Papa Franja odlučio: Smrtna kazna uvek nedopustiva

Papa Franja je promenio zvanično mišljenje katoličke vere i suprotstavio se smrtnoj kazni u svim okolnostima, saopštio je Vatikan.

Crkvena doktrina koja sumira sva dosadašnja učenja, ranije je imala stav da je smrtna kazna u nekim slučajvima dopuštena.

Sada glasi da je kazna smrću „neprihvatljiva jer predstavlja napad na dostojanstvo svake osobe".

Papa Franja se i ranije već izjasnio protiv pogubljenja.

Prošlog oktobra, rekao je da je crkvena politika smrtne kazne bila oblast u kojoj učenje nije statično i da može da se promeni.

Kako je tekla promena?

Tekst kateizma, crkvene doktrine, prvi put je postavio papa Jovan Pavle Drugi u oktobru 1992. godine, a u njemu je pisalo da je smrtna kazna „odgovarajući odgovor na težinu zločina i da je prihvatljivo, mada ekstremno, sredstvo za očuvanje zajedničkog dobra".

Međutim, novi tekst kaže da postoji „sve veća svest o tome da dostojanstvo osobe ne treba da se izgubi čak i nakon izvršenja veoma ozbiljnih zločina".

Takođe se tvrdi da današnje efikasnije metode zatvaranja štite građane i „definitivno ostavljaju priliku da se krivci pokaju".

Crkva će sada raditi odlučno na ukidanju smrtne kazne širom sveta, navodi se u saopštenju iz Vatikana.

Sudar sa konzervativcima u SAD?

Džejms Rejnolds, BBC, Rim

Katolička crkva može svoju veru da bazira na neizmenjenoj Bibliji, ali to ne sprečava instituciju da ažurira neka od najvažnijih učenja.

Pre nekoliko vekova, pape su zvale hrišćane u Sveti rat, komandovale su vojskama i pokazivale su malo uznemirenosti zbog ubijanja neprijatelja. U današnje vreme, pape su se postavile kao simboli globalnog mira. Ali do sada je Crkva učila vernike da je „smrtna kazna prihvatljivo, mada ekstremno sredstvo za očuvanje zajedničkog dobra".

Papa Franja, koji je poznat po milosrđu, sada je odlučio da to promeni i označio smrtnu kaznu „neprihvatljivom". To može dovesti do direktnog sukoba Crkve sa katoličkim konzervativcima u SAD, koji insistiraju da je smrtna kazna opravdana.

Istorijski gledano, Crkva se uglavnom nije suptotstavljala smrtnoj kazni, uključujući i 20. vek. Papa Pijus je 1952. rekao da smrtna kazna nije kršenje univerzalnog prava na život.

Papa Jovan Pavle Drugi se zalagao za zatvor pre nego za pogubljenje, kad god je to bilo moguće, iako je Džozef Racinger, koji je kasnije postao papa Benedikt Šesnaesti, napisao da bi smrtna kazna mogla biti dopuštena.

Gde je smrtna kazna i dalje legalna?

Smrtna kazna je i dalje legalna u 53 zemlje širom sveta.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je 22 odsto stanovništva katoličko, pogubljenje je i dalje dozvoljeno u 31 državi.

I dalje je dozvoljena na Kubi, Dominikani i u Ugandi - gde je oko polovine stanovništva katoličke vere.

Jedina zemlja u Evropi gde je pogubljenje i dalje legalno je Belorusija, koja ima značajnu katoličku manjinu od oko sedam odsto stanovništva.

Burkina Faso, Madagaskar i Benin, gde veliki broj stanovništva priznaje katoličanstvo, zabranili su smrtnu kaznu poslednjih godina.