad nisu ni činile.

Medicinske neistine

Mit o himenu ne utiče samo na seksualno blagostanje žena i njihovu ravnopravnost - već može da utiče i na njihov pristup pravdi.

Pakistan je tek nedavno zabranio testove devičanstva za žrtve silovanja u sudskim slučajevima; nekoliko zemalja, naročito u Aziji, na Bliskom istoku i u severnoj i južnoj Africi, još ih sprovode.

A mnogi lekari širom sveta nude izuzetno unosne zahvate rekonstrukcije himena ženama koje su imale predbračni seks i plaše se posledica ako to bude otkriveno.

Dok sam pisala knjigu - godinu dana pre nego što su političari odlučili da ovaj zahvat zabrane u Velikoj Britaniji, u januaru 2022. godine - poslala sam mejl jednom londonskom hirurgu povodom testova devičanstva.

Njegov asistent mi je rekao da mogu da dobijem medicinsku potvrdu da mi je himen netaknut posle pregleda koji košta 390 dolara, ako ga imam.

Ako ga nemam, čeka me zahvat rekonstrukcije himena koji iznosi 7.000 dolara - nakon čega bih dobila istu medicinsku potvrdu.

I dok zakon koji će zabraniti rekonstrukciju himena prolazi kroz proceduru u parlamentu u Velikoj Britaniji, očigledno je da se neki hirurzi trude da je iskoriste do samog kraja, i dalje nudeći ove usluge na britanskom tlu.

Jedan londonski hirurg nastavlja da tvrdi na internetu da rekonstrukcija himena može da bude od „koristi za žene koje su iskusile vaginalne povrede tokom seksualnog odnosa ili napornih fizičkih aktivnosti".

(Naravno, ako himen nema nikakvu biološku svrhu, kakva je korist od invazivnog zahvata u toj oblasti?)

Neistine se šire i na internet stranicama raznih klinika širom planete.

„Himenoplastija vrši se da bi se pacijentkinji vratila njena nevinost", tvrdi jedan libanski hirurg.

„Himenoplastija je vraćanje himena u njegovo prvobitno 'devičansko' stanje", tvrdi jedan u Njujorku.

Kako iskoreniti mit o himenu?

Za početak, mogla bi da se ukaže na neka od ovih istraživanja, kao i da se promeni pravna praksa koje podržava testove devičanstva i spreče zdravstveni radnici da dovode ljude u zabludu.

Problem je što mnoge od ovih ideja ne samo da se šire generacijama, već ih potpiruju ideje koje nužno ne podržavaju naučne poruke.

Ako verujete u kulturološku ideju o nevinosti i podržavate rodnu neravnopravnost koja stoji iza nje, možda će morati da se desi seizmička promena u društvu da biste razmišljali drugačije.

Neki misle da je jedan od načina da se mit okonča jednom za svagda da se himenu potpuno promeni ime.

Imajući u vidu da na mnogim jezicima on bukvalno znači „membrana devičanstva" - među kojima arapski i češki - to zvuči kao dobra ideja.

I zaista, istraživanje je pokazalo da bi preimenovanje himena možda pomoglo u menjanju njegove percepcije.

Švedsko udruženje za seksualno obrazovanje je 2009. godine odlučilo da promeni reč za „membranu devičanstva" - modomšina, u „vaginalna korona" - slidkrans.

Reč je počela da se koristi svuda: na lecima službi za seksualno zdravlje, u dnevnim listovima, u švedskom zvaničnom telu za planiranje jezika i u svim budućim komunikacijama udruženja.

Skoro 10 godina kasnije, istraživačica Karin Miles otkrila je da 86 odsto anketiranih zdravstvenih profesionalaca koristi reč „vaginalna korona" na klinikama i na predavanjima.

I iako je samo 22 odsto mladih čulo za nju, manje njih je pokazalo znake da doživljava himen na tradicionalno patrijarhalni način.

Mnogi koji nisu nužno koristili novu reč i dalje su ponavljali seksualno-pozitivnu frazeologiju iz letaka udruženja.

Od malog broja njih koji jesu znali za novu reč, većina je opisala modomšinu kao „mit".

Drugi su naprosto izjavljivali da ona „ne postoji".

A mnogi su isticali da je ideja stara ili nešto u šta su verovali ranije, u detinjstvu ili pre nego što im je neko otkrio da je to laž.

Promena u jeziku ne dešava se preko noći, ali to jeste nekakav početak.

Ima mnogo seksualnih edukatora na engleskom govornom području koji takođe veruju da bi trebalo da i mi uvedemo vaginalnu koronu.

Naša vlastita reč potiče od starogrčkog boga Himena - koji je, indikativno, bio bog braka - a mitovi oko membrane bespovratno su ukaljali našu vlastitu reč za nju.

Šveđani nisu bili uspešni samo u promeni reči; oni su i objasnili zašto su je promenili, i mladim ljudima i zdravstvenim radnicima.

I dok se vlade širom sveta sve više interesuju za zabranjivanje prakse kao što je testiranje devičanstva i rekonstrukcije himena, ne bi bilo loše da malo razmisle o tome kako da razlozi koji stoje iza njihovih zabrana stignu u učionice i studentske amfiteatre.

Na taj način možda nećemo dopustiti da se ovi opasni mitovi ikada vrate.

Ovaj članak adaptiran je iz knjige: Kad je izgubiš: Seksualno obrazovanje za 21. vek.

Autorka i novinarka Sofija Smit Gejler može da se nađe kao @sophiasgaler na Tviteru.

Pogledajte video: Zašto se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih 40 godina

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]