Русија и Украјина: Годину и по дана рата - најважнији догађаји
Аутор фотографије, CATHAL MCNAUGHTON/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Од почетка руске инвазије на Украјину прошло је годину и по дана, хиљаде људи су погинуле, милиони су се нашли у избеглиштву, а многи украјински градови су претрпели озбиљна разарања.
Крај рата се не назире, нити су на видику мировни преговори.
Према подацима Уједињених нација, погинуло је више од 9.000 цивила, међу којима и око 500 деце, а рањено готово 17.000 људи.
Ни Русија ни Украјина за сада нису саопштиле број погинулих војника, али ради се о хиљадама.
Према ББЦ истраживању из јуна 2023, на руској страни живот је изгубило барем 25.000 војника.
Осамнаест месеци од када је почео рат, у свету живи више од шест милиона избеглица из Украјине, док су Русију напустиле хиљаде људи, бежећи од мобилизације и економских санкција.
У заробљеништву у Русији наводно је хиљаде Украјинаца.
Рат, који је се води око територија на истоку Украјине, захватио је читаву земљу, али и пограничне територије у Русији, док се и Кијев и Москва последњих месеци често налазе на мети напада беспилотних летелица.
Ситуација је била посебно тешка у стратешки важним, лучким градовима попут Маријупоља и Одесе, одакле се пре рата извозила велика количина житарица, важан извор хране за многе земље у свету, нарочито у Европи и Африци.
Хронологија најважнијих догађаја
За осамнаест месеци, односно 547. дана рата, велики број градова је бомбардован, а водило се и неколико жестоких, вишемесечних битака за поједине градове и области.
2022. година
- Као увертиру у рат, Путин 21. фебруара објављује да Русија признаје независност два отцепљена украјинска региона, самопроглашене Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике.
- У рану зору 24. фебруара, Русија је покренула инвазију на Украјину. Москва званично још није објавила рат Кијеву, а тврди да води „специјалну војну операцију".
- Првих дана рата, руска војска заузела је нуклеарну електрану Запорожје, највећу у Европи.
- Русија 2. марта започела опсаду Маријупоља - лучког, стратешки важног града на југу Украјине. Град је претрпео огромна разарања, а цивилно становништво било је приморано да живи без струје и воде, као и да се евакуише хуманитарним коридорима. Русија је у мају заузела Маријупољ и сада га обнавља.
- Док су крајем марта те године Русија и Украјина имале први, безуспешан покушај мировних преговора у Турској, свет су обишле фотографије мртвих тела на улицама Буче, недалеко од Кијева, а Украјина је први пут оптужила Русију за ратне злочине над цивилима.
- Западне земље, односно Америка и Европска унија, уводе низ санкција Русији у намери да ослабе њену економску и војну моћ. Поједине земље су конфисковале руску државну имовину у иностранству, као и многим руским богаташима. Руси су одговорили: „Заменићемо".
- Руским и белоруским спортистима забрањено је учешће на многим такмичењима, да би им потом на појединим било дозвољено, али под неутралном заставом. И даље није познато да ли ће им бити дозвољено учешће на Олимпијским играма у Паризу 2024. године. Мнопге земље прете да ће бојкотовати Игре ако Русима буде дозвољено да се такмиче.
- Између априла и маја, трајала је бблокада челичане Азовстаљ у Маријупољу, где је било последње уточиште за 2.500 украјинских бораца. Потом су се они предали, Путин је прогласио победу у том граду, а Москва је добила копнену границу са Кримом.
- Финска и Шведска, које имају дугу историју војне неутралности, одлучују да се прикључе НАТО алијанси, а Турска прво ставља вето, да би га потом повукла.
- После референдума, анексија окупираних територија на истоку Украјине добија званичну потврду - на церемонији у Кремљу, Путин ставља потпис на одлуку да мимо међународног права припоји четири украјинске територије - Доњецк, Луганск, Херсонску и Запорошку област. Русија не контролише потпуно ниједну од тих области.
- Само недељу дана касније, у експлозији је тешко оштећен Кримски мост, симбол руске анексије и најдужи мост у Европи.
- Страх Европе у вези са снабдевањем енергентима додатно је појачан у октобру, када долази до експлозије на гасоводу Северни ток, највећем између Русије и Европе. Москва је оптужила Америку и друге западне земље да су одговорне за дизање у ваздух Северног тока. До данас није утврђено ко је за то крив.
- Америка је уложила милијарде долара у одбрану Украјине.
- У новембру, руске снаге су се повукле из јужног града Херсона, једине регионалне престонице коју су освојиле од почетка рата.
- Крајем године, Москва покреће офанзиву на Бахмут, град у Донбасу на истоку Украјине, што ће постати једна од најдужих и најкрвавијих битака до сада.
- Годину дана од почетка руске инвазије на Украјину
- Како је прва година рата у Украјини променила Србију
- Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
- Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
- Како нам је рат у Украјини стигао у џепове - и колико то утиче на психу
2023. година
- Русија проглашава освајање Соледара, стратешки важног града са рудником соли.
- Украјинској православној цркви није продужен закуп Кијевско-печерске лавре најважнијег православног храма у Украјини
- Појављују се први наговештаји раскола међу руским снагама - Војска Русије и група Вагнер, приватна плаћеничка организација, оповргавале су једна другу у јавности ко треба да стекне заслуге за руско заузимање оближњег града Соледара.
- У марту је Међународни кривични суд издао налог за хапшење Путина, теретећи га за ратне злочине у Украјини.
- После пола године тешких борби, у мају је завршена битка за Бахмут. Док се украјинске снаге повлаче, руска војска и Вагнер још једном се гложе око тога ко је извојевао победу.
- Од пролећа 2023. године, све су чешћи напади на руску територију уз границу са Украјином.
- Русија је у марту објавила да је одлучила да распореди тактичко нуклеарно оружје у Белорусији.
- Украјина је у мају покренула контраофанзиву, која до средине августа није донела опипљиве резултате.
- Почетком јуна дигнута је у ваздух велика украјинска брана на југу Нова Каховка. Москва и Кијев су се међусобно оптуживале, а многа насеља су поплављена.
- Крајем јуна, долази до оружане побуне плаћеничке групе Вагнер, која тврди да је заузела Ростов и напредује ка Москви. Русија покреће антитерористичку операцију, а побуна је завршена после 24 сата. Јевгениј Пригожин, шеф Вагнера, рекао је да је подигао побуну незадовољан односом војног врха према његовој приватној војној компанији. Путин је побуну назвао „издајом", али је Пригожин избегао казну - договорено је да се са својим борцима пребаци у Белорусију.
- Финска и Шведска постају чланице НАТО, Украјина на чекањуСредином јула, Русија се повукла из Споразума о житу, тврдећи да нису поштоване одредбе о руском извозу прехрамбених производа и ђубрива. Споразум је потписан 23. јула 2022. године, тачно годину дана пре него што се Русија из њега повукла.
- Америка је у јулу послала Украјини касетну муницију забрањену у већем делу света.
- Почетком августа, вредност руске рубље пада на најнижу вредност од почетка рата.
- Средином августа објављено је да ће западне земље после ракетних система, муниције, тенкова, послати и борбене авионе Ф-16.
- Годину и по дана после почетка руске инвазије на Украјину, председник Србије Александар Вучић први пут је лицем у лице разговарао са украјинским председником Зеленским.
- Крајем августа, у Русији је пао авион, а на листи путника био је и шеф плаћеничке групе Вагнер Јевгениј Пригожин.
- Годину по дана од почетка рата, Србија је, уз Белорусију, остала једина земља Европе која није увела санкције Русији.
Погледајте видео о Русима који су се настанили у Србији:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
