Србија, Русија и енергенти: „Цена гаса остаје 270 долара у наредних шест месеци - уштедели смо један стадион"

Текст је ажуриран 25. децембра 2021.

Русија ће се држати договореног - Србија ће ове зиме имати довољне количине гаса, порука је руског председника Владимира Путина српском колеги Александру Вучићу у телефонсклом разговору у суботу, 25. децембра, саопштено је из Председништва Србије.

Двојица државника разговарали су о аранжману који нам обезбеђује додатне количине гаса, додаје се у саопштењу, преноси РТС.

Вучић је пре месец дана боравио у Москви на састанку са Путином после којег је изјавио да ће цена руског гаса у наредних шест месеци остати непромењена и износиће 270 долара за 1.000 метара кубних, док ће се испоруке повећати, рпренео је РТС.

„Ово је за нас спас.

„Нећемо имати проблема ни са струјом ни са гасом ни са грејањем, као ни са укупним снабдевањем", рекао је Вучић после разговора у резиденцији руског председника на обали Црног мора. .

Додао је да ће Србија и после истека договорених шест месеци плаћати „изузетну цену" гаса.

Није прецизирао шта то значи.

„Добили смо невероватну цену, уштедели смо 300 милиона евра, један национални стадион", навео је видно расположени Вучић.

„Разговарали смо и о дугорочном уговору и оставили одређене елементе, али док не потпишем то немам права да говорим", рекао је Вучић.

Пренео је да му је Путин рекао да ће решење бити добро и да ће Србија бити задовољна.

Претходно је Путин рекао да је је Вучићу пренео да верује да ће две државе постићи договор о испоруци природног гаса.

„Мислим да ћемо се договорити, поверићемо привредним субјектима да одговарајући рад доведу до краја.

„Наћи ћемо такво решење, које ће бити прихватљиво за наше српске партнере", казао је Путин, а пренела је руска агенција РИА Новости.

Уочи одласка у Русију крајем новембра, Вучић је рекао је да ће Путина замолити да цена гаса за Србију не буде превисока, односно не тренутна од око 1.000 долара по кубном метру.

Русија је један од највећих светских извозника драгоценог енергента чија је цена недавно скочила за 17 одсто у Европској унији и Великој Британији.

Србија тренутно плаћа 270 долара за 1.000 метара кубних, што је једна од најнижих цена гаса у Европи.

Важећи уговор Русије и Србије истиче крајем ове године.

Москва је у октобру предложила Србији да цена од 1. јануара буде 790 долара, а то је три пута више.

Исти предлог добила је и бивша совјетска република Молдавија, где је прошлог месеца проглашено ванредно стање због несташице гаса пошто је Русија смањила испоруке.

Европска унија је то протумачила као притисак усмерен на проевропску политику коју води председница Маја Санду.

„Ако добијемо цену од 500 долара која је добра, имајте у виду да је то 600 милиона евра директног губитка годишње за нашу земљу, и зато је цена гаса од пресудног значаја", рекао је председник Вучић на конференцији за медије уочи посете Сочију.

„Имам трему зато што имам велику одговорност према грађанима и молићу председника Путина да нам изађе у сусрет.

„Не знам да ли бих ја некоме изашао у сусрет да ми тражи оно што ћу ја тражити од руског председника", додао је.

Вучић је рекао и да ће се могуће поскупљење гаса одразити на поскупљење струје, оперативне трошкове компанија и негативно утицати на привлачење нових инвестиција.

После разговора у Сочију, Путин је навео да се, упркос пандемији корона вируса, робно-трговинска размена са Србијом увећала за више од 10 одсто.

„Србија и Русија остварују позитивну сарадњу на на војном плану и у борби против корона вируса", рекао је руски председник.

Председник Србије је рекао да верује да су односи Србије и Русије на највишем нивоу у историји и додао да је да се званични Београд нада новим споразумима.

„Да, наша војно-техничка сарадња је на највишем нивоу. Захвални смо вам на лепим поклонима које смо добили.

„Мислим да ћемо имати нове споразуме у разним сферама", поручио је Вучић.

Пренео је и да позвао Путина да посети Србију, а да је руски председник одговорио потврдно.

„Очекујте да то буде између маја и септембра наредне године", рекао је Вучић.

Шта ће бити са ценом гаса?

Русија и Србија ће постићи компромис, уверени су стручњаци из Русије и Србије са којима је ББЦ на српском разговарао.

Компанија Гаспром, највећи произвођач природног гаса у Русији, нема фиксну цену гаса за своје купце, подсећа директор руског државног Института за националну енергетику Сергеј Правосудов.

„Гаспром понекад даје попусте купцима на чијем тржишту директно послује", каже Правосудов за ББЦ на српском.

Правосудов сматра да би Србија могла да добије „додатни попуст на гас" ако би Гаспрому продала пакет акција Србијагаса.

„Тако би Гаспром добио још један начин да зарађује", наводи стручњак.

Србијагас је државна гасна компанија у стопроцентном власништву Србије, настала 2005. године у процесу реструктурирања Нафтне индустрије Србије (НИС).

Након реструктурирања, руска компанија Гаспром је 2009. постала већински власник НИС-а тако што је купила 51 одсто акција, а на основу енергетског споразума између Србије и Русије који је потписан годину дана раније.

„Мислим да би могли да се договоре о цени од око 500 долара за 1.000 метара кубних", закључује Правосудов.

У Москви може бити постигнут само „оквиран договор", сматра Војислав Вулетић, генерални секретар Удружења за гас Србије.

„Дефинитивни договор око цене и количина гаса морају да постигну Србијагас, као купац и Гаспром као продавац", додаје.

Како је Русија дошла до понуде за цену гаса?

Цена гаса зависи од два параметра - цене нафте на светској берзи и нафтне формуле, објашњава Сергеј Правосудов.

Нафтна формула рачуна се на основу „вредности нафте на ротердамској берзи и мазута на светском тржишту на одређени дан", појашњава Вулетић.

„Када се то прерачуна, формира се цена која може да ступи на снагу тек кроз девет месеци", додаје.

Како објашњава Правосудов, „Русија је понудила цену по рачуници 70 одсто од тржишне цене и 30 одсто нафтне формуле и то је 790 долара", каже стручњак.

Србија је тражила обрнуту рачуницу - да 30 одсто иде на берзанску цену, а 70 одсто на нафтну формулу, објашњавао је претходно председник Вучић у гостовању на ТВ Прва.

Како је рекао, тада би цена била 510 долара за 1.000 кубних метара.

„Србији треба више гаса"

Осим о цени, у Сочију ће се разговарати и о количинама гаса које Русија испоручује Србији, рекао је Вучић најављујући одлазак у Русију.

Како је најавио, тражиће увоз три милијарде кубних метара гаса годишње и склапање уговора на десет година.

„Имамо уговор до Нове године, али нам и сада треба интервенција да обезбедимо довољне количине. Трошимо резерве из Банатског двора, треба нам проширење", казао је у интервјуу Телевизији Хепи.

Србија троши све више и више гаса.

„Ако смо некада трошили 1.1 милијарду кубних метара гаса, сада користимо 2.7 милијарди", рекао је Вучић.

Војислав Вулетић из Удружења за гас сматра да је повећање обима испорука „апсолутно потребно".

Како подсећа, Србија је пре распада Југославије трошила „50 одсто више гаса него данас".

„Деведесетих су се затвориле многе фирме које су користиле гас, а сада се Србија развија, па су потребне нове количине."

Додаје да Електропривреда Србије има планове да поједина постројења на угаљ затвори, а да их надомести гасним постројењима.

„Потребне су веће испоруке да би се то реализовало", наводи Вулетић.

Да ли се у Србији осећа енергетска криза?

Цене гаса су се услед несташице винуле у небеса, али Србију у овом тренутку то не дотиче зато што је, уговором са Русијом, снабдевање гасом по ниској цени загарантовано до краја године, а ББЦ на српском је већ писао о томе.

„Криза у Европи се неће одразити на нас. Ми имамо добре уговоре и пуно подземно складиште овог енергента", рекао је тада Војислав Вулетић.

Домаћинства у Србији за сада неће осетити поскупљење струје, мада ће се оно прелити на џеп појединих привредника којима ће рачун порасти између 120 и 150 одсто.

Шта се дешава са ценама гаса у Европи?

Цене гаса расту услед застоја у изградњи гасовода Северни ток 2, о чему је ББЦ већ писао.

Велепродајне цене гаса у Великој Британији и Европској унији порасле су за 17 одсто, пошто је немачки енергетски регулатор поништио одобрење за покретање контроверзног гасовода Северни ток 2, који треба да повеже гасом делове Русије и Немачке.

Гасовод је завршен у септембру, али се у процесу доста каснило, а критичари страхују да ће гасовод повећати енергетску зависност Европе од Русије.

Пролазећи испод Балтичког мора, Северни ток 2 ће удвостручити московски извоз гаса у Немачку, али ће такође заобићи Украјину, која годинама зарађује од транзитних накнада због гасовода који пролазе њеном територијом од Русије до Европе.

Украјина се противи Северном току 2, који је председник Владимир Зеленски описао као „опасно геополитичко оружје", а немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је недавно да би Русији могле бити уведене додатне санкције ако користи гасовод против Украјине.

Из немачког регулатора кажу да би „било могуће да оператор гасовода Северни ток 2 добије дозволе само ако је правно организован у складу са немачким законом".

Одлука ће вероватно одложити пројекат на неколико месеци, а чак и када добије немачко одобрење биће потребно зелено светло Европске комисије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]