Srbija i politika: Vučić vanredne izbore najavio „za 4. mart ili malo ranije", deo opozicije potpisao „Dogovor za pobedu"

Tekst je ažuriran 21. septembra 2023.

Gotovo pet meseci posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda i protesta u više gradova u Srbiji, vlast tvrdi da je voljna da izađe u susret zahtevu za vanrednim parlamentarnim izborima dela opozicije, među kojom postoje prve naznake potencijalnih izbornih koalicija.

Organizatori protesta „Srbija protiv nasilja" potpisali su „Dogovor za pobedu" koji podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".

„Nismo se sakupili zbog najboljeg rezultata, već zbog pobede. I zato tražimo ne podršku građana, već uključivanje građana, da svi zajedno damo koliko možemo da se izborimo za život u normalnoj državi", izjavio je Radomir Lazović, poslanik „Zeleno-levog" kluba.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prethodno je 17. septembra izjavio da će „izbori biti 4. marta ili nedelju dana ranije".

„Izbora će biti, ja sam spreman da izađem opoziciji u susret i da u skladu sa onim što su oni tražili budu raspisani do kraja ove, a održani marta iduće godine", rekao je Vučić u intervjuu Televiziji Pink.

Dodao je da će izbore raspisati do 31. decembra za 4. mart.

Kaže i da je protiv povećanja cenzusa - trenutno je za ulazak u parlament dovoljno da se premaši tri odsto izašlih, a ranije je bilo pet procenata.

Od dva masovna ubistva na teritoriji Beograda početkom maja, do opozicije organizuje proteste širom Srbije.

Sada je njihov glavni zahtev raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Srbije, ali i za Skupštinu grada Beograda, uvereni da mogu da pobede Vučića i Srpsku naprednu stranku u prestonici.

Srpska napredna stranka (SNS) vlada zemljom od 2012. godine i ima čvrstu vlast u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS).

Vučić je u više navrata do sada govorio da je spreman da razgovara sa opozicijom oko izbora i smanjivanja napetosti u društvu, ali da, kako je rekao, oni razgovore ne žele, a i da neće ni izbore.

Poručivao je i da „neće dozvoliti da na ulici pokušaju da dođu na vlast".

„Nasilja je bilo i previše od 1990-ih naovamo, sa tim prošlim vremenima je davno završeno.

„Očekujemo ih na razgovorima, da pokažu malo odgovornosti za društvo, a ne samo za sebe i sitne stranačke potrebe i verujem da ćemo ipak pronaći sagovornike u onima koji bi trebalo da pokažu odgovornost.

„Ako ne dođu, idemo na izbore, a to znači ubrzano raspuštanje skupštine", rekao je Vučić u junu ove godine.

Šta je potpisala opozicija?

Dokument ima 10 tačaka, prenosi Nova.

Između ostalog, predviđa kontrolu izbornog procesa, zajedničku kampanju za izlazak na izbore, formiranje jedne zajedničke ili više ideološki srodnih izbornih lista u zavisnosti „od očekivanog najboljeg rezultata za pobedu na predstojećim izborima".

Sporazum predviđa i isključivanje bilo kakve mogućnosti saradnje i podrške SNS-u i SPS-u.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je da će insistirati na predizbornim uslovima.

„I znate da ih tražimo godinama unazad, a sada u ovakvom zajedništvu, sigurni smo da možemo bar nešto izboriti da budu više fer, više ravnopravni", rekla je Tepić.

Protest i u Skupštini Srbije

Početkom septembra, tokom vanrednog zasedanja sednice skupštine, poslanici opozicije ustali su sa mesta i duvali u pištaljke, držeći u rukama mnoštvo poruka na belim papirima, poput: „Ispunite zahteve".

Ispred tog dela opozicije, poslanik Radomir Lazović rekao je da traže od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se odmah izjasni i hitno raspiše beogradske i parlamentarne izbore.

„Dok ne dobijemo odgovor, ova sednica se neće održati", dodao je Lazović.

Predsednik skupštine Vladimir Orlić rekao je da „sa oduševljenjem" prihvata ideju i inicijativu opozicije o izborima.

„Ja ću o tome informisati nadležne organe, vladu i predsednika, tražićemo da dobijemo odgovore u narednih 30 dana", rekao je Orlić.

Kada su predsednica vlade Ana Brnabić i ministri ulazili u skupštinu, opozicioni poslanici su ih dočekali uzvicima: „Lopovi, lopovi".

Predstavnici vladajuće većine, predvođeni poslanicima Srpske napredne stranke, premijerkom Anom Brnabić i ministrima, oštro su reagovali na ponašanje opozicije.

„Da li je ovo normalna, tolerantna, nenasilna Srbija, da li je ovo borba protiv nasilja?", upitala je retorički Brnabić.

Rekla je da su, dok je poslanik izgovarao da treba da uložimo više u lečenje dece, „imali ste poslanike koji pište, puštaju muziku i igraju".

„Niste i nećete uspeti da blokirate rad parlamenta", poručila je predsednica vlade opoziciji.

Predstavnici opozicionog pokreta Dveri rekli su da podržavaju „zahtev prozapadne opozicije za raspisivanjem izbora".

Opozicija traži i da im budu ispunjeni zahtevi protesta koji su inicirani posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda, u kojem su stradala mahom deca i mladi ljudi.

Jedan od tih zahteva je i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje emituju rijaliti program i koji, kako navodi opozicija, godinama promovišu nasilje, agresiju i nemoral.

Glavna meta opozicije je televizija Pink, čiji je vlasnik Željko Mitrović, koji je uprkos najavama, nastavio da emituje rijaliti program.

U rijaliti programima u Srbiji bilo je učesnika sa sumnjivom prošlošću, osuđivanim kriminalcima, neretko su u njima izbijale i tuče, a bilo je i slučajeva nasilja nad ženama.

Upravo je pred početak vanrednog zasedanja skupštine, TV Pink počela novi rijaliti program.

Poslanica opozicije Marinika Tepić pitala je Anu Brnabić šta se dogodilo sa nalogom od 4. maja da se izrade izmene zakona kojima bi se zabranili sadržaji nasilja, promocije nasilje na televiziji, internetu, društvenim mrežama i portalima koji loše utiču na maloletnike.

Uprkos blokadi skupštine, odnosno protestu dela opozicionih poslanika, skupština je dan kasnije izabrala novog ministra privrede Slobodana Cvetkovića.

Cvetković dolazi na mesto ministra privrede umesto smenjenog Radeta Baste, koji je otvoreno izražavao neslaganja sa politikom vlade.

Više o Cvetkoviću i Basti pročitajte u posebnom testu BBC-ja.

Kad su bili prethodni izbori u Srbiji

Prethodni parlamentarni izbori u Srbiji održani su u aprilu 2022. godine.

Srpska napredna stranka, koja Srbijom vlada od 2012. godine, osvojila je najveći broj glasova, odnosno najviše mesta u skupštini od 250 mesta.

Ipak, SNS, na čijem je čelu do skoro bio Aleksandar Vučić, nije osvojio dovoljan broj glasova da sama napravi vladu.

Rešenje je opet pronađeno u dosadašnjim koalicionim partnerima - Socijalističkoj partiji Srbije i drugim strankama, poput Saveza vojvođanskih Mađara, koja podržava vladu.

Kada je predložio Brnabić za mandatarku za sastav nove vlade u avgustu 2022. godine, Vučić je rekao da će ta vlada biti oročena.

„Ana neće biti četiri godine predsednik Vlade, taj mandat će trajati kraće, doći će do promena u vladi u 2024. godini.

„Ali je veoma važno da ona ostane predsednica vlade da bismo mogli da nastavimo i užurbano radimo na rešavanju problema za jesen i zimu ove godine", poručio je tada Vučić.

Šta traži opozicija?

Posle dve velike tragedije na teritoriji Beograda, u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih, počeli su protesti pod sloganom „Srbija protiv nasilja" na kojima opozicija traži promene u vladi i uopšte odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema.

Opozicija kritikuje vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja, što Vučić i njegovi saradnici poriču i uzvraćaju da je upravo opozicija ta koja poziva na nasilje i da je zloupotrebila tragedije u političke svrhe.

Konkretno, sa protesta je upućeno nekoliko zahteva, među kojima je i smenjivanje ministra policije Bratislava Gašića, koga smatraju „objektivno odgovornim" za tragedije, ali nijedan od zahteva do danas nije usvojen.

Deo opozicije kao rešenje za izlaz iz krize predlagao je prelaznu, tehničku vladu koja bi pripremala uslove za buduće izbore, što Vučić kategorički odbija.

Predsednik Srbije im je odgovorio da se „napetosti uvek rešavaju izborima, ali da su neki pravili tenzije ne zbog političkih zahteva nego jer su imali zahteve pojedinih tajkuna za sprovođenje njihovih interesa".

Poručio je ranije i da u zahtevima sa protesta ne postoji nijedan koji se tiče dece.

„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev", kaže Vučić.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]