"Svet od nuklearnog rata deli samo jedan pogrešan korak", izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na konferenciji o Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja koja se održava u sedištu svetske organizacije.
Prema njegovim rečima, taj rizik postoji još od završetka Hladnog rata devedesetih godina prošlog veka.
"Zbog sve izraženijih globalnih tenzija, čovečanstvo od nuklearnog uništenja deli samo jedan nesporazum ili jedna pogrešna procena", rekao je Gutereš.
"Svet je do sada imao sreće sa izbegavanjem nuklearne katastrofe, ali ona možda neće potrajati. Potrebno je obnoviti napore kako bi se uništilo postojeće nuklearno oružje. Sreća nije strategija, niti može da bude štit od geopolitičkih tenzija koje ključaju do nuklearnog sukoba", ukazao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Gutereš je u obraćanju primetio i da su međunarodne napetosti, kako se izrazio, dostigle novi vrhunac - navevši kao primere rusku invaziju na Ukrajinu, napetosti na Korejskom poluostrvu i situaciju na Bliskom istoku.
Putin: U nuklearnom ratu nema pobednika
"U nuklearnom ratu ne može biti pobednika i zato ga ne treba pokretati", poručio je ruski predsednik Vladimir Putin u pismu učesnicima konferencije o neširenju nuklearnog oružja, koja je počela u Njujorku.
"Rusija se zalaže za jednaku i nedeljivu bezbednost za sve članove svetske zajednice", naveo je Putin u pismu, objavila je agencija Rojters.
On je ukazao da Rusija dosledno ispunjava sve obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, čiji je potpisnik i jedan od njegovih garanata.
"Naše obaveze iz bilateralnih sporazuma sa Sjedinjenim Državama o smanjenju i ograničenju relevantnog naoružanja su takođe u potpunosti ispunjene", ukazao je Putin.
Predsednik Rusije je poručio da je ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja u interesu kako nuklearnih, tako i nenuklearnih država.
"Generacije koje dolaze računaju na vašu posvećenost da nas sklonite sa ivice ambisa. Trenutak je da se suočimo sa ovim najvažnijim testom i da zauvek ukonimo pretnju od nuklearnog uništenja", podvukao je Gutereš.
Blinken: SAD spremne da sarađuju sa svima
"Povratak nuklearnom sporazumu iz 2015. ostaje najbolji ishod za Sjedinjene Države, Iran i svet", poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom diskusije u Ujedinjenim nacija o neširenju nuklearnog naoružanja - koja je počela u ponedeljak.
Američki državni sekretar ponovio je upozorenje da se Severna Koreja priprema za sprovođenje sedme nuklearne probe.
Blinken je, međutim, ukazao i da Iran nema volje ili sposobnosti da prihvati povratak nukleranom sporazumu.
"Sjedinjene Države su spremne da sarađuju sa svim nuklearnim silama, uključujući i Kinu, na smanjivanju rizika od nuklearnog naoružanja", poručio je američki državni sekretar u Njujorku.
Konferencija u senci invazije na Ukrajinu
Znatni izazovi bili su aktuelni uoči velikog sastanka Ujedinejnih nacija o važnom Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja koji je prvobitno trebalo da se održi 2020. godine.
Konferencija, odložena pandemijom koronavirusa, počela je u ponedeljak - pošto je ruska invazija u Ukrajini osnažila strahovanja nuklearne konfrontacije i aktuelizovala potrebu da se sporazum star pola veka ojača.
"Ovo je veoma, veoma težak trenutak", rekla je Beatris Fin, izvršna direktorka Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja koja je dobila Nobelovu nagradu za mir.
Ruska invazija, praćena zlokobnim referencama na njen nuklearni arsenal, "je tako značajna za sporazum i zaista će izvršiti veliki pritisak na ovo", rekla je ona. "Ono kako vlade reaguju na situaciju, oblikovaće buduću nuklearnu politiku".
Četvoronedeljni sastanak ima za cilj postizanje konsenzusa o narednim koracima, ali su mala očekivanja da će biti postignut ikakav značajan spoazum.
Ipak, švajcarski predsednik Ignjacio Kasis, premijeri Japana Fumio Kišida i Fidžija Frank Bainimarama i više desetina ministara spoljnih poslova su među učesnicima koji se očekuju iz najmanje 116 zemalja, prema zvaničniku UN koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da javno govori pre konferencije.
Na snazi od 1970. godine, Ugovor o neširenju oružja (NPT) ima najšire poštovanje svih sporazuma o kontroli naoružanja. Pridružila se 191 država.
Zemlje bez nuklearnog oružja obećale su da ga neće nabaviti, dok su nuklearno naoružane Britanija, Kina, Francuska, Rusija (tada Sovjetski Savez) i Sjedinjene Države pristale da pregovaraju o eliminaciji svojih arsenala jednog dana. Svi su podržavali svačije pravo na razvoj miroljubive nuklearne energije.
Indija i Pakistan, koji nisu potpisali, nastavili su nabavljanje bombi, kao i Severna Koreja, koja je ratifikovala pakt, ali je kasnije objavila da se povlači.
Veruje se da Izrael, koji nije potpisao ugovor, ima nuklearni arsenal, ali ta zemlja to niti potvrđuje, niti negira.
Bez obzira na to, Ugovor o neširenju je zaslužan za ograničavanje broja nuklearnih pridošlica (američki predsednik Džon F. Kenedi je svojevremeno predvideo čak 20 nuklearno naoružanih nacija do 1975. godine) i što je služio kao okvir za međunarodnu saradnju u oblasti razoružanja.
Ukupan broj nuklearnog oružja širom sveta se smanjio za više od 75 odsto u odnosu na vrhunac iz sredine 1980-ih, uglavnom zahvaljujući kraju Hladnog rata između SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza. Ali stručnjaci procenjuju da je oko 13.000 bojevih glava ostalo širom sveta, velika većina u SAD i Rusiji.
Sastanci za procenu kako sporazum funkcioniše trebalo bi da se održe svakih pet godina, ali je konferencija 2020. više puta odlagana zbog pandemije koronavirusa.
Izazovi su u međuvremenu samo rasli.
Pokrećući rat u Ukrajini u februaru, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi svaki pokušaj mešanja doveo do "posledica koje nikada niste videli" i naglasio da je njegova zemlja "jedna od najmoćnijih nuklearnih sila". Nekoliko dana kasnije, Putin je naredio da se ruske nuklearne snage stave u stanje pripravnosti, što potez za koji je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao da "ledi krv u žilama".
"Perspektiva nuklearnog sukoba, nekada nezamisliva, sada je ponovo u domenu mogućnosti", rekao je on.
Događaji u Ukrajini stvaraju težak izbor za predstojeću konferenciju, rekla je Patriša Luis, bivša službenica UN za istraživanje razoružanja koja je sada u istraživačkom centru za međunarodne odnose Čatam haus u Londonu.
"S jedne strane, da bi podržale sporazum i ono za šta se on zalaže, vlade će morati da se pozabave ponašanjem i pretnjama Rusije", rekla je ona. "S druge strane, ako to učinite, rizikujete da podelite potpisnice sporazuma".
Još jedna neprijatna dinamika: Rat je pojačao bojazan nekih zemalja zato što nemaju nuklearno oružje, posebno pošto je Ukrajina nekada držala, ali se odrekla gomile sovjetskih nuklearnih bombi.
Međutim, Ukrajina nije jedina vruća tema.
Čini se da se Severna Koreja od nedavno sprema za svoju prvu probu nuklearnog oružja od 2017, dok su razgovori o oživljavanju sporazuma koji bi trebalo da spreči Iran da razvija nuklearno oružje u limbu.
SAD i Rusija imaju samo jedan preostali sporazum o smanjenju svog nuklearnog oružja i razvijanju nove tehnologije. Britanija je prošle godine podigla samonametnut limit u pogledu svojih zaliha. Kina saopštva da modernizuje — ili, kako tvrde SAD, proširuje — treći najveći nuklearni arsenal na svetu.
Američki ambasador Adam Šajnman, predsednički specijalni predstavnik za nuklearno neširenje, rekao je da se Vašington nada "uravnoteženom" ishodu koji "postavlja realne ciljeve i unapređuje naše nacionalne i međunarodne bezbednosne interese".
Asošijeted pres poslao je upite ruskoj misiji UN o ciljevima Moskve za ovu konferenciju. Odgovor nije odmah stigao.
U Pekingu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je da njegova zemlja želi da radi na poboljšanju globalne nuklearne uprave i održavanju međunarodnog poretka i da će "čvrsto štititi legitimne bezbednosne i razvojne interese i prava Kine i sveta u razvoju".
Ako svet ne može da govori jednim glasom, zagovornici razoružanja kažu da bi snažna izjava velike grupe zemalja mogla da pošalje značajnu poruku.
Poslednjih godina, frustracija Ugovorom o neširenju je katalizirala još jedan pakt koji potpuno zabranjuje nuklearno oružje. Ratifikovalo ga je više od 60 zemalja, a stupio je na snagu prošle godine, iako je reč o zemljama bez nuklearnog naoružanja.
Na nedavnom sastanku u Beču, zemlje učesnice osudile su "sve i svakakve nuklearne pretnje" i potpisale dugotrajan plan koji uključuje razmatranje međunarodnog fonda za ljude oštećene nuklearnim oružjem.
Fin, čija je grupa sa sedištem u Ženevi vodila kampanju za sporazum o zabrani nuklearne energije, nada se da će energičnost u Beču poslužiti kao inspiracija - ili obaveštenje - zemljama da ostvare napredak na konferenciji UN.
"Ako to ne uradite ovde", rekla je, "idemo dalje bez vas negde drugde".
