Ogromne jaruge gutaju čitava naselja širom sveta
Idite na dole da biste nastavili
Ovo je nekada bila prometna ulica u Burićikupu, gradu u severoistočnom Brazilu.
Danas je to beskrajni ponor dubok 80 metara – u njega bi mogla da stane dvadesetospratna zgrada.
Kanjoni poput ovog lokalno su poznati kao „vosoroka“ iliti „razdvojena zemlja“ na domorodačkom jeziku Tupi-Guarani.
Fenomen je rezultat erozije jaruga (denudacije), jednog od najagresivnijih oblika propadanja zemljišta kog izazivaju kiše i otpadne vode.
I on napreduje zabrinjavajućom brzinom, uništavajući hiljade kuća u Latinskoj Americi i Africi.
Bivši policajac Hoze Ribamar Silveira zamalo je stradao kad je upao u ovaj jarak.
Izgubio se dok se vozio kući sa žurke jedne majske noći 2023. godine.
Kad je okrenuo kola, ovaj 79-godišnjak je ubacio u rikverc i pojurio unazad. Bio je mrak, nije bilo znakova upozorenja ili barijera oko vosoroke i dok je trepnuo, automobil – i on u vozilu – strmoglavio se u duboku jamu.
„Kad se auto prevalio preko ivice, iako je padao brzo, pomislio sam na najmlađeg sina“, kaže on za BBC.
Beba Gael je dan ranije napunio četiri meseca. „Molio sam Boga da me sačuva da bih mogao da odgojim malog sina“, kaže poručnik Silveira.
Izgubio je svest i probudio se na dnu jaruge tri sata kasnije. Nakon komplikovane operacije spasavanja i više meseci oporavka, on sada može da hoda bez štaka.
Njegovo iskustvo je jasan primer rizika sa kojim se suočava 70.000 stanovnika Burićikupua.
Kako niče sve više ovih vododerina, vlada bojazan da bi grad u državi Maranhao, na ivici prašume Amazonije, mogao biti rascepan na dva dela. Na 350 metara nadmorske visine, Burićikupu ima oko 30 jaruga, a najveće dve su udaljene manje od kilometra jedna od druge.
„Ako vlasti ne budu zauzdale ovaj proces, one će se spojiti i formirati reku“, kaže Edilea Dutra Pereira, geološkinja i profesorka na Federalnom univerzitetu u Maranhau.
Jaruge su deo geološke istorije Zemlje milionima godina.
Ali profesorka Pereira i drugi stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da se postojeće vododerine sada šire brže i strahuju da će se otvarati nove zbog klimatskih promena, koje mogu da pojačaju padavine.
A na mestima na kojima gradovi rastu bez pažljivog planiranja i infrastrukture koja može da se izbori sa kišnicom, rizik raste.
Brazil je najteže pogođena zemlja u Latinskoj Americi, ali Meksiko, Kolumbija, Ekvador i Argentina takođe pate od istog problema. A izvan ovog kontinenta, zemlje u Africi, kao što su Angola, Demokratska Republika Kongo i Nigerija – gde su neke jaruge duže od dva kilometra – takođe se suočavaju sa ovim problemom.
Ovaj tip erozije preti plodnom poljoprivrednom zemljištu i u nekim delovima Kine, SAD-a i Evrope.
„Suviše je opasno živeti ovde“
Ne postoji zvanična statistika za smrti do kojih je došlo u jarugama, ali vlasti u Burićikupuu kažu da su jame progutale najmanje 50 kuća, a neki stanovnici su morali da napuste domove, ostavivši naselja napuštena.
Kuća Marise Kardoso Freire nalazi se na ivici jaruge i lokalna Civilna zaštita ju je proglasila „visoko rizičnom“ u maju 2023. godine.
Zajedno sa 100 drugih porodica, morala je napusti dom i preseli se u drugi deo Burićikupua.
Gradska kuća je obećala da će pokriti stanarinu novih domova za raseljene, ali Marisa kaže da opština nije uplatila stanarinu na vreme i zaprećeno joj je prinudnim iseljenjem.
Kad smo kontaktirali Gradsku kuću Burićikupua da pitamo šta se dešava, nismo dobili nikakav odgovor.
U Marisinom starom domu, dvoje porodičnih pasa upalo je u kanjon i stradalo.
A onda je jednog dana pokušala da dozove desetogodišnjeg sina Enca, koji je autističan, da se vrati u kuću i morala je da digne glas.
Enco se naljutio i otrčao do ivice jaruge. „Ako još jednom budeš vikala na mene, skočiću u jamu“, zapretio je on.
„Tad sam rekla mužu da ne smemo više da ostanemo ovde, suviše je opasno“, objašnjava ona.
Verovatno nikad više neće moći da živi u domu koji je sama izgradila.
„Kad sam odlazila, srce me je zabolelo zato što je to bilo nešto na čemu smo vredno radili.“
Kako je došlo do ovoga?
Krčenje šuma igra veliku ulogu u ovom tipu propadanja zemljišta.
Burićikupu je sada suvo, kamenito mesto, ali je sastavni deo prašume Amazonije i nekada je bio prekriven drvećem kao što su kedar, zapadnoindijsko drvo skakavca i ipe.
Devedesetih je ovde cvetala drvna industrija. Bilo je više od 50 pilana koje su radile danonoćno. Dvadeset godina kasnije, većina prirodne vegetacije u gradu je nestala.
„Pitanje vegetacije je od ključne važnosti, zato što tokom obilnih padavina umanjuje efekat kišnih kapi“, objašnjava profesorka Dutra Pereira.
Kad nema dovoljno biljaka ili drveća da upiju kišu…
kapi razlože čestice zemlje i voda se sakupi na površini.
kapi razlože čestice zemlje i voda se sakupi na površini.
Mogu da nastanu jaruge ili vododerine.
Klimatske promene mogu da pogoršaju proces u oblastima sklonim eroziji jaruga, jer one mogu da dovedu do intenzivnijih padavina.
Buritićupu doživljava agresivnije oluje nego nekada, prema Huarezu Motiju Pinheiru, klimatologu sa Federalnog univerziteta u Maranhau.
U prvim mesecima 2023. godine, država Maranhao je pretrpela jednu od najgorih poplava u istoriji. U više od 60 opština proglašeno je vanredno stanje, hiljade ljudi je ostalo bez krova nad glavom, a zabeležene su desetine smrtnih slučajeva.
„Predviđa se da će se intenzitet padavina pojačati za 10 do 15 odsto u svetu do kraja veka. To možda ne zvuči mnogo, ali ako imate sve više i više slučajeva ekstremnih padavina, dinamika erozije se menja“, kaže Matijas Vanmerke, sa Univerziteta u Levenu, u Belgiji.
On i njegov kolega Žan Posen analizirali su podatke iz više od 700 vododerina širom sveta i zaključili da ako se ekstremne padavine pojačaju za tu količinu, mogli bi da se udvostruče (ili čak utrostruče, u najgorem slučaju) rizici od erozije jaruga.
„Pomučićete se da nađete pristojnog naučnika koji se neće složiti sa činjenicom da će klimatske promene najverovatnije pogoršati ovu situaciju“, kaže profesor Vanmerke.
Strah od kiše
Ovaj fenomen pogađa ljude širom planete, među njima i milione u Africi.
Glavni grad Demokratske Republike Kongo Kinšasa ima stotine urbanih jaruga – od kojih je jedna duga dva kilometra. U gradu sa 12 miliona stanovnika ima više od 165 kilometara jaruga.
Za samo jednu noć obilnih padavina u Kinšasi u decembru 2022. godine, poginulo je 60 ljudi kad su njihovi domovi upali u vododerinu.
Aleksandar Kadada je bio prisutan.
„Sve se desilo u roku od 30 ili 40 minuta. Jaruga je počela da se otvara i sve te kuće su propale. Naselje je postalo neprepoznatljivo“, kaže on.
„Sve moje stvari, moja kuća, sve je nestalo. Spasio sam samo decu i ženu.“
Među žrtvama su bili Nadadina komšinica i njeno četvoro dece. Njen muž je ostao invalid.
Kadadina deca su sada prestrašena od najmanjeg nagoveštaja kvarenja vremena.
„Kiša je bila ta koja je sve poremetila. Kiša je donela smrt i očaj“, kaže on.
„Mi to zaista doživljavamo kao novu geološku opasnost u Antropocenu“, kaže profesor Vanmerke. Antropocen je izraz koji neki naučnici koriste za skorašnja vremena, kad su ljudske aktivnosti izvršile ozbiljan uticaj na planetu.
Očekuje se da će broj stanovnika u Kinšasi narasti na 20 miliona pre 2030. i 35 miliona pre 2050. godine, postavši najveći mega-grad u Africi, prema Svetskoj banci.
Nekontrolisani urbani razvoj može da podrazumeva sečenje drveća – prirodnih barijera eroziji – i ilegalno naseljavanje potencijalno nestabilnih oblasti.
U Buritićupuu, ljudi se takođe plaše kiše.
„Ima slučajeva kad samo propadne zemlja veličine kuće. Nastane stravična buka, sve se zatrese. Potom ljudi kreću da plaču. Tuga koju to izazove je nerealna“, kaže 52-godišnji Žao Batista, mehaničar koji drži automehaničarsku radnju na samoj ivici ogromne jaruge.
„Izgubio sam 40 odsto mušterija. Mnogi se plaše da svrate“, kaže on. Ali on odbija da ode.
Vosoroka iza njegove radionice je nekada bila igralište za decu, kaže on, ali je jaruga progutala sve.
Odlučio je da posadi bambus da bi pokušao da uspori eroziju. Ali imajući u vidu razmere problema, Buritićupuu su potrebna mnogo krupnija rešenja.
Šta može da se uradi?
Uz pravi inženjering i ulaganje, „sve ovo može da se zaustavi“, kaže profesor Vanmerke.
Da bi se zaustavila erozija jaruga, gradovi moraju da izgrade odgovarajući drenažni sistem da bi kontrolisali dotok i odvod kišnice, objašnjava profesor Posen, kako bi se voda skrenula sa oblasti ugroženih jarugama.
Ali ovakvi programi su skupi u gradovima u kojima je budžet ograničen.
Javno tužilaštvo za državu Maranhao podnelo je tužbu protiv grada Buritićupua, rekavši da nije sproveo u delo planove koji su dogovoreni.
Gradonačelnik Buritikupua Žoao Teiksera da Silva odbio je da komentariše slučaj, ali kaže da je tražio finansijsku pomoć od federalne vlade kako bi finansirao rad na skretanju toka kišnice.
Nacionalna vlada nam je rekla da razmatra da li da izdvoji 300 miliona brazilskih reala (60 miliona američkih dolara) za Buritikupu. Ona dodaje da je već obezbedila 629.000 reala (125.000 dolara) za izgradnju kanala i kišne kanalizacije, popravku lokalnih puteva i rušenje 89 kuća.
Ministarstvo za životnu sredinu kaže da ima program za uvođenje „otpornih sistema u gradovima“, ali da trenutno ne radi ništa u Buritićupuu.
„To su složeni radovi, radovi koji zahtevaju ogromne resurse“, kaže gradonačelnik. „Potrebna nam je odgovornost, na opštinskom, državnom i federalnom nivou.“
Ali Žoao Batista je svestan da ako jaruga iza njegove automehaničarske radnje bude narasla, možda će morati da se odseli.
„Ovo nam priroda poručuje da ako se ne budemo starali o našoj planeti, biće uništena. Ako bude nastavila ovako da pada kiša, onda smo u božijim rukama, zato što ne možemo ništa da uradimo.“
