Srbija i Kosovo: Šta piše u Aneksu sporazuma Beograda i Prištine, ali i da li on rešava sva otvorena pitanja

Sporazum Srbije i Kosova nema potpise lidera koji su ga postigli, ali ima načelne detalje primene onoga o čemu su se saglasili Beograd i Priština.

Za manje od mesec dana, Beograd i Priština postigli su već drugi dogovor, iako im je za ovaj bilo potrebno dvanaest sati pregovaranja.

U potpunoj osamljenosti vile nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita kraj makedonskog grada Ohrida, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti proveli su dan u društvu posrednika - visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka.

Iako dug proces nisu okončali svečanim potpisivanjem, evropski pregovarači smatraju da je posao završen i da dogovor postoji.

Sa tim su saglasni i predstavnici Beograda i Prištine, a njihove izjave posle celodnevnog sastanka u velikoj meri se podudaraju - što najčešće nije bio slučaj u prethodnim rundama dijaloga.

Postizanjem sporazuma okončana je prva runda u aktuelnoj seriji pregovora Srbije i Kosova koja nije održana u Briselu.

Radost zbog postignutog dogovora podelili su i formalni domaćin susreta, makedonski premijer Dimitar Kovačevski, kao i specijalni američki izaslanik Gabrijel Eskobar.

Šta piše u Aneksu sporazuma?

Aneks sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kako je na zvaničnom sajtu Evropske službe za spoljne poslove nazvan dogovoreni dokument, predstavlja dodatak ranije postignutom Sporazumu.

Sve detalje o Sporazumu možete pročitati ovde, a u Aneksu se u 12 tačaka pojašnjavaju neki detalji koji su ostali nedefinisani posle postizanja dogovora 27. februara.

Ključne poruke Aneksa su:

Šta je ko dobio, a šta izgubio?

Kada je u septembru 2022. godine nemačko-francuski tandem diplomata u strogoj tajnosti pokrenuo proces pregovora o sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, možda su im ambicije sezale i dalje od onoga što je ostalo na papiru šest meseci kasnije.

Veću početnu ambiciju i daleko skromniji rezultat kroz skicu ohridskih pregovora potvrdio je i visoki predstavnik EU Žozep Borelj koji je posle sastanka rekao da je na početku dana stranama bio ponuđen daleko ambiciozniji nacrt Aneksa, ali da o njemu nije postignut dogovor.

„To se desilo jer Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno o materiji.

„Sa druge strane, Srbija je prethodno izjavila da neće potpisivati sporazum, iako su bili spremni za sprovođenje", rekao je Borelj.

Ipak, deset godina posle prethodnog Briselskog sporazuma, Evropska unija uspela je da posreduje u postizanju još jednog dogovora Beograda i Prištine - i to je najveći uspeh evrodiplomata.

Poučeni primerom brojnih dogovora koji nikad nisu sprovedeni, evropski posrednici sada su znatno više pažnje posvetili mehanizmima primene.

Otuda i u Aneksu jasno stoji i „šargarepa" - nastavak evropske integracije i finansijska korist od donatorske konferencije, ali i „štap" - direktne posledice koje bi nesprovođenje moglo da ima na ove dve koristi.

Evropljani su pohvale dobili i od stalno prisutnog američkog izaslanika Gabrijela Eskobara čija uloga u pregovorima nije bila direktna, ali takođe nijedna važna runda nije održana bez njegovog prisustva.

„Sjedinjene Države čestitaju stranama na postizanju teškog, ali neophodnog dogovora koji će omogućiti mirne i predvidive odnose dve strane.

„On otvara ne samo svetliju evroatlantsku budućnost za obe zemlje, već otvara vrata regionu da uđe u novu eru mira", rekao je Eskobar po završetku ohridskog sastanka, obećavajući pomoć u primeni sporazuma.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne propušta priliku da u javnosti istakne da nije često radostan, ali je posle ohridskog susreta rekao da ima „zrno zadovoljstva".

„Nekakav dogovor smo postigli i ja sam zadovoljan zbog toga, mada svakako ovo neće biti sve", rekao je Vučić, uporno navodeći da će plan primene morati da bude dopunjavan, kao i da on ne predstavlja kraj, već početak procesa.

Ipak, predsednik Srbije izdvojiće ono što za njega i dalje predstavlja početak procesa.

„Za nas je najznačajnije što je kao prioritet stavljeno formiranje Zajednice srpskih opština, i to u skladu sa prethodno postignutim sporazumima u okviru dijaloga - zbog toga sam zaista zadovoljan."

Ni Aneksom, ipak, nije pojašnjena još jedna od tačaka iz Sporazuma koja se različito tumačila - da se Srbija neće sprečavati Kosovo u učlanjenju u bilo koju međunarodnu organizaciju.

„Nije pojašnjena i bolje da ja ne govorim o tome."

BBC: „Zašto?"

Vučić: „Pa zato što je nema u implementacionom planu."

BBC: „To uopšte niste definisali?"

Vučić: „Nismo definisali zbog svega što sam govorio."

„Nisam potpisao ništa, Kosovo nije država"

Jutro posle dugotrajnog sastanka u Ohridu, Vučić je izašao pred novinare u Beogradu, detaljno govoreći o tačkama Aneksa.

Ali pre svega da još jednom podvuče da ništa nije potpisao.

„Nisam, niti ću jer je Srbija je međunarodno-pravno priznata država, a Republika Kosovo, kako je oni nazivaju, za mene nije pravno priznata država i zato ne želim da pravim međunarodne sporazume sa Kosovom".

Rekao je da posle svakog samita, susreta, „nedvosmisleno govori o crvenim linijama Srbije, a one se odnose na priznanje Kosova i prijem u UN".

„Upravo zbog toga nismo potpisali ni ono što je EU nazvala sporazumom, kao ni Aneks", dodao je.

Iako nema njegovog potpisa, Vučić kaže da prihvata predloženi koncept i da će raditi na njegovoj implementaciji.

Kao pozitivnu stvar, istakao je to da Srbija više ne zavisi isključivo ili u velikoj meri od dobre volje Prištine, „već i od onoga što smo spremni sami da uradimo kada je reč o evropskom putu".

Još jednom je podvukao značaj osnivanja Zajednice srpskih opština i to što se s tim u vezi „u Aneksu nedvosmisleno spominju dogovori koji su postignuti u procesu dijaloga" - citirao je tekst.

Kurti je u izjavi posle sastanka pominjao plan Martija Ahtisarija, ali nas taj plan ne zanima jer ga Srbije nije usvojila i on nije deo dijaloga, rekao je Vučić.

Šta je plan nekadašnjeg specijalnog izaslanika UN pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

„Imamo poppise na četiri sporazuma koja se tiču ZSO, negde Hašima Tačija i Ise Mustafe, na nekim Ivice Dačića (ministra spoljnih poslova Srbije), na drugima moj", dodao je.

Prema Vučićevim rečima, ZSO je važna za sve Srbe na Kosovu, ali pre svega za one južno od Ibra koji, kako kaže „žive kao u getu".

„Time će Srbi dobiti institucionalni okvir za delovanje, organ koji ima predsednika, savet i skupštinu koja će komunicirati i sa centralnim vlastima", rekao je.

Kaže i da se nada da će Priština ispuniti obavezu, ali...

„Plašim se da će biti mnogo teže od onoga što danas mislim", dodao je.

Još jedna važna tačka je i rešavanje pitanja nestalih osoba, a Vučić je izneo podatak da je reč o 3.272 ljudi.

„Svi žele da se reši problem nestalih osoba, svaka majka želi da zna gde joj je dete zakopano ili da li je živo. To je ljudska, civilizacijska, humanitarn astvar.

„Priština je do sada to koristila kao pritisak za ratnu odštetu, koju bi tobože Srbija trebalo da prati", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, „kada mislite da razgovarate o sitnim stvarima iza svega stoji neki trik."

„Želimo da sarađujemo sa Albancima, da pravimo poslove, da putujemo. Ne možete da živite sa zidovima od 100 metara, to su glupe ideje", poručio je.

Vučić je najavio da će sa predstavnicima parlamentarnih stranaka dogovoriti da li će se dokumenta koja je prihvatio naći pred Skupštinom Srbije.

Premijer Kosova došao je i na Ohrid sa penkalom spremnim za potpis, ali ga ponovo - nije upotrebio.

„Druga strana, baš kao i na poslednjem sastanku u Briselu, izbegava da potpiše Sporazum, a sada i Aneks.

„Sada je na Evropskoj uniji da pronađe mehanizam da ovaj dokument postane pravno i međunarodno obavezujuć."

Za Kosovo je i Aneksom postalo obavezujuće da se bavi pitanjem prava srpske zajednice.

„Član 10 Sporazuma, koji zapravo znači međusobno priznanje Kosova i Srbije, podrazumeva da će svih 39 do sada postignutih sporazuma biti sprovedeno.

„Među tim sporazumima jesu i oni iz 2013. i 2015. godine, ali ja sam ponovio da bilo kakvo sprovođenje tih sporazuma ne sme biti u suprotnosti sa našim Ustavom i zakonima."

Kurti kaže da je rekao predsedniku Srbije, ali i evropskim predstavnicima, da treba bolje da se pripremimo i ne primenjujemo iste greške i u narednih deset godina.

„Piše da odmah treba da počnemo sa razgovorima što se tiče samouprave, mada nisam baš siguran da je to prava reč, za srpsku zajednicu.

„Mi smo te razgovore već počeli na neki način, ali treba još mnogo da bismo došli do konkretnog zaključka."

Kosovski premijer rekao je i da je pitanje lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova unutrašnje pitanje Prištine, dok je srpski predsednik rekao da će o učešću Srpske liste razgovarati sa njenim predstavnicima.

Lokalni izbori u tri opštine zakazani su za 23. april, bili su već jednom odlagani, a raspisani su jer su predstavnici Srpske liste napustili institucije Kosova.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]