Србија и Косово: Мирослав Лајчак тврди да је са замеником косовског премијера постигао договор о деескалацији на северу

Месецима пошто су Београд и Приштина, уз посредовање Европске уније, договорили нормализацију односа, на северу Косова поново је букнуло: најпре немирима, затим покушајима европских и америчких дипломата да угасе пожар, да би кулминирало хапшењима, новим протестима и блокадама.

Европска унија је због ових догађаја предложила решења за излазак из кризе, а Брисел је увео казнене мере против Косова због неделовања на деескалацији, и о томе су 28. јуна обавештене косовске институције и влада.

Дванаест дана касније, Мирослав Лајчак, европски представник за дијалог Београда и Приштине, разговарао је у Братислави са Бесником Бисљимијем, потпредседником Владе Косова.

„Имао сам интензиван разговор са Бесником Бисљимијем о деескалацији ситуације на северу Косова, у складу са ставом ЕУ и на који начин да се примене сви споразуми о дијалогу.

„Договорили смо се и о предузимању првих корака ка остваривању овог циља", написао је Лајчак на Твитер профилу.

О којим тачно корацима је реч, за сада, није познато.

У најновијем подгревању напетости, британска посланица Алиша Кернс изнела је тврдњу да Српска православна црква учествује у кријумчарењу оружја на Косову, што су демантовали како Црква, тако и КФОР.

„Наводно илегално присуство оружја пријављено је штабу КФОР-а 2022. године.

„Не постоје докази о наводном шверцу преко административне граничне линије између Косова и Србије у православне цркве колима хитне помоћи", наведено је у саопштењу међународне мисије НАТО-а.

На тврдње Алише Кернс, реаговао је 6. јула и председник Александар Вучић, оптуживши је да је „позната по антисрпском деловању".

„Не брини госпођо, ми већ спроводимо истрагу против тебе, да видимо зашто то радите, ако већ влада Велике Британије не реагује, ми смо приморани", рекао је Вучић на конференцији за новинаре.

Сукоби на северу Косова су учестали последњих година упркос низу споразума и договора.

Косово је 2008. године прогласило независност, али Србија га не признаје као независну државу и блокира приступање разним међународним телима.

Најновије напетости на северу Косова почеле су 26. маја када су се Срби успротивили доласку новоизабраних градоначелника албанске националности у зграде три општине где су већински народ.

Срби су се најпре сукобили са Косовском полицијом, а потом и са Кфором.

Погледајте снимак сукоба Срба и КФОР-а у Звечану:

Уследила су хапшења Срба и додатне напетости, а представници српске заједнице траже ослобађање свих и да косовски специјалци напусте север Косова.

Траже и да албански политичари, који су победили на изборима у општинама на северу Косова - које су Срби масовно бојкотовали - не долазе у зграде локалних самоуправа.

Као решење за излазак из кризе, Европска унија је предложила неколико корака, а један од њих је и нови избори на северу Косова, овај пут уз учешће Срба.

Срби, али и Београд, најпре траже од Приштине да испуни све услове, посебно формирање Заједнице српских општина о чему су две стране постигле споразум још пре 10 година.

На прелазу Јариње од 19. јуна возачи српских камиона блокирали су пролазак теретних возила са Kосова, као одговор на претходну блокаду увоза робе из Србије која траје осам дана, преноси Коссев.

Већ недељама, Срби на северу Косова протестују испред општинских зграда у које су покушали да уђу четворица новоизабраних градоначелника.

У међувремену, у области административне линије која дели Србију и Косово српске полицијске снаге ухапсиле су тројицу косовских полицајаца уз тврдњу да су били на територији централне Србије, док приштинске власти тврде да су полицајци ухапшени на Косову.

Косовски полицајци су недавно пуштени да се бране са слободе.

Опширније прочитајте у овом тексту.

Кратко објашњење позадине сукоба:

Какве мере је ЕУ увела Косову?

Потврђено је да је обустављено програмирање средстава за Косово у оквиру ИПА 2024, док предлози које је Косово представило у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан уопште нису поднети на разматрање Одбору Инвестиционог фонда на састанку одржаном 29. и 30. јуна.

Потврђујући ступање на снагу ових мера, комесар за проширење Оливер Вархељи наговестио је да Косово није укључено у издвајање фонда од 2,1 милијарду евра које је одобрио Оперативни одбор Инвестиције Западног Балкана.

Према наводима портпарола ЕУ, мере које су уведене Косову су привремене и реверзибилне у зависности од дешавања на терену и одлуке о деескалацији које може да донесе премијер Косова Аљбин Курти, преноси Бета.

„Европска унија очекује од Косова да делује на деескалацији и да обустави полицијске операције у близини општинских зграда на северу Косова, да градоначелници привремено обављају своје дужности из различитих објеката и да превремени избори буду расписани што је пре могуће у четири општине и организовани на потпуно свеобухватан начин, уз 'пуно и безусловно учешће косовских Срба', рекао је портпарол ЕУ, преноси Бета.

Он је навео и да је од суштинског значаја брза имплементација Охридског споразума, као и успостављање Заједнице општина са српском већином.

„Нажалост, Косово још није предузело потребне кораке. Стога је ЕУ - као што је приказано у изјави (високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа) Борела, у име држава чланица од 3. јуна, одлучила да примени мере на Косово", додао је.

Европски посредник у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је раније да је за Косово први корак упут градоначелницима северних општина да раде са алтернативних места, повлачење косовске полиције из општинских зграда, дозвола саветодавне улоге Еулекса и отварање границе за српску робу.

ЕУ има очекивања и од Србије - како је објављено, помно се прати да ли Београд испуњава званичне захтеве Брисела, а уколико они не буду испуњени спремни су да предузму мере.

„Први корак за Србију је да повуче демонстранте окупљене испред општинских зграда, да сарађује у процесуирању починитеља насиља и не прави никакво ново кретање снага према граници", рекао је Лајчак раније на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента.

Лајчак је рекао да је други корак за Србију најава Српске листе да ће учествовати на новим изборима и осигурати слободне изборе и да би они могли бити расписани након што садашњи градоначелници дају оставке или се одрже локални референдуми.

Које су организације које је Приштина прогласила терористичким?

Према тврдњама власти у Приштини, Цивилна заштита и Бригада север, према косовским властима, стоје иза немира на северу Косова.

Џељаљ Свечља, косовски министар полиције, најавио је недавно могућност да те две групе буду проглашене терористичким организацијама, дан пошто је саопштио да је на око 100 метара од општине Звечан на северу Косова, у аутомобилу београдских таблица, пронађен арсенал оружја, те панцири, торбе и маске.

Међу муницијом, пронађене су и лепљиве значке са ознаком Бригаде север, тврдио је он.

За одлуку о проглашавању Цивилне одбране и Северне бригаде „терористичким организацијама", Свечља је у четвртак, 29. јуна рекао да су је приштинске власти „усагласиле са међународним партнерима".

„Ми континуирано координирамо са свим нашим савезницима. Некад се слажемо, некад не слажемо", рекао је он.

Одлуку Владе Косова једино није желео да подржи министар за заједнице и повратак Ненад Рашић, који је позвао министра полиције да је преиспита.

Претпоставља се да Северна бригада стоји иза графита који се од краја прошле године исписују на северу Косова, о чему је писао портал Коссев, али није познато ко су чланови.

За Цивилну заштиту на северу Косову, поједине албанске организације, попут Косовског центра за безбедносне студије, тврде да су њени припадници прошли војну обуку и да су опасни по безбедност, пренео је Радио слободна Европа.

Међутим, никаквих званичних података о томе нема.

Наводни лидер ове организације је недавно ухапшени Милун Миленковић-Луне, за кога су приштинске власти рекле да је „одговоран за насиље у Звечану и нападе на косовску полицију и КФОР", и тврде да је био „вођа криминалних група".

Међутим, из Београда одлучно негирају те тврдње и кажу да је реч о истакнутом спортисти, кик-бокс тренеру клуба у северном делу Косовске Митровице и породичном човеку.

Припадници Цивилне заштите су се јавно на северу Косова први пут појавили 2011. године, пише РСЕ.

Обично су патролирали улицама Северне Митровице у тамним униформама на којима је писало „Цивилна заштита".

Цивилна заштита је на северу Косова функционисала од 2006. до 2015/2016, када је на основу званичних информација расформирана на основу дијалога Косова и Србије о нормализацији односа.

Радници Цивилне заштите су потом интегрисани у косовске институције.

Цивилна заштита у Србији функционише унутар Министарства унутрашњих послова, а њена улога је да реагује у ванредним ситуацијама, попут поплава, земљотреса и слично.

Међутим, према подацима Косовског центра за безбедносне студије, ова организација је на почетку имала 500 припадника али се тај број, после проглашења независности Косова 2008. године, током 2013. и 2014. повећао на више од 750.

Радио слободна Европа није успео независно да потврди тако нешто, као ни да ли је ова организација тајно постојала све време или је у међувремену поново успостављена.

Шта ова одлука значи?

Кривични законик Косова под термином „тероризам" предвиђа извршење једног или више кривичних дела „са циљем озбиљног застрашивања становништва, нелегалног условљавања институција, владе или међународне организације, дестабилизације или уништавања политичке, уставне, економске или друштвене структуре Косова".

Неке од радња које подразумевају ова кривична дела су убиство, узимање талаца или киднаповање, наоружавање, транспорт и употреба оружја, експлозива, хемијског или биолошког оружја.

Казна затвора за тероризам на Косову је најмање пет година.

Уколико је терористичким актом нанета тешка телесна повреда једног или више лица, извршиоцу може да буде изрекнута казна затвора од најмање 10 година.

Уколико једна или више особа погине у неком терористичком акту, онда је најмања казна затвора 15 година.

За пружање помоћи у извршењу терористичких дела, казна затвора је до 10 година затвора.

Регрутовање особа и њихова обука за извршење терористичких дела је кажњиво до 15 година затвора.

Уколико се нека особа прогласи кривом за вођење неке терористичке организације, казна је до 20 година затвора уз новчану казну до 500.000 евра.

Зашто су Срби бојкотовали изборе?

Општине на северу Косова са већинским становништвом од новембра су без градоначелника, јер су се Срби, незадовољни целокупним положајем, повукли из свих локалних институција.

Ванредни избори, после одлагања, одржани су 23. априла ове године, а укупно је гласало тек нешто више од 1.500 бирача од 45.950 уписаних.

Од тога је гласало само 13 Срба, изјавио је председник Србије Александар Вучић одмах после избора, указујући на њихову потпуну нелегитимност.

После избора, косовски премијер Аљбин Курти рекао је да ће новоизабрани представници бити „у служби свих грађана", док су у Београду избори названи „мраком демократије".

Српска листа, која има подршку Београда, још раније је саопштила да неће учествовати на изборима за градоначелнике северног дела Косовске Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока, незадовољна положајем Срба на Косову, али пре свега одбијањем приштинских власти да формирају Заједницу српских општина (ЗСО).

ЗСО је предвиђенa још Бриселским споразумом потписаним пре десет година, али до данас није основана.

Ова заједница је предвиђена и недавним споразумом Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, у македонском граду Охриду.

Док Србија и даље инсистира на формирању Заједнице српских општина, албанска страна тражи признање Косова, односно да то буду два паралелна процеса.

Погледајте снимак из Звечана и инциденте:

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]