Србија, Русија и здравље: Зашто са доласком Руса расте популарност хомеопатије у Србији

  • Јована Георгиевски
  • ББЦ новинарка
lekovi
Потпис испод фотографије, Хомеопатски препарати продају се у апотекама

За многе болести постоји лек, а поједини га траже у природи - поготово Руси.

Доласком све већег броја руских држављана у Србију, где их тренутно борави најмање 140.000, расте потражња за хомепатијом - врстом алтернативне медицине.

Иако је хомеопатија у овој балканској држави званично призната као метода лечења, у научним круговима у свету и даље се води полемика о њеној делотворности.

„Руси који долазе у апотеку где радим се најчешће траже хомеопатске препарате - тамо су веома популарни, јер се нашироко рекламирају", каже Лиза, фармацеутска техничарка из Русије, која последње три године живи у Србији и запослена је у једној приватној апотеци у Београду, за ББЦ на српском.

Присталице хомеопатије, међу којима има фармацеута и лекара, тврде да се ради о „ефикасној и научно заснованој методи лечења", која је притом „веома јефтина".

Међутим, „не постоје чврсти, необориви докази да хомеопатски лекови имају ефекта", наводи се у мишљењу из 2017. године, које је сачинила радна група Саветодавног већа европских академија наука, тела које окупља академике из 25 земаља Европске уније.

Исте године, Комисија за борбу против псеудонауке Руске академије наука оценила је да хомеопатија „нема научно упориште", али то није довело до промена регулативе у тој земљи.

Сваки пети грађанин Русије барем једном у животу покушао је да се лечи хомеопатијом, показало је истраживање Сверуског центра за истраживање јавног мњења, рађено пре шест година.

Слична истраживања у Србији нису спровођена, нити је познат проценат људи верују у учинковитост хомеопатије.

биљка

Аутор фотографије, BBC/Jo Holland

Потпис испод фотографије, Хомеопатски препарати се углавном справљају од биљних састојака
Grey line

Шта је хомеопатија?

Хомеопатија је врста алтернативне медицине која се развила из традиционалних начина лечења.

„Уместо званичних метода и лекова, примењују се чајеви, биљни препарати и суплементи", каже правник Душан Рајаковић за ББЦ на српском.

У Србији, хомеопатија је званично препозната као метода 2005. године, а закон је препознаје као вид „комплементарне медицине".

Grey line

Шта је комплементарна медицина?

У питању је приступ лечењу неконвенционалним методама или производима, које би требало да се примењује упоредо са методама и лековима званичне медицине.

Уз хомеопатију, овде спадају акупунктура, реики, квантна медицина и други методи.

Grey line

По хомеопатски савет могуће је отићи у поједине приватне клинике и ординације.

Међутим, у државним здравственим установама у Србији није могуће заказати преглед хомеопате.

апотека

Аутор фотографије, Reuters/Lukas Barth

За и против

Вадим има педесетак година, а већи део живота пати од респираторних алергија, због чега повремено има отежано дисање.

„Већ 12 година не користим никакве хемикалије - узимам само хомеопатске препарате", каже за ББЦ на српском.

У Србију се из Москве преселио пре две и по године, а настанио се у Новом Саду.

Вадим истиче да „нема ништа против" традиционалне медицине, али признаје да нерадо пије лекове попут антибиотика.

„Не волим хемију, узео бих да баш морам, али на срећу нисам скоро био у таквој ситуацији", додаје.

Док је Вадим присталица хомеопатије, Лиза каже да фармацеути неретко збијају шале на њен рачун.

„Међу руским фармацеутима о хомеопатским препаратима често се говори овако: Ако узмете ову таблету, прехлада ће проћи за недељу дана, а ако је не узмете, оздравићете за седам дана", прича она.

Лиза примећује да је избор хомеопатских препарата на полицама у Србији „далеко мањи" него у Русији, али не жели да наводи називе препарата, јер сматра да би то могло да охрабри људе да их купују.

„Део се увози из Русије, често их има по такозваним руским апотекама", каже Лиза.

Додаје да су руске муштерије често шокиране када виде цене препарата које су навикли да купују, а који су у Србији „по 10 до 12 пута скупљи".

Вадим хомеопатске препарате набавља у апотекама, а оно што не може да нађе наручује поштом из Русије.

Према Закону о поштанским услугама, слање медицинских препарата поштом у Србији је забрањено, док је слање суплемeната могуће.

Каже да, „осим високих поштарина и дугог чекања" до сада није имао проблема.

У Београду постоје само две специјализоване хомеопатске апотеке, а једна од њих је Хомеопатски центар „Јевремовац".

„Све је више руских муштерија", каже Ирена Стојковић, фармацеуткиња у овој апотеци, за ББЦ на српском.

Она истиче да су хомеопатски лекови „потпуно безбедни и да могу да се користе као додатна терапија".

„Неки људи бирају да се лече искључиво хомеопатски, али има ситуација када је неопходно узимати лекове", додаје.

У Србији је регистровано само 15 хомеопатских лекова, кажу из Агенције за лекове и медицинска средства у писаном одговору за ББЦ на српском.

Ко у Србији сме да се бави хомеопатијом?

Алтернативном медицином у Србији имају право да се баве само висококвалификовани здравствени радници, објашњава Рајаковић.

„Ту спадају доктори медицине и доктори стоматологије", додаје.

Каже и да здравствени радници који желе да се баве хомеопатијом морају да заврше обуку у трајању од 1.200 сати, у временском периоду који не сме бити краћи од 36 месеци (три године).

„Лествица за бављење хомеопатијом је високо постављена - услов за подучавање јоге је обука у трајању од 90 сати", наводи Рајаковић.

На основу завршене едукације, од Министарства здравља могу прибаве дозволу за бављење комплеметарном медицином.

До објављивања текста, из Министарства здравља нису одговорили на питање ББЦ новинара о томе колико је оваквих дозвола издато.

Рајаковић напомиње да су хомеопате у обавези да примењују искључиво методе које „не штете здрављу, не одвраћају пацијенте од званичне медицине и у складу су са признатим стандардима комплементарне медицине".

У Србији се едукација обавља на курсевима при Удружењу за класичну хомеопатију „Ханеман" у Новом Саду, које носи назив по Самуелу Ханеману, немачком лекару и утемељивачу хомеопатије из 19. века.

tabla
Потпис испод фотографије, Табла на улазу у Британско хомеопатско друштво, 1989. година

У појединим земљама, као што су Русија и Велика Британија, хомеопатија се проучава и на универзитетима.

Рајаковић напомиње да здравствени радници из иностранства, који желе да се баве хомеопатијом у Србији, пре свега морају да нострификују дипломе и прибаве лиценце код Лекарске, односно Стоматолошке коморе.

Након тога, потребно је да у Србији потврде и квалификације из области хомеопатије.

„Хомеопатски преглед могу да се обављају искључиво у здравственим установама или приватним праксама", додаје.

Рајаковић подсећа да је пружање медицинских услуга без одговарајуће стручне спреме кривично дело, а најмања прописана казна је три године затвора.

Где руски пацијенти трагају за хомеопатама?

У потрази за хомеопатама, Руси који живе у Србији најчешће остају у кругу људи који говоре њихов матерњи језик.

Проналазе их из помоћ огласа на интернету, између осталог и на друштвеној мрежи Телеграм.

„Преглед код хомеопате је заправо нека врста интервјуа са пацијентом", каже хомеопаткиња Мирјана Мадић из Новог Сада, која је едукацију завршила пре две деценије у Русији.

Како додаје, због тога се консултације неретко обављају онлајн.

Људмила Сазонова, хомеопаткиња и ендокринолошкиња која већ неколико година живи у Новом Саду, каже да са већином пацијената комуницира путем интернета, као и да они долазе из разних земаља.

„У пензији сам и немам ординацију, једноставно саветујем људе онлајн", каже Сазонова за ББЦ на српском, додајући да услуге пружа „на волонтерској основи".

Рајаковић истиче да хомепатски прегледи требало да се обављају искључиво у здравственим установама и приватним ординацијама.

Истиче и да је важно уверити се какве квалификације имају људи који се оглашавају као хомеопате.

„У Србији не постоји јавно доступан регистар где би пацијенти могли сами да провере какве дозволе има онај код кога планирају да се лече.

„Међутим, сваки пацијент има право да од здравственог радника захтева на увид лиценцу за рад, као и дозволу за бављење конкретном методом комплементарне медицине", додаје.

Рајаковић подсећа да поклањањем поверења, пацијент лекару даје у руке контролу над сопственим благостањем.

„Ако нешто крене наопако, пацијенти могу на суд, али пошто се ипак ради о људском здрављу, много је важније да до последица не дође", наводи правник.

Grey line

Погледајте видео: Како ми је дијагноза неизлечивог рака дала нови поглед на живот"

Потпис испод видеа, „Како ми је дијагноза неизлечивог рака дала нови поглед на живот“
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]